Етнонационализам, антиродни наратив, верски ектремизам и антисрпски наратив на Косову су међусобно повезани и бележе пораст, те доприносе поделама у друштву, саопштено је на регионалној конференцији у Приштини одржаној крајем прошлог месеца. За саговорнике Косово онлајна узроке треба тражити у некажњивости таквог понашања према српској заједници, али и националистичкој реторици која је и даље доминантна у јавном дискурсу на Косову.
Пише: Арсеније Вучковић
У студији „Борба против екстремизма на Косову: трендови, изазови и контрамере“ коју је финансирала Амбасада Холандије, а реализовала невладина организација Сбункер, ауторка Адељина Хасани оценила је да је етнонационализам на Косову последица нерешених питања из 90-их година и ратних дешавања, те да ту доминира и политички дискурс услед недостатка решавања транзиционе правде.
Само у првих десет дана овог месеца на Косову се догодило више одвојених инцидената у којима су на мети били припадници српске заједнице.
У последњем, 10. фебруара је каменована кућа породице Ђорић из Липљана.
„Дешавало се и раније да бацају петарде, да гађају каменицама. Супруг је пријављивао полицији и они су долазили, али ништа, кажу то су мала деца, не можемо им ништа. Годинама се ово дешава од 2000. године. Да ли врше притисак на нас јер смо Срби и у жељи да им продамо кућу…“, испричала је Љиљана Ђорић репортерима Косово онлајна.
Објаснила је да је у Липљану до рата живело 10.000 Срба, а да их је данас тек око 300.
„Ја радим у школи, веома је мали број ученика. Сви смо ми под притиском, не само наша породица, већ сви који су остали“, објаснила је Ђорић.
У дворишту основне школе у српском делу Ораховца 6. фебруара постављенне су заставе Албаније и бивше ОВК, а истог дана на зиду породичне куће Николе Јанковића у Косовској Каменици освануо је графит „УЧК“.
„Кућа у којој ја живим у селу Бушинцу, спаја две општине – Ново брдо и Општину Косовска Каменица. Јутрос када сам кренуо на посао видео сам да ми се на фасади налазе графити са натписом УЧК. Неко их је исцртао. Такође, ишкрабали су плакате Српске листе. Након тога, позвао сам полицију и они су дошли код нас кући, узели су изјаве и случај је под истрагом“, рекао је Јанковић за Косово онлајн.
Не искључује могућност да је то учињено зато што му је председник Србије Александар Вучић крстио сина Лазара – хиљадиту бебу рођену у породилишту у Пасјану.
Константа
Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Александар Митић сматра да је реч о „константи“ односа према српској заједници на Косову.
„Антисрпски наратив који постоји у албанској популацији на Косову и Метохији је нешто што је константа, нешто што је довело и до ескалације кризе и осамдесетих, деведесетих година, до сукоба и до етничког чишћења Срба са КиМ након јуна 1999, до погрома марта 2004. Наравно и ове последње рунде етничког чишћења, пре свега на северу Косова и Метохије последњих неколико година под руководством Аљбина Куртија. Нажалост, то је нешто што је константа и не можемо да кажемо да је тај антисрпски наратив тек сада настао“, изјавио је Митић за Косово онлајн.
Митић каже да је добро што се упозорава на овај проблем, али сматра да је реч о прекасној реакцији.
„То је један наратив који се градио у широј албанској популацији. Нажалост, потребно је јако пуно времена и биће потребно јако пуно напора да се он промени“, наглашава Митић.
Прецизира да „српско питање“ за политичке елите на Косову данас служи да се дефокусира пажња са других, много важнијих проблема.
„Проблеми који постоје на Косову и Метохији, поготово економски, нешто је што је заиста фундамелно пре свега за албанску популацију. Стално пребацивање фокуса на претње које долазе од стране Срба, од стране Београда, посебно последњих неколико година на претње које долазе наводно од неких руских дезинформација или српско-руског хибридног притиска је нешто што је постало јако популарно, пре свега од 2022. године у дискурсу Аљбина Куртија“, истиче Митић.
