У Основној школи „Браћа Аксић“ у Липљану данас је отворена изложба „Дена Дебељковић (1858-1915) липљански учитељ и парох у архивским документима“ аутора Немање Димитријевића, а након тога одржана је и трибина на тему „Велики рат на Косову и Метохији“. Изложба је приређена је како би се јавност подсетила и упознала са животом и страдањем знаменитог липљанског учитеља и пароха.
Аутор изложбе Немања Димитријевић, из Архива Косова и Метохије, истакао је да је повод за изложбу обележавање 110 година од страдања липљанског пароха Младена Дене Дебељковића.
Додао је да је на 20 изложбених паноа приказано око 70 докумената и 10 фотографија, а да је сама изложба подељена у три сегмента.
„Такође, један од важних повода за данашњу изложбу јесте да сви ми који смо из Београда, Смедерава, Лепосавића, Митровице, Штрпца и Грачанице будемо присутни у Липљану да обележимо Денино страдање, али и да будемо са нашим народом у Липљану, са Липљанцима који живе у изузетно тешким околностима. У том смислу, наше окупљање овде је и због Дене, али и онога што је Дена радио. И ми овим нашим окупљањем чувамо Липљан тако што пружамо подршку нашем народу у Липљану“, рекао је Димитријевић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић истакао да би сви требало да кроз рад и дело Дене Дебељковића много лакше разумеју садашњост и извуку поуку за будућност.
„Код Дене су кључне три ствари за опстанак нашег народа на овим просторима – образовање, вера и патриотизам. Његов патриотизам се никада и нигде није огледао на речима, већ на делима. Он је својим радом гледао да забележи и да запише све оно што је најважније да остави својим поколењима. И захваљујући томе ми и један век након његове смрти знамо списак парохијана липљанских 1912. године, знамо колико је новорођенчади рођено у Добротину, Лепини, Скуланеву, Радеву.. Гледајући њега треба да се запитамо сви ми, да ли чинимо данас довољно на том пољу да записујемо и да забележимо да остане за вечност као што је то радио Дена Дебељковић и питам се да ли ће за сто година неко знати како је живело српско становништво Липљана и околине од рецимо 1999. године до 2025. године“, навео је Марковић.
У име домаћина који је угостио изложбу, Основне школе „Браћа Аксић“, Владимир Смиљић пожелео је добродошлицу мештанима Липљана, као и становницима околних насеља, који, како је додао, опстају и остају на Косову, упркос свим невољама и недаћама.
„Подсетићу вас да је наша школа ове године прославила 160 година постојања, и да предствља једину српску образовну институцију која се одржала у урбаним срединама на Косову и Метохији. Наша школа се изузентно труди да све ученике упозна са ликом и делом Младена Дене Дебељковића, како на часовима историје, тако и путем различитих писаних садржаја, моногорафија, али и путем дигиталних записа“, навео је Смиљић.
Смиљић је поручио да лик и дело Младена Дене Дебељковића треба да буде свима узор и огледало, посебно најмлађем нараштају.
„Како би схватили какве животне идеале треба да следе, од школовања, подизања својих интелектуалних вредности, очувања културне баштине и традиције, датих нам од наших предака, и наравно стална борба за очување наше православне вере, који је и сам Дена има током свог живота, борећи се против грчких фанариота, бугарске егзархије, исламизације, а највећим делом и против албанизације. Ми данас, скидамо један вео заборава са лика и дела Дене Дебељковћа и овакви културни догађаји треба да нам буду подстрек свима, да схватимо колико су били напредни наши преци, а ми данас и младе генерације, да поново будемо на том нивоу који се од нас очекује“, рекао је Смиљић.
Виши научни сарадник Института за српску културу Приштина-Лепосавић Александар Павловић отворио је изложбу и том приликом истакао да она не говори само о Дени Дебељковићу, већ о улози школе и цркве на прелазу из 19. у 20. век, на очувању идентитета и истрајавању Срба на овим просторима.
„Ова изложба не само да говори о лику и делу Дене Дебељковића, већ открива шири контекст, деловања свих учитеља и свештеника у овом времену толико осетљиво за српски народ на овим просторима, испуњеном притисицима и свим другим недаћама. Ипак, иако је Дена Дебељковић живео у овом времену, његово дело одзвања до данашњег дана. Његово дело је глас из прошлости који нас опомиње, али и обавезује да ми, макар мали део, као и он, наставимо путем који је он градио, и да залагањем за писану реч са сведочењем свим догађајима којима присутвујемо дамо и сами допринос, нашим истрајавањем на овим просторима и очувањем нашег идентитета“, поручио је Павловић.
Изложби је присуствовао и потомак Дене Дебељковића, као и председник Привременог органа општине Липљан Милан Јоксимовић.
Након свечаног отварања изложбе, уследила је трибина на тему „Велики рат на Косову и Метохији“, на којој су говорили др Јован Ј. Алексић, доцент и Лука Јовановић асистент са Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, као и Александар Гуџић, историчар и уредник трибинског програма Дома културе „Грачаница“.
Дену Дебељковића су 11. новембра 1915. године бугарски војници на превару довели у оближње село Суви До где су га свирепо убили, одрубивши му главу.
Липљански учитељ и свештеник, национални борац Младен Дена Дебељковић сахрањен је између двеју цркава у Липљану – Ваведења Пресвете Богородице и Светих Флора и Лавра.
Покровитељи изложбе су Министарство културе Републике Србије и Канцеларија за Косово и Метохију.
