Премијер Аљбин Курти изјавио је у Скупштини Косова да би неуспех у избору председника могао да доведе до нових избора. Он је то рекао на ванредној седници скупштине, коју је сазвала председница скупштине Аљбуљена Хаџију и на чијем је дневном реду „дискусија о избору председника Косова“.
„Данас смо стигли до краја уставног рока за избор председника Републике. Неуспех води земљу ка новим изборима, који би били пети по реду у последњих 16 месеци. Дакле, готово свако годишње доба имали бисмо изборе. Нови избори би успорили рад Владе. Оптужбе да Самоопредељење бежи од одговорности нису тачне. Није било ни у марту 2021. године, ни у фебруару ове године, никаквог кашњења, оклевања нити избегавања преузимања одговорности за управљање државом. То је мерљиво и проверљиво“, рекао је Курти.
Без присуства опозиције, премијер Курти је говорио о њиховом одбијању да постигну договор о овом питању. Курти је такође изјавио да компромис треба да буде демократски, а не погодба која је повезана са интересима политичких актера.
„Политички договор и компромис између политичких партија за формирање владајуће коалиције најнормалнија је ствар у демократији. Али компромис у демократији мора бити демократски. Компромис није погодба која служи да се удовољи политичким актерима. Прави компромис, онај који служи грађанима, гради се на два неупитна стуба: прво, на поштовању изборног резултата и друго, на институционалној и демократској одговорности која произлази из јавне обавезе и из чињенице да сте изабрани представник народа“, рекао је Курти.
Курти је додао и да опозиција континуирано компромис види као потчињавање победнику избора.
„Изборни резултат није довољно само прихватити, већ га треба и поштовати. Поштовање резултата није потчињавање. Ако постоји потчињавање, онда је то потчињавање вољи грађана, који су потом одредили тежину сваког политичког субјекта, одређујући и парламентарни начин деловања. Опозиција компромис разуме као потчињавање победнику избора“, рекао је Курти на ванредној седници Скупштине Косова.
Заменик премијера Гљаук Коњуфца изјавио је да Косово пролази кроз политичку кризу која је, према његовим речима, повезана са покушајима опозиције да онемогући избор председника и да земљу одведе на изборе. Он је рекао да је ово трећа политичка криза у последњим годинама, оптужујући опозиционе субјекте за координисано деловање са циљем рушења владе.
„И трећа криза је криза кроз коју сада пролазимо. То је удруживање опозиционих парламентарних субјеката како би искористили питање председника и, онемогућавањем кворума, довели до избора. Која је њихова нада? Њихова нада је да кроз то, кроз коришћење друге институције, односно институције председника која нема везе са владом, могу да сруше владу“, рекао је он.
Коњуфца је подсетио и на две претходне политичке кризе, које су, према његовим речима, имале исти мотив – неприхватање изборног резултата од стране опозиције.
„Ако желимо да концептуализујемо оно што се дешавало, гледано од 2019. године, онда могу да кажем да су нам се десиле три кризе кроз четири изборна циклуса за седам година. Криза из 2020. имала је облик изласка ДСК из коалиције са Самоопредељењем и, кроз сарадњу са ДПК, рушења владе Курти 1. Друга криза настала је удруживањем три политичке партије како би блокирале формирање владе Курти 3 и ту блокаду смо гледали током целе 2025. године“, рекао је он.
Гљаук Коњуфца је у свом обраћању на ванредној седници Скупштине Косова изјавио да повлачи кандидатуру за председника.
„Повлачим се из кандидатуре за председника Републике Косова“, изјавио је Коњуфца.
Након њега, реч је узела посланица Покрета Самоопредељење Фатмире Муљхаџа-Кољчаку, која је такође изјавила да повлачи своју кандидатуру за председницу.
„И ја се повлачим“, изјавила је Муљхаџа-Кољчаку.
Председница Скупштине Косова и вршилац дужности председнице Аљбуљена Хаџију изјавила је да разлог због којег није настављено заседање започето 5. марта ради избора председника јесте то што је унапред знала политичке ставове опозиционих странака у вези са бојкотом седнице.
Хаџију је навела да, на основу пресуде Уставног суда, посланици имају обавезу да учествују на седницама, осим у случајевима када имају претходно одобрено одсуство.
„Одсуство опозиције је поступак који производи директне последице – блокаду уставне процедуре и гурање земље у непотребну кризу. Нисам ту да судим политичке мотиве било кога, то није моја улога као председнице Скупштине. Али моја је обавеза да браним уставно функционисање ове институције, јер је пресуда Уставног суда ово питање коначно разјаснила – посланици су обавезни да буду присутни и да гласају на седници“, рекла је Хаџију.
ДПК, ДСК и АБК нису учествовали на седници, оцењујући позив као неозбиљан, манипулацију и политички театар владајуће странке, уз тврдњу да је она одговорна за политичку кризу.
Седници о расправи за избор председника нису присуствовали ни посланици Српске листе, потврдио нам је шеф посланичке групе Српске листе у парламенту у Приштини Игор Симић.
„Посланици Српске листе нису учествовали на седници која је имала за циљ почетак кампање Куртијевог Самоопредељења, а у таквим циркусима ми не пристајемо да учествујемо“, прокоментарисао је Симић за Косово онлајн.
Поред посланика Самоопредељења, седници је присуствовао и посланик странке За слободу, правду и опстанак Ненада Рашића, Лазар Радуловић.
