Извор: Каллxо (Текст је изворно преведен са албанског)
Одбор за спољне послове америчког Конгреса усвојио је већином гласова нови нацрт закона који има за циљ да се позабави систематском дискриминацијом албанске мањине у Србији, посебно у Прешевској долини.
На седници одржаној 21. јануара 2026. године, чланови овог одбора гласали су са 43 гласа „за“, три „против“, без уздржаних, чиме је отворен пут да се нацрт закона упути на разматрање и гласање на пленарној седници Представничког дома.
Нацрт закона, чији је спонзор републикански конгресмен Кит Селф, указује на низ озбиљних забринутости у вези са поступањем власти у Србији према Албанцима. У средишту ове законодавне иницијативе налази се питање тзв. „пасивизације адреса“, која се, према наводима, користи за брисање Албанаца из цивилних регистара, чиме им се ускраћује бирачко право и приступ основним јавним услугама.
Предлог закона захтева од Стејт департмента САД да спроведе истрагу и поднесе извештај о низу систематских кршења права, почев од пасивизације адреса као облика административног или бирократског етничког чишћења, преко дискриминације у области образовања услед недостатка уџбеника и непризнавања диплома, па све до полицијског притиска, неравномерне расподеле буџетских средстава и забране употребе албанског језика и националних симбола у институцијама. Циљ је да се обезбеди пуна одговорност за третман албанске мањине у Србији.
Поред тога, нацрт закона тражи и да се размотри пропорционална интеграција Албанаца у државне и јавне институције.
У тексту нацрта наводи се да закон може носити назив „Закон о процени дискриминације у Прешевској долини“.
Након ове фазе, нацрт ће проћи кроз потпуну процедуру разматрања, затим ће бити упућен Одбору за спољне послове Представничког дома, а потом и на гласање у Представничком дому. Да би ступио на снагу, закон мора бити усвојен и у Сенату, а затим потписан од стране председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа.
Усвајањем овог првог корака, Одбор за спољне послове Конгреса отвара могућност да се од америчког државног секретара затражи израда свеобухватног извештаја о стању права Албанаца у Прешевској долини.
Председница општине Прешево Ардита Синани оценила је да ова одлука представља јасан сигнал Београду.
„Данас Сједињене Америчке Државе траже правну и политичку одговорност за систематску дискриминацију Албанаца у Прешевској долини“, написала је Синани на Фејсбуку.
Она је додала да је ово важан дан за Албанце у Прешевској долини и порука да неправда није вечна.
И Шаип Камбери, представник Албанаца у Скупштини Србије, изразио је посебну захвалност конгресмену Киту Селфу, који је и председник Пододбора за Европу, као и двопартијској подршци председника Одбора Брајана Маста и потпредседника Грегорија Микса.
„Ово је резултат дугогодишњих напора, стрпљења, истрајности и вере, још од 2001. године, уз непоколебљиву подршку Џоа и Ширли ДиоГарди и Албанско-америчке грађанске лиге, па све до подршке албанске заједнице у Тексасу, посебно кроз организацију ‘Албанианс Фор Америца’“, написао је Камбери на Фејсбуку.
Камбери је истакао да САД од Београда захтевају правну и политичку одговорност за систематску дискриминацију Албанаца у Прешевској долини.
Бивши председник Националног савета Албанаца у Прешевској долини, Неџад Љутфију, саопштио је у јулу 2025. године да је од јануара до јула те године пасивизовано око 200 адреса у Прешеву и Бујановцу.
Албанци у Прешевској долини годинама оптужују власти Србије за пасивизацију њихових адреса, док српске институције те оптужбе негирају.
Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи више од 60.000 Албанаца, који чине четврту по величини националну мањину у земљи.
У међународним извештајима, Прешевска долина се описује као подручје које је у великој мери изоловано и које добија пажњу углавном у време избора.
Пасивизација подразумева брисање грађана са адреса на којима су били пријављени. Ова мера доводи до губитка српског држављанства, а самим тим и свих грађанских права, укључујући право гласа, право на имовину, здравствено осигурање, пензију и запослење.
Пасивизација адресе законски је регулисана у Србији од 2011. године и подразумева да институције спроводе провере како би утврдиле да ли грађанин заиста живи на пријављеној адреси. Уколико се утврди да не живи на тој адреси, доноси се одлука о пасивизацији, а грађанин је у обавези да пријави нову адресу у року од осам дана од пријема решења.
Иако закон предвиђа право на жалбу, грађани наводе да у појединим случајевима нису имали могућност да уложе жалбу јер о одлуци нису били благовремено обавештени.
У извештају Хелсиншког одбора за људска права у Србији из 2021. године, Прешево, Медвеђа и Бујановац описани су као таоци односа између Косова и Србије. У том документу се наводи да пасивизација адреса „у суштини представља облик етничког чишћења путем административних средстава“.
Становници Прешевске долине и локални званичници више пута су захтевали присуство међународних механизама како би се пратили услови живота у том региону, оптужујући представнике међународне заједнице у Београду за нереаговање.
Сматра се да су недостатак инвестиција и сталне административне баријере допринеле исељавању око 20.000 Албанаца из овог региона, углавном ка Косову.
КоССев: Ова вест је кључна и за поједине уреднике популарних косовских медија, попут Мехмета Хајрулахуа, са Тељеграфија.
