„Од сахране српског свештеника Николаја Велимировића у мају 1991. до сахране Ратка Младића у септембру 2026, Србија организује морбидне спектакле за будућа крвопролића“, поручио је данас Аљбин Курти.
Премијер у техничком мандату оценио је данас да је сахрана Ратка Младића у Београду, уз војне почасти и присуство државних званичника, показала да је Србија „прешла са негирања на државно обожавање геноцида“. Тешким речима, Курти је оптужио званични Београд да велича некадашњег команданта Војске Републике Српске, правоснажно осуђеног за геноцид у Сребреници, ратне злочине и злочине против човечности.
Курти је, попут и више других јавних личности у Приштини претходних дана – у објави на Фејсбуку супротставио догађаје којима је Косово обележавало претходних дана са, како је навео, припремама Србије за одавање високих државних почасти Младићу.
„Прекјуче смо обележили 27. годишњицу оснивања Косовске полиције. У суботу смо обележили 29. годишњицу смрти Мајке Терезе и 10. годишњицу њене канонизације од стране папе Фрање. А јуче смо обележили Дан Устава Прве Републике Косово из 1990. године, односно, како је популарно познат, Качаничког устава“, пише Курти, па додаје:
„С друге стране, Србија је викенд провела припремајући оно што је урадила јуче: високе државне почасти ратном злочинцу, српском генералу Ратку Младићу, одговорном за геноцид у Сребреници у Босни и Херцеговини, где су у јулу 1995. убијена 8.372 Бошњака, углавном мушкараца и дечака“, навео је Курти.
„Младић је био командант те машинерије, а не њен сведок“
Курти је истакао да „геноцид у Сребреници“ није питање историјског тумачења нити политичка оптужба, већ чињеница утврђена масовним гробницама, форензичким идентификацијама, сведочењима преживелих и документацијом о убиствима и прикривању тела.
„Бошњачки мушкарци и дечаци одвајани су од породица, систематски погубљивани и бацани у масовне гробнице; потом су многа њихова тела ексхумирана и премештана у секундарне и терцијарне гробнице како би се сакрили трагови злочина. Ратко Младић је био командант те машинерије, а не њен сведок“, поручио је.
Курти је затим употребио оштру метафору, наводећи да је Слободан Милошевић називан „касапином Балкана“, а да је Младић био његова „главна секира“, коју, како тврди, сада велича званични Београд.
Позивање на пресуду Међународног суда правде
У наставку објаве, Курти се позвао на пресуду Међународног суда правде из 2007. године, наводећи да је Србија прекршила обавезу да спречи геноцид у Сребреници и да, неизручивањем Младића, није у потпуности сарађивала са Хашким трибуналом.
Према пресуди Међународног суда правде од 26. фебруара 2007. године, Србија је прекршила обавезу спречавања геноцида и обавезу сарадње са Трибуналом због неизручења Младића. Суд, међутим, није утврдио да је Србија непосредно починила геноцид нити да је била саучесник у његовом извршењу.
„Држава која га годинама није предала правди, јуче је његово тело довела владиним авионом, прекрила га заставом и испратила војском, министрима, високим свештенством и оркестром. Тако је негирање геноцида из политичке изјаве прешло у државну литургију“, оценио је Курти.
Поређење са сахраном Николаја Велимировића
Курти је сахрану Младића упоредио и са преносом посмртних остатака и сахраном владике Николаја Велимировића у Србији у мају 1991. године.
„Од сахране српског свештеника Николаја Велимировића у мају 1991. до сахране Ратка Младића у септембру 2026, Србија организује морбидне спектакле за будућа крвопролића“, навео је.
Осврћући се на опело које је служио патријарх Порфирије, Курти је Србију назвао „милитаристичком теократијом“, оптужујући политичке и верске представнике да учествују у величању осуђеног ратног злочинца.
„Од јуче, негирање је недовољна реч. Србија је прешла на државно обожавање геноцида“, закључио је овај премијер у техничком мандату.
Николај Велимировић (1881–1956) био је епископ Српске православне цркве, теолог и писац. Током Другог светског рата немачке окупационе власти држале су га у заточеништву, а 1944. године одведен је у концентрациони логор Дахау. После рата живео је у Сједињеним Америчким Државама, где је преминуо 1956. године. Његови посмртни остаци пренети су из манастира Светог Саве у Либертивилу у родни Лелић 12. маја 1991. године и положени у његову задужбину. Српска православна црква канонизовала га је 2003. године. Велимировић је остао упамћен и по хуманитарном раду, нарочито помоћи сиромашнима и деци без родитељског старања. Његово дело и историјско наслеђе предмет су различитих оцена, али, за разлику од Ратка Младића, није био правоснажно осуђен за ратне злочине.
Сахрана изазвала вишедневне реакције
Ратко Младић сахрањен је 7. септембра на Топчидерском гробљу у Београду, уз војне почасти и присуство хиљада грађана. Опело је служио патријарх Порфирије, а међу присутнима су били министри Владе Србије, званичници Републике Српске, руски амбасадор и Данило Вучић. Председник Србије Александар Вучић није присуствовао сахрани. Она формално није била проглашена државном, али су пренос тела државним авионом, војне почасти и присуство функционера изазвали оштре реакције.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта данас су призоре са сахране назвали „шокантним“, оцењујући да елементи званичне подршке противрече вредностима на којима се заснива европски пут Србије. Европска комисија је претходних дана више пута осудила величање ратних злочинаца, а комесарка за проширење Марта Кос отказала је посету Србији.
Курти је и 4. септембра критиковао пријем Младићевог тела у Србији уз високе почасти, оцењујући да такви поступци показују недостатак суочавања са ратном прошлошћу.
Младић је преминуо 27. августа у Хагу, током издржавања доживотне казне. Његова пресуда за геноцид у Сребреници, злочине против човечности и ратне злочине потврђена је 8. јуна 2021. године.
