Већина Срба, посебно на северу Косова, бојкотовала је попис који је спроведен у периоду од 5. априла до 24. маја, а поједини су се жалили и да им нико није закуцао на врата, на шта је Агенција за статистику одговорила да су имали проблема са српским пописивачима који су „због притиска“ одбили да одраде свој посао.
Главна српска политичка партија, Српска листа, тада је рекла да Срби једноставно неће учествовати на попису.
Стога је Агенција за статистику уместо броја пописаних изашла са проценом броја српских становника у четири општине на северу – Северна Митровица, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић.
На основу процене коју је објавила Агенција за статистику 19. децембра, у том делу Косова живи око 20.000 Срба. А пописаних Срба у осталих шест општина јужно од Ибра (Грачаница, Клокот, Ново Брдо, Партеш, Штрпце, Ранилуг) има 27.316.
На територији целог Косову, после коначних резултата и на основу пописаних на југу и процењених на северу, живи 53.021 Срба, што је 2,31 одсто од укупног становништва.
Српска заједница бојкотовала је попис и 2011. године, док на северу није уопште одржан. Агенција за статистику је тада проценила да на Косову живи око 25.000 Срба.
С тога се број те заједнице од 1999. заснива само на проценама, што страних организација, што косовских, али и српских институција.
Шта кажу други?
Невладина организација Актив са седиштем у Северној Митровици, у свом извештају „Попис становништва из угла заједнице косовских Срба“ из 2022. навела је како се најрелевантнијом и најприближнијом проценом сматрају процене ОЕБС-а и ЕЦМИ-ја (Европски центар за питања мањина).
Према овој процени, на Косову је 2013. године живело 146.128 Срба. Каснијих података, нема.
Председник Србије Александар Вучић је у свом говору 2019. рекао да је у 2017. години на Косову живело око 95.000 Срба, од тога 48 одсто на северу и око 52 одсто на југу.
Према подацима Агенције УН за избеглице (УНХЦР), у периоду од 1999. до 2004. године око 200.000 лица је расељено са Косова у Србију. Међутим, према подацима Министарства за заједнице и повратак у косовској влади, повратка готово да није било протекле две године. Верује се да се вратило око 30.000.
Шта кажу бирачки спискови?
Према подацима Централне изборне комисије Косова, на последњим локалним изборима 2021. године право гласа у десет општина са српском већином имало је око 99.000 бирача од укупно 1,885.448.
Ванредни локални избори у општинама на северу били су расписани и априла 2023. када је, према ЦИК-у, право гласа у Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, имало око 46.000 бирача са правом гласа. Ови бирачки спискови се односе на све пунолетне грађане са правом гласа.
С друге стране, у Србији је нешто више од 119.000 бирача евидентирано у општинама широм Косова, показује јавно доступни преглед броја бирача по месту пребивалишта од 23. октобра 2024. године.
Ова претрага представља увид у бирачки списак који води Министарство државне управе и локалне самоуправе Србије, од кога је РСЕ затражио објашњење на шта се тачно односе бројеви бирача у општинама на Косову – да ли се ради о српским држављанима који живе на Косову, интерно расељеним лицима или некој другој категорији. Одговори нису стигли до објављивања овог текста. Иначе, Срби са Косова имају право гласа у Србији на парламентарним или председничким изборима.
Други јавно доступни регистри у Србији не воде евиденције о броју становника на Косову.
Последице бојкота пописа
На основу Закона о финансирању локалних самоуправа, додела грантова општинама се заснива на броју опште популације, броју мањинског становништва и географској површини.
Грађани са којима је екипа РСЕ разговарала током пописа становништва били су подељеног мишљења када је реч о учешћу у том процесу. Они који су подржавали попис наводили су да желе да знају тачан број Срба који живи на Косову, док су други били против „јер је народ већ отишао“.
Беким Саљиху (Салиху) из косовског Института за напредне студије ГАП је за РСЕ указао да ће неучествовање Срба у процесу регистрације становништва имати последице по буџет општина и локални економски развој.
„Прво, општине у којима живи већинско српско становништво суочиће се са смањеним буџетом, јер значајан део њиховог буџета Влада издваја на основу броја становника. Друго, општине које предводе Срби неће моћи да процене свој људски и економски потенцијал, што ће довести до недостатака било које стратегије или планова које буду предузимали“, оценио је Саљиху.
Новинарка из Северне Митровице, Ана Марија Ивковић, чак сматра и да ће званичне податке последњег пописа становништва злоупотребљавати и Приштина и Београд.
„Приштина ће пројекције користити као релевантне, Београд као нерелевантне“, наводи она.
