Приштина је, каже Александар Костадиновић, кренула у неку врсту политичке офанзиве.
„То су координисане акције. Гледајући из њихове перспективе, сасвим је легитимно да се ствари убрзају, међутим чини се да је наша српска страна у неком временском заостатку, па и у одлучности да реагује“, рекао је он за Н1.
Закони о странцима и возилима је стар, прва верзија је донета 2013, подсећа.
„Чињеница је да је то формално-правно гледано један закон који треба технички да уреди прилике на простору Косова и Метохије, али је ситуација на терену врло специфична и деликатна. Може имати заиста разорне последице када су у питању српска, али и друге неалбанске заједнице. Уколико је Приштина оклевала да поводом тога нешто предузме, рекао бих да је Београд још више оклевао“, навео је.
Упитан да ли ће Београд оставити да све ово протече онако како је планирано у Приштини, професор одговара да је јуче део политичких представника Срба усвојио Декларацију о заштити права и опстанка српског народа на Косову и да је то позитивно.
„С друге стране, присетимо се да је пре два дана ректор Арсић на питање каква ће бити реакција Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици одговорио да се чека реакција државе. Онда је логично питање да ли је реакција државе та декларација, ко је аутор те декларације, јер ту има доста конфузних ствари? Чини ми се да се оваквим пребацивањем на један чудан ентитет који је изгласао декларацију у чудном саставу, заправо од одговорности бежи. Моје колеге и ја сматрамо да је питање опстанка универзитета државно питање, од националног значаја“, казао је.
Додаје да, супртоно томе, нису имали готово никакве реакције од званичника из Србије.
На питање да ли се од инцидента у Бањској Београд повлачи из свега што Приштина спроводи на Косову, Костадиновић каже да је то једини логични закључак.
„Уместо да се покрене нека врста политичке и дипломатске офанзиве у вези са законом који није проблематичан формално, али може да изазове катастрофалне последице на терену, ми имамо ситуацију да доносимо законе који су очигледно штетни и да о тим законима говоримо са представницима ЕУ“, рекао је он, мислећи на тзв. „Мрдићеве законе“.
Што се тиче саме декларације, ту има позитивних момента, додао је.
„Али када смо већ у оваквој ситуацији, оно што би морало да буде нека основа за регулисање тих ствари, а то је Бриселски споразум и Заједница српских општина (ЗСО), то се тек помиње у задњој тачки декларације. И чини се да се на Заједници српских општина више и не инсистира“, казао је.
Костадиновић каже да је за академиску заједницу прелажење у неку врсту косовског просветног система неприхватљиво.
На питање шта би значило решење о ком се говори – спајање са Универзитетом у Новом Пазару – одговара да би то имало катастрофалне последице.
„Северна Косовска Митровица почива на свом Универзитету. Тај град живи, захваљујући Универзитету и то је нека врста жиле куцавице. Ако дође до дислокације Универзитета, тврдим да ће то имати катастрофалне последице за људе на северу Косова, а и за оне јужно од Ибра. Мислим да би спајање са ДУНП-ом било двоструко лоше решење. Са једне стране, катастрофално за српску и друге неалбанске заједнице на северу Косова и Метохије. А са друге стране, ДУНП је током протеклих годину дана претрпео озбиљне ударе. Евидентно је угрожена аутономија тог Универзитета. Када би се уопште размишљало о томе да се Приштински универзитет пресели у Нови Пазар, то би личило као кад пожар гасите бензином“, рекао је он.
Колико је Закон о странцима проблематичан за Србе?
„Према одредби тог закона свако ко није са пребивалиштем на Косову и Метохији треба да пријави разлоге свог боравка и онда улазимо у компликације. Уколико желите да пријавите, да радите или студирате на Косову и Метохији, потребно је да имате одређене папире који ваш статус потврђују, а те папире можете добити само од приштинских установа. Конкретно, дозволу за рад можете остварити само преко приштинске агенције за запошљавање. И ту се онда целокупни образовни систем српски на Косову и Метохији налази у великом проблему, али је то велики проблем и за здравствени систем, односно за здравствене установе“, рекао је он за Н1.
Зоран Савић
