Брз повратак бирачким кутијама не долази као резултат политичког договора, већ као последица кризе коју политички актери нису успели да реше.
„Ово је њихова политичка незрелост, како према држави, тако и према олујним глобалним дешавањима кроз која свијет пролази“, оценио је за Радио Слободна Европа политички аналитичар Иљир Деда.
Грађани Косова ће, најкасније 7. јуна, поново изаћи на парламентарне изборе, по трећи пут у последњих 16 месеци.
Овај процес постао је неизбежан 28. априла, само четири месеца након избора одржаних 28. децембра, када посланици нису успели да изаберу председника, чиме је аутоматски активиран уставни рок који Косово води на изборе у року од 45 дана.
Странка на власти, Покрет Самоопредјељење, оптужила је опозицију за намерни бојкот седница, док су опозиционе странке оптужиле власт за недостатак сарадње и покушаје концентрације моћи у једним рукама.
„Да би Косово добило новог председника, потребна је нова опозиција. Опозиција је стара. Та опозиција може понудити понеко ново лице, али занат и карактер су јој стари, због чега је и у слободном паду“, изјавио је премијер Аљбин Курти, уједно и председник Самоопредјељења, на последњој седници десетог сазива.
Две главне опозиционе странке, Демократска партија Косова (ПДК) и Демократски савез Косова (ЛДК), поздравиле су одлазак на нове изборе, иако су, према речима председника ЛДК-а, они наметнути од стране власти која је са већином од 51 посто тражила „политичко потчињавање“.
„Сада је време за уједињење добрих људи ове земље, који желе нормално Косово, без драме и без пропаганде“, написао је Љумир Абдиџику на Фејсбуку.
Криза која се понавља, а не нови епизодни случај
Ова ситуација није нова за Косово.
Сличан сценарио поновио се непосредно након избора одржаних 9. фебруара 2025, када је Скупштина месецима остала неконституисана, а на крају је пропало и формирање Владе.
И тада је одговорност била подељена међу политичким актерима, уз међусобне оптужбе које су се преливале с једне стране на другу.
За Деду, тренутна ситуација више није изолован инцидент, већ образац који поприма јасне контуре.
Он упозорава да се Косово приближава сценарију сличном ономе у Бугарској, која је у последњих пет година прошла кроз седам узастопних изборних циклуса, без постизања институционалне стабилности.
„Није се очекивало да након избора од 28. децембра, на којима је Покрет Самоопредјељење освојио 51 посто гласова, дођемо у овакву ситуацију“, наводи он.
У својој анализи, Деда сматра да проблем не лежи у политичком систему, већ у начину на који се он користи.
Како истиче, Косово има напредан институционални оквир, али се он претвара у инструмент политичких сукоба, уместо да служи као темељ стабилности.
Главну одговорност Деда приписује највећој партији, која је, према његовим речима, имала реалну прилику да изгради институционалну одрживост.
Он сматра да је ова криза могла бити лако избегнута.
„Партије су могле разговарати о томе каквог председника желе: личност која је политички активна још од деведесетих година, рефлектујући пут и процес државотворства Косова; личност повезану с Ослободилачком војском Косова (ОВК), као својеврсни одговор на процес у Хагу; или личност окренуту будућности“, наводи Деда.
Уместо тога, оцењује, расправа се претворила у политичку игру пребацивања кривице и „фабриковања алибија“ за избегавање одговорности.
Деда упозорава да Косово, настави ли се овом путањом, ризикује да остане по страни када су у питању важна глобална дешавања, док перцепција крхке државе може имати дугорочне последице – и у односима с међународним партнерима, и у погледу поверења грађана.
„Само се надам да ће након нових избора доћи до политичког сазревања и јачања културе консензуса“, закључује Деда.
У супротном, упозорава он, циклус избора се можда неће зауставити.
Између легитимитета и „изгубљеног времена“
Радио Слободна Европа затражио је коментар од америчког Стејт Департмента и Европске уније поводом неуспеха Косова да изабере председника и одласка на нове изборе, као и о последицама које би то могло имати на политичку стабилност, али до објављивања овог текста није добио одговор.
Тоби Фогел, аналитичар Савета за демократизацију политике у Бриселу, каже да се превремени избори могу посматрати као „изгубљено време“, јер постоји вероватноћа да ће произвести сличан политички резултат као претходни.
Ипак, наглашава да је то процес предвиђен Уставом, те да је стога и легитиман и демократски.
„Као истинска демократска влада, Влада Куртија и друге власти, Парламент и тако даље, следе уставну процедуру“, оцењује Фогел за Радио Слободна Европа.
Из европске перспективе, он каже да ЕУ и неке државе чланице не показују политичку вољу да помере Косово напред у процесу интеграција, скривајући се иза наратива о „унутрашњој нестабилности“.
„Чак и када је Косово уживало досад невиђену унутрашњу стабилност под премијером Куртијем, ЕУ није направила никакав напредак ни у дијалогу са Србијом нити у процесу чланства – што показује да је наратив о нестабилности само неутемељен изговор који прикрива недостатак политичке воље у Бриселу и кључним државама чланицама“, додаје Фогел.
Трошак који надилази политику
Криза на Косову не ограничава се само на политику. Она директно утиче и на темпо институционалног одлучивања.
Према речима Наима Јакаја из Института Косова за правосуђе, прва последица је парализа законодавног процеса. У недостатку функционалног парламента, не усвајају се нови закони и успоравају кључне реформе, укључујући оне које се односе на владавину права и европске интеграције.
Други проблем, како оцењује, јесте и недостатак парламентарног надзора над Владом – кључног елемента у демократском систему.
Ова ситуација, наглашава Јакај, значајно смањује ниво одговорности и транспарентности у доношењу одлука.
„Влада у техничком мандату има ограничен мандат и не може доносити дугорочне стратешке одлуке, што земљу оставља у стању институционалне стагнације. У суштини, ствара се институционални вакуум, у којем држава функционише минимално, али се не развија“, каже Јакај за Радио Слободна Европа.
Истиче да се недостатак владе с пуним мандатом директно одражава и на међународном плану.
Према његовим речима, то може изазвати кашњења у важним процесима, попут апликације за чланство у Савету Европе или испуњавања обавеза у оквиру Плана раста Европске уније.
Финансијски рачун избора
Поред политичке и правне димензије, криза ствара и додатни терет – финансијски, јер сваки нови изборни процес значи нове трошкове за државни буџет.
Портпарол Централне изборне комисије Косова (ЦИК) Ваљмир Ељези каже за Радио Слободна Европа да 2026. година није планирана као изборна година, те да у годишњем буџету институције нису предвиђена средства за превремене изборе.
У таквим околностима, ЦИК је приморан да се обрати Влади Косова са захтевом за средства како би покрио трошкове организације процеса.
Као поређење, Елези наводи последње изборе од 28. децембра, за које је био планиран буџет од 11,5 милиона евра, док су стварни трошкови износили око седам милиона евра, према још непотпуним подацима.
На тим изборима, више од два милиона грађана Косова, унутар и изван њега, имало је право гласа – број који се очекује да остане сличан и на наредним изборима.
Излазност је била око 45 посто, али такав ниво није загарантован, јер, како каже Јакај, чести избори стварају „засићење“ међу бирачима.
За разлику од њега, Деда фокус види на другој страни: не на паду излазности, већ на начину на који ће грађани сами протумачити и оценити политичку ситуацију.
„Тест избора је зрелост народа Косова – хоће ли грађани Косова казнити такво понашање странака или ће га одобрити“, закључује Деда.
Горан Аврамовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