Овакав наратив, истиче, не рможе да прикрије кључне проблеме на Косову.
„То је нешто што не може да прикрије проблеме са којима се суочава пре свега економија на Косову и Метохији. Чињеница је да ни САД ни ЕУ нису успеле да учине довољно да се економска ситуација на КиМ поправи довољно да би се тај доста екстреман и антисрпски наратив примирио“, упозорава Митић.
Етнонационализам
С друге стране, координатор Радне групе Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 Драгиша Мијачић сматра да је појачани антисрпски наратив резултат ентонационализма који је обележио мандат актуелног премијера Аљбина Куртија.
„Етнонационализам је основа на којој је Курти дошао на власт. Он је у албанском бирачком телу свакако дошао на власт и у ставовима борбе против корупције, али је кроз свој етнонационализам, једностраним акцијама на северу Косова ту власт консолидовао и учврстио у бирачком телу“, каже Мијачић за Косово онлајн.
Уверен је да ће, уколико Курти поново самостално формира владу, наставити са политиком која нарушава међуетничке односе на Косову.
Ту највише апострофира четири општине на северу.
„Тренутно стање је заиста неодрживо. Имамо специјалне полицијске снаге које патролирају до зуба наоружани у општинама са српском већином на северу Косова, имамо албанске градоначелнике који воде те општине. Имамо уништавање институција које су се градиле свих ових година, чак и институција међунационалне сарадње. Такве околности не треба форсирати у наредном периоду. То ће доста зависити и од тога ко ће формирати владу, али и од међународног фактора који је био прилично благ према свим оним потезима које је ова влада до сада спроводила“, наглашава Мијачић.
Некажњивост
За историчара из Грачанице Александра Гуџића некажњивост је кључна реч у одговору на питање због чега је на Косову у порасту антисрпски наратив.
„Косовски Албанци нису кажњени за своју, најблаже речено, ’несташну’ прошлост“, каже иронично Гуџић у разговору за Косово онлајн.
„Нису кажњени за отворени фашизам и сарадњу са фашистичком Италијом и нацистичком Немачком током Другог светског рата. Али, нису кажњени за страховито и страшно насиље почињено над Србима током целог 19. века. О том насиљу над Србима које су спровели Албанци говоре бројни извештаји међународних дипломата који су боравили на Косову и који су све само не били наклоњени Србима“, прецизира овај историчар.
Коментаришући закључке регионалне конференције у Приштини, Гуџић сматра да све невладине организације и борци за људска права на Косову копирају немачко-француски модел и говоре о помирењу, али да истовремено не желе да се суоче са чињеницама из ближе историје косовских Албанаца о којима постоје писани трагови и извештаји.
„О насиљу над Србима током 19. века говори аустроугарски извештај. Аустроугарска је све само не наклоњена Србији и Србима. О страдању Срба током Другог светског рата од стране албанских квислинга говоре бројни нацистички извештаји, а нацистичка Немачка је била све само не наклоњена Србији и Србима“, подсећа овај историчар.
Наглашава да Албанци нису кажњени ни над насиље над Србима током деведесетих година, а затим и протеривање 200.000 Срба 1999. године.
Проблем некажњивости, наглашава, најизраженији је био након Мартовског погрома 2004. године.
„У тродневном погрому над Србима учествовало више од 50.000 људи, косовских Албанаца. То је било етнички мотивисано насиље. За погром над Србима је само пар стотина Албанаца осуђено на неке затворске казне“, наводи Гуџић.
Решење види у оштром санкционисању сваког облика национализма и говора мржње.
„Историјско искуство је показало да се етнички мотивисано насиље косовским Албанцима исплати и да ће они за то проћи некажњено. Управо због тога једини начин је да код сваког облика национализма и говора мржње реагују правосудне институције и да најстрожије могуће казне починиоце тих дела. Једино тако у будућности се можемо ослободити тих етнонационализма и од сваког облика насиља“, наглашава Гуџић.
