Бивши председник Уставног суда Косова Енвер Хасани изјавио је да међународна заједница од владе Аљбина Куртија има само један кључни захтев – спровођење Охридског анекса, односно успостављање српске аутономије, коју је, како каже, Курти прихватио још 2023. године.
Према Хасанијевим речима, Брисел и Вашингтон не показују забринутост због начина владања или изборног процеса, већ искључиво због питања које се односи на положај српске заједнице.
„Њихова једина брига односи се на спровођење Охридског анекса, односно на стављање у живот српске аутономије. Ништа друго“, навео је Хасани у интервјуу за приштински портал Газета Еxпресс.
Он сматра да међународни актери јачање српске аутономије виде као „једино решење за заштиту косовских Срба од централне власти“, додајући да су потези косовских институција током претходних година додатно појачали хитност њене примене.
Потпредседник Скупштине мора бити из већине српских посланика
Говорећи о актуелном поступку пред Уставним судом, који разматра законитост избора Ненада Рашића за потпредседника Скупштине, Хасани је оценио да је Устав по том питању јасан и да та функција припада представнику већине српских посланика.
„Господин Рашић представља српску заједницу, али није већина српских посланика у Скупштини Косова. Он може бити добар човек и косовски патриота, разуман и тако даље, али те особине важе када неко тражи зета, а не представника једне косовске заједнице. Представљање се одређује гласањем и на основу Устава и закона.“
„Потпредседник мора бити из редова посланика који имају гарантована места српске заједнице“, нагласио је Хасани, прецизирајући да Рашић, иако припадник српске заједнице, не представља већину српских посланика у косовском парламенту.
Он је оценио да се представништво заједнице не одређује личним квалитетима, већ изборном вољом и уставним оквиром.
Хасани је додатно навео да је управо због, како каже, елиминације представника већинских српских странака са места потпредседника Скупштине дошло до прекида стратешког дијалога Косова са Сједињеним Америчким Државама.
Избори и злоупотреба јавног новца
Осврћући се на опште изборе одржане 28. децембра, Хасани је оценио да они нису били ни слободни ни поштени. Као кључне разлоге навео је масовну употребу јавног новца у изборној кампањи и изостанак активног политичког отпора опозиције.
Према његовим тврдњама, власт је јавним средствима утицала на бирачко тело, при чему је, како наводи, реч о више од 400 милиона евра која су јавно пријављена.
Османи без кључне улоге за Куртија
Хасани се осврнуо и на питање реизбора председнице Вјосе Османи, оценивши да њен останак на функцији не доноси политичку стабилност премијеру Куртију.
Он је навео да је Османи имала значајну политичку тежину 2021. године, али да је та предност у међувремену изгубљена, те да Курти због њеног реизбора неће ризиковати нове изборе.
Према Хасанијевој процени, актуелни премијер је већ достигао „границе слободног гласа“ и не може самостално доносити одлуке ни о формирању владе, ни о избору председника.
