Бивши начелник Генералштаба ВЈ и један од учесника преговора о Војно-техничком споразуму у Куманову 1999. године генерал Бранко Крга изјавио је за Косово онлајн да је кључан бенефит овог документа био прекид рата, а да је и данас, 26 година касније, српска заједница на Косову у веома тешком положају и без суштинске заштите међународног фактора.
Присећајући се преговора у Куманову Крга каже да су они резултовали документом који је имао своје добре и негативне појединости.
„Добра страна је једино та што је заустављен рат. Договором је заустављен рат, престало је убијање недужних грађана, војника, полицајаца. Неповољне околности везане за тај споразум су то што није доследно примењен, што све одредбе које су предвиђене нису доследно и примењене“, казао је Крга.
Истиче да се у ВТС из Куманова децидно наводи обавеза Кфора да разоружа припаднике ОВК и других наоружаних група, а затим обезбеди повратак свим расељеним особама, посебно Србима.
„Не само да нису враћени него су и додатно протеривани. И данас се то чини“, истиче Крга.
Као још једну неиспуњену обавезу из ВТС наводи да није омогућен повратак војске и полиције на начин на који је то договорено.
Открива да су преговори у Куманову трајали пет дана зато што је Нато одбијао да се након овог споразума донесе и одговарајућа резолуција у Савету безбености УН.
„Хтели су да нас убеде да прихватимо споразум без њихове обавезе да се донесе резолуција о простору Косова и Метохије и да се тај документ верификује кроз резолуцију Савета безбедности. Ми смо били упорни у томе да то нећемо да прихватимо без сагласност да се усвоји резолуција. Када је договорено, када су пристали, онда су се брзо још нека техничка питања везана за ширину зона безбедности решила и тај договор је постигнут“, казао је Крга.
Упитан где је Косово данас, 26 година касније, некадашњи начелник Генералштаба ВЈ каже да одговор зависи од тога с ког се становишта овај проблем посматра.
„Са становишта Србије апсолутно не би смело да буде никакве дилеме. Косово је саставни део Републике Србије. Резолуција 1244 то децидно потврђује. За Косово се предвиђа суштинска аутономија и самоуправа и то је нешто на чему би наша дипломатија, политика и медији требало да инсистирају. Имамо апсолутно правни основ да инсистирамо да се Косово врати у уставно-правни систем Републике Србије. Наравно, реалност је нешто другачија“, нагласио је Крга.
Додаје да је 26 година касније положај српске заједнице на Косову све неподношљивији.
„Видимо како се приштинске власти односе према српском народу, поготово сада на северу Косова где је готово невероватно да их истерују из кућа, затварају неке институције које су цивилног, хуманитарног карактера. То насиље не наилази на осуду оних који су задужени за то, а то су међународни фактори: Унмик, Кфор, Еулекс“, наглашава Крга.
