Знам да је од периода после рата – Лепосавић исти. Стизали су милиони из Србије, милиони са Косова, међународне заједнице и ја сам мислио да овде нема сиромаштва. Али, овде је када сам дошао било крајње сиромаштво, казао је Љуљзим Хетеми.
Он је последњи градоначелник на Северу, са којим је Јета Џара разговарала у склопу серијала „Јета у општинама“ на Каллxо, у којима она у зградама општина интервјуише председнике, у присуству одборника, заменика.
Као и сваки пре њега, у згради општине Лепосавић Хетеми је упитан о својим достигнућима током свог управљања овом локалном самоуправом која траје од маја прошле године, односима са заједницама у општини Лепосавић, улагању.
„Грађане Лепосавића сунце огрејало после 30 година“
Хетеми, између осталог, каже да је највећи његов рад најпре био:
„Да смо успели да убедимо Американце и међународне представнике да овде нема проблема, да немамо проблема са српским грађанима, већ да смо проблеме имали са бандама и корумпираним особама“.
Осим тога, свакако је, за њега али и за Косово – највеће достигнуће то што је „проширен суверенитет“ и општина стабилизована.
„У првим данима мог рада, када смо ушли у општину, било је само српске документације и српских симбола. Сунце је огрејало за грађане Лепосавића након 30 година…“.
Џара га је упитала да наведе једну инвестицију у Лепосавићу „па да се то сунце види у пракси“, а он је ту споменуо споразум који је ова општина потписала са Фудбалским савезом Косова а у вези са изградњом спортског комплекса.
Он се нада да ће он бити готов већ следеће године, иако, како је потврдио, 800,000 евра у овогодишњем буџету намењених за то – још увек није потрошено.
„То није фудбалски терен, већ комплекс, са олимпијским базеном, са свиме. Ту ће бити урађено и шеталиште са клупама, засадиће се трава…Започели смо са радом и верујем да ће се до краја следеће године завршити. Нисмо још потрошили новац планиран за то, имамо споразум 50/50 са ФСК. Следеће године више од 600,000 евра је за то“.
А реч је о пројекту, каже даље, планираном још пре 10 година, а који је пронађен онда када је нова власт ушла у општину.
„И до сада је само једна рупа ископана“, додаје.
Асфалт само за албанска села
Највећи део буџета за следећу годину издваја се за асфалтирање путева у селима Лепосавића, Хетеми је упитан због чега.
„Овде се раније нису асфалтирали путеви и интересантно је када критикују. Знам да је од периода после рата – Лепосавић исти. Стизали су милиони из Србије, милиони са Косова, међународне заједнице и ја сам мислио да овде нема сиромаштва. Али, овде је када сам дошао било крајње сиромаштво“.
Користи од свега споменутог, каже, имала је само једна група људи:
„Српска листа са неколицином људи за које ми знамо да су постали милијардери“.
Асфалтирање пута Бистрица-Кошутово ову ће општину коштати 1,1 милион евра за 12км пута.
Реч је о селима у којима не живе Срби или друге заједнице, већ само Албанци, што је потврдио и Хетеми.
Да ли то значи да већину буџета шаљеш у места у којима живе само Албанци? Већина становника у општини Лепосавићу је српског порекла, а ти си одлучио да већину буџета пошаљеш код Албанаца. Да ли је то диференцијација? Срби нису гласали за тебе и ти не желиш да их почастиш асфалтом, упитала га је Џара.
Хетеми на то каже да се планира трг у центру Лепосавића, за шта ће општина издвојити 450,000 евра.
На додатно питање ове новинарке како то да се 1,1 милион евра из буџета шаље у села где има само 5% становништва (Албанаца), а у села у којима живи 90% становништва (Срба) само 750,000 евра, он каже:
„Ми то тако нисмо замислили. У селима Церања, Кошутово и Бистрица чак ни у време комунизма није био асфалтираног пута…“.
Ако нешто започнеш у Лепосавићу, неко од странаца, на пример Ховенијер, врши притисак
Хетеми је у наставку упитан, да ли општина планира изградњу паркова, игралишта за децу.
„Да, предвидели смо овде у центру, заједно са оним износом од 450,000 евра“.
Међутим, на питање зашто то више од годину дана од када руководи општином, није урадио, Хетеми најпре каже да општина још увек не зна које је њено земљиште.
Са друге стране, проблем су му, каже, и странци.
„Није дозвољено, чак и ако желиш да интервенишеш – неко ће од странаца вршити притисак. На пример Ховенијер, он ће за све да се пожали код премијера“.
На Џарино негодовање да би тако нешто могло да се деси за један парк, Хетеми тврди: „За све. За све. Тако је. Да случајно почнеш са изградњом парка, тако ће се понашати“.
О томе он, тврди, не може да разговара ни са заједницом јер они „не желе да разговарају, плаше се претњи“.
И Хетемијева заменица, Марина Богојевић, потврђује да би се то могло десити.
„Имамо још увек опструкције из листе СНС-а…Ми смо до фебруара месеца били опкољени са жицама КФОР-а, тек у марту су склоњене“, каже између осталог.
КФОР имао „црну листу“ за посете општини (демантовано)
КФОР је имао и своју „црну листу“, тврди у једном делу ове емисије Хетеми, којом су појединим званичницима Владе забрањивали улазак у општину.
Према његовим речима, на тој листи су од Радомировића, Краснићија, Вокрија и још званичника. Једино нису , каже, Аљбин Курти и Вјоса Османи.
„Настављен је исти глас, тако да су ми некад забрањивали комплет управљање. Када су дошли Американци, стрељали су ме писмима и фотографијама. Рекао сам им – да ли сте при себи бре, да ли сте нормални. Како да функционише један председник без комплетне владе коју сте ставили на црну листу. Сви, прво Радоица, заменик министра Арбер Вокри, Ељберт и тако даље, али премијер и шеф државе нису били на овој црној листи“.
То се десило, поручио је даље, јер је КФОР сматрао да улазак министара у општину доноси проблеме.
Ипак, КФОР је ово јуче демантовао, назвавши Хетемијеве изјаве „неоснованим“.
КФОР је позвао све актере на Косову да се „уздрже од декларација и једностраних акција које би могле створити непотребне тензије и негативно утицати на регионалну стабилност“.
“КФОР се не меша у слободу кретања појединаца широм Косова. КФОР такође одржава редовну комуникацију са свим својим кључним колегама. КФОР одржава највише стандарде транспарентности у саопштавању својих активности, преко својих званичних канала комуникације доступних јавности”, навели су из ове мисије јуче.
Такође, поручују да КФОР наставља да спроводи свој дугогодишњи мандат УН – заснован на Резолуцији Савета безбедности УН 1244 из 1999.
„Доприносец́и сигурном и безбедном окружењу за све људе и заједнице које живе на Косову, у сваком тренутку и непристрасно, а у блиској сарадњи са Косовском полицијом и Мисијом Европске уније за владавину права на Косову (ЕУЛЕX)“.
