Косовски министар унутрашњих послова у техничком мандату, Џељаљ Свечља, обратио се јавности видео-поруком поводом почетка информативног периода за примену Закона о странцима и Закона о возилима, који ће, како се до сада најављује, трајати до 15. марта, након чега закони стичу пуну снагу.
Како је прочитао инструкције, од 16. јануара „страни држављани“ на „свим граничним прелазима“ и на аеродрому у Приштини информисани су о законским обавезама које се односе на улазак, боравак, запошљавање и кретање по територији Косова.
Овај период је намењен информисању грађана и страних посетилаца како би се избегле евентуалне нејасноће пре почетка пуне примене закона, истакао је Свечља.
Подсетио је Свечља да „страни посетиоци“ морају да имају важеће путне исправе, поштовати трајање и сврху боравка, и доставити адресу боравка у року од три дана од уласка. Краткорочни боравак на Косову дозвољен је до 90 дана у оквиру 180 дана, без права на рад, док је за запошљавање неопходна дозвола боравка и дозвола за рад.
Свечља је нагласио да МУП, како тврди, олакшава административне процедуре омогућавајући електронску пријаву адресе, као и подношење захтева за дозволе боравка у – навео је – Северној Митровици, Гњилану и Призрену.
Говорећи о Закону о возилима, министар је појаснио да се прописи примењују једнако на стране држављане и грађане Косова, укључујући рокове за коришћење возила регистрованих ван Косова, као и правила за употребу страних возачких дозвола.
„Ови закони су усклађени са европским стандардима и гарантују безбедност, транспарентност и једнак третман за све. Они су неопходни за управљање границама, миграцијом и јавним редом“, поручио је Свечља.
На крају обраћања, министар је позвао грађане и стране посетиоце да прате званичне канале институција за додатне информације и техничку подршку током информативног периода.
„Захваљујем на сарадњи и разумевању. Желим вам добродошлицу и пријатан боравак у Републици Косово“, закључио је Свечља.
Закон о странцима и Закон о возилима
Подсетимо, у току је информативна кампања за најаву примене два косовска закона – о возилима и странцима, која директно погађају Србе на Косову који се школују, живе и раде на Косову а чија се лична документа воде на градове централне Србије, као и на саме Србе са Косова који возе аутомобиле на овлашћења и са регистрацијом градова у Србији.
Заправо се ради о еуфемизму за суштинско одлагање пуне примене овог закона, уз лобирање из међународне заједнице, и изражавање забринутости са српске стране.
Закон о странцима који је усвојен 2013. године, и закон о возилима који је усвојен 2017. а чија је примена најпре најављена за 1. новембар прошле године, потом је одложена на 15. јануар 2026., као дан почетка примене. Тада су косовске власти заправо најавиле период информативне кампање за оба закона. Међутим, уочи самог 15. јануара, примена ових закона одложена је на 24 сата, а потом 16. јануара практично је одложена на још два месеца, када су власти у Приштини најавиле још једну информативну кампању, а након 15. марта и пуну примену оба закона.
Са кампањом се почело већ сутрадан у оквиру које се лицима која улазе на територију Косова деле двојезични информативни флајери са детаљним објашњењима права, обавеза и могућих последица у случају кршења прописа.
Иако је одлука Приштине о одлагању поздрављена као једина „рационална“ у том моменту, како је то поручила српска страна, од косовских власти, али и међународне заједнице, тражи се да заправо за ова два питања пронађе трајно решење. Прву најаву примене ова два закона већ су критиковале српске цивилне организације са Косова тражећи већу посвећеност међународне заједнице, али забринутост су изразили УНМИК, као и представници у УН и то на седници Савета безбедности.
Прошле недеље формиран је експертски тим која се бави питањем примене ова два закона односно утицајем на српску заједницу, а то су потврдили Српска листа, али и косовска влада.
Иначе, у јавности се као могуће последице примене Закона о странцима и возилима најчешће спомињу проблеми са слободом кретања Срба на Косову, посебно за оне који користе возила са регистарским ознакама Србије или имају документа издата од стране институција Републике Србије, а живе, раде или се школују на Косову.
Такође се указује на ризик да би део Срба могао бити третиран као странци у сопственим срединама.
Додатна забринутост односи се на могућу правну несигурност и селективну или неуједначену примену прописа на самом терену.
Осим осуда из Београда, нема дконкретних порука српске власти. На самом терену, из више извора КоССев сазнаје, да се у фирмама под контролом и управљањем српских власти убрзао успоставља евиденција запослених са косовским личним документима.
„Да се нешто озбиљно спрема за 15. март, говоре и информације да се по српским институцијама убрзано пописује ко има косовска документа, као и изненадно убрзање поступка верификације српских диплома„, у ауторском тексту за КоССев писао је едаво и правник Драгути Ненезић.
