О КВАЗИПРАВНОМ КАРАКТЕРУ ”ПРАВНОГ” ПОРЕТКА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Као што је познато, након противправне агресије Северноатлантског војног савеза на Савезну Републику Југославију, на Косову и Метохији успостављена је Привремена управа Уједињених нација (УНМИК), чији је мандат одређен Резолуцијом Савета безбедноти ОУН бр. 1244 од 10. јуна 1999. године (S/RES/1244 (1999)). Садржина мандата УН на Косову и Метохији, према тексту Резолуције, требала је да буде ограничена поштовањем суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије. Ово ограничење поменуто је више пута, како у основном тексту, тако и у анексима Резолуције.[1] Кршећи слово и смисао Резолуције, Привремена управа Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК) ретроактивно је аброгирала затечени правни поредак у Аутономној покрајини Косово и Метохија и на том делу Републике Србије успоставила ”правни систем” независан у односу на остатак Србије, негирајући сваку државно-правну везу са њом. Специјални представник Генералног секретара Уједињених нација, је самовољно одређујући сопствени мандат, сам себи доделио сву законодавну, судску и извршну власт на Косову и Метохији, за шта није било упоришта како у општем међународном праву, тако ни у релевантној Резолуцији Савета безбедности ОУН.[2]
Након 17. фебруара 2008. године, престале су да постоје ”Привремене институције самоуправе”, установљене ”Уредбом бр. 2001/9 o Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову”, коју је Специјални представник Генералног секретара донео 15. маја 2001. године.[3] Наиме, према становишту Међународног суда правде, изнетом у саветодавном мишљењу поводом питања: ”да ли је једнострана декларација о независности Привремених институција самоуправе у складу са међународним правом”[4] произилази да је творевина која себе назива „Републиком Косово“, производ једностраног чина самопрокламоване групе грађана обзнањеног 17. фебруара 2008. у Приштини у форми „Декларације о независности Косова“, изван оквира Резолуције 1244, односно изван правног поретка којег је успоставио Савет безбедности УН. Наиме, Суд је констатовао да ”аутори декларације нису деловали у својству једне од Привремених институција самоуправе у складу са Уставним оквиром, него као лица која су деловала изван оквира привремене администрације“ (коју је установио Специјални представник Генералног секретара). [5] Из тога се логично може закључити да су са 17. фебруаром 2008. године, ”Привремене институције самопуправе”, престале да постоје, да се организациони облици ”јавне власти” на Косову и Метохији изгубиле правни карактер те да се у погледу њихове природе једино могу третирти као de facto власти на Косову и Метохији. Поредак које су те власти једнострано успоставиле мимо Резолуције 1244 и које фактички врше јавну власт супротно уставу Републике Србије[6].
ИЗЈАВА О ОДРИЦАЊУ ОД ОДГОВОРНОСТИ
Напомена: свако навођење ”правних” извора (”закона”, других ”општих аката”, одлука ”судова” и ”органа управе”, ”службених гласила” и сл.), навођење назива њихових доносилаца и других ”институција” и ”органа власти” , као и навођење фактичких радњи тих ”институција”, које се односи на сепаратистичке албанске de facto власти на Косову и Метохији, с обзиром на то да су оне, са становишта правног поретка Републике Србије нелегалне, има искључиво технички карактер, врши се искључиво у сврхе информисања и не може се ни на који начин тумачити као довођење у питање јединства правног поретка Републике Србије, у складу са чл. 4 и 194. Устава Републике Србије, као и њеног територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, у складу са Уставом Републике Србије, Повељом Уједињених нација и са Резолуцијом Савета безбедности ОУН бр. 1244.
[1] Вид. ст. 9. преамбуле, тач. 10. основног текста, тач. 5. Анекса I, тач. 5. и 8. Анекса II S/RES/1244 (1999).
[2] Бојан Милисављевић, Нове мировне мисије Организације уједињених нација, Београд, 2007, 173.
[3] https://unmik.unmissions.org/sites/default/files/regulations/04serbian/SC2001regs/RSC2001_09.pdf, 25.03.2022.
[4] https://www.icj-cij.org/public/files/case-related/141/141-20100722-ADV-01-00-EN.pdf, 25.03.2022.
[5] https://www.icj-cij.org/public/files/case-related/141/141-20100722-ADV-01-00-EN.pdf, 25.03.2022.
[6] Према чл. 4. и 194. Устава Републике Србије (”Сл. Гласник РС”, бр. 98/2006), правни поредак Републике Србије је јединствен, према 97. тач. 7. Устава Републике Србије, Република Србија уређује и обезбеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, а према чл. 97. носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији је Народна скупштина. Имајући у виду поменуте уставне одредбе, активност de facto власти на Косову и Метохији, са становишта уставноправног поретка Републике Србије, не могу имати законодавни нити правни карактер, нити акти тела које уставноправни поредак Републике Србије не познаје, могу бити закони, одлуке и сл. С тога се у овом раду за навођење тих ”аката”, као и тела ”јавне власти”, користе одговарајући знаци интерпукције.
