Изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак, коме мандат истиче сутра, у интервјуу за Газету експрес истакао је да сматра да је на својој функцији постигао много и издвојио Охридски споразум који назива историјским. Навео је да ће његов наследник морати да га имплементира уз оцену да је Косово у обавези да формира ЗСО.
Прошло је скоро пет година откако сте почели да посредујете у дијалогу Косова и Србије. Када бисте свој посао мерили у процентима, који је проценат успешности?
Тешко је навести број. Када сам ступио на функцију, јасан циљ ми је био да завршим посао на коначном свеобухватном споразуму о нормализацији односа. Чули сте ме много пута како сам рекао да по мом мишљењу то траје месецима, а не годинама – под условом да су обе стране посвећене. Нажалост, ова посвећеност је изостала. Истовремено, верујем да смо постигли много. Споразум о путу нормализације из 2023. године – познат и као Охридски споразум – је историјски споразум. Никада раније оквир за нормализацију у два корака није био тако јасно успостављен. То се мора имплементирати и на то ће се мој наследник морати фокусирати. Постигли смо много и по конкретним питањима са непосредним утицајем на грађане на Косову, као што је међусобно признавање регистарских таблица или личних карата, па је путовање постало лакше. Косово и Србија подржали су Политичку декларацију о несталим лицима, која даје важан подстицај решавању овог болног хуманитарног питања. Верујем да ћемо формирањем Заједничке комисије и евентуалним почетком њеног рада видети напредак у тој области. И наравно, не смемо заборавити Енергетску мапу пута. Грађани на северу Косова већ су почели да плаћају струју коју троше. Али, било би наивно не признати бројне кризе, назадовање и озбиљне безбедносне инциденте – било да су у питању регистарске таблице, напуштање косовских институција од стране Срба или напади на Кфор и Бањску. Посебно за ова последња два, починиоци морају бити изведени пред лице правде. ЕУ је врло јасна по том питању. Дакле, слика је мешовита и надао сам се више. Али за ово Косово и Србија морају бити спремни и вољни да седну и преговарају.
Стално сте добијали критике да долазите из државе која не признаје независност Косова, укључујући премијера Куртија, који је изјавио „да је Лајчак имао јасан став као посредник против Косова“. Сада када завршавате свој мандат, какав је ваш одговор на све ове критике?
Током свог мандата, увек сам заступао ставове Европске уније. Моја улога фасилитатора је такође захтевала од мене да делујем као чувар постојећих споразума о дијалогу, које сам добрим делом наследио. У склопу мог посла морао сам да преносим поруке, које нису увек биле оно што су странке желеле чути. Стога понекад може изгледати лакше циљати појединца или особу која доставља поруку ако вам се порука не свиђа. Не схватам то лично. Имам свој интегритет и репутацију изграђену тешким радом током много година. Лидери у ЕУ, САД-у и шире познају ме добро током моје каријере. Стога, ако мене лично нападну неки који су тек ушли у владу и граде своју међународну позицију – такви напади могу бити штетнији за њих на крају дана. Поносан сам што сам кроз свој мандат уживао поверење и подршку земаља чланица ЕУ и наших америчких партнера. Ако желите да стекнете представу о томе какав је став ЕУ, како је договорено од свих 27 држава чланица ЕУ, недавни закључци Савета за проширење из децембра 2024. су добра полазна тачка. Они су сасвим јасни у погледу очекивања од Дијалога и ја сам као модератор следио ове савете.
Током дипломатске каријере обављали сте многе функције везане за Западни Балкан. С обзиром на то да се ради о једном од најнестабилнијих региона Европе са бројним проблемима проистеклим из сукоба из 1990-их, коју бисте издвојили као најтежу до сада?
Ниједна од њих није била лака. Моја прва међународна мисија била је осмишљавање и надгледање референдума о независности Црне Горе у ситуацији када је Црна Гора била дубоко подељена, Србија била против, а ЕУ није имала јасан став. Дакле, мој посао је био да осигурам да процес буде веродостојан и да резултати не буду оспорени. С поносом могу рећи да смо успели и да ни процес, ни резултати нису доведени у питање. Начин на који је референдум организован и спроведен помогао је Црној Гори да се брзо интегрише у кључне међународне организације – Уједињене нације, Оебс, Савет Европе. Моја друга мисија је била као високи представник/ЕУСР у Босни и Херцеговини. Изазов је овде био у томе што сам имао наизглед неограничена овлашћења у свом мандату, али је међународна заједница била дубоко подељена када је у питању начин на који та овлашћења треба користити, а локални политички актери су били још више подељени. Дакле, моја дилема је увек била колико далеко можете отићи а да не претерате? Да ли би требало да више будем ЕУПП или више високи представник? Моја филозофија је одувек била користити Бонска овлашћења као последње средство и препустити примарну одговорност за избор политичара земљи. У мом садашњем положају, мој задатак је био да омогућим нормализацију између странака које имају дијаметрално супротне ставове и приступе нормализацији, у атмосфери дубоког неповерења. Увек сам говорио да се нормализација не може десити у атмосфери конфронтације. Дакле, ово је била веома изазовна мисија. Али ја сам поносан на оно што смо постигли Споразумом о путу нормализације. То је заиста историјски споразум који поставља процес нормализације на путању у два корака окренуту будућности.
Када вас је Ђузеп Борељ представио као специјалног представника за дијалог Београда и Приштине 6. априла 2020. године рекао је да „можда нећемо моћи да решимо израелско-палестински сукоб, али би требало да будемо у стању да решимо проблем који је у нашем комшилуку”. Рад ће се наставити са новим изаслаником. Има ли наде за решење?
Наравно да има. Када сам преузео овај задатак, рекао сам да ће уз политичку вољу, храброст и спремност на компромис, завршетак овог процеса трајати месецима, а не годинама. И даље верујем да је то могуће под условом да и Косово и Србија буду вољни да се ангажују. Нажалост, видели смо многе кризе – посебно на северу Косова – последњих година. Оно што је сада другачије него када сам ја почео је да је проширење ЕУ на дневном реду прво у размишљању у Бриселу. За Косово и Србију, напредак у интеграцији у ЕУ значи напредак у дијалогу о нормализацији. Мој наследник Петер Соренсен је искусан дипломата и верујем да ће уложити неуморне напоре да иде напред, почевши од имплементације Охридског споразума из 2023. године.
Без сумње, у историји скоро 13-годишњег дијалога Косова и Србије, споразум познат као Охридски споразум, који је настао уз ваше посредовање, један је од најважнијих. Како оцењујете овај споразум?
Охридски споразум је несумњиво историјски споразум. По први пут, он пружа веома јасан оквир и пут за нормализацију односа између Косова и Србије и утврђује обавезе и за Косово и за Србију. Косово од тога добија много, како у погледу признавања свих косовских националних докумената и симбола, тако и у смислу интеграције у међународне организације. Истовремено, то није крај пута, јер би требало да доведе до пуне нормализације. Наравно, волео бих да његова имплементација напредује брже. На крају крајева, то је у интересу грађана који желе да виде конкретне акције, а не само речи. Али, нажалост, поверење између Косова и Србије је толико ниско да нико није веровао да ће, ако ураде оно што се од њих тражи, добити оно што им је обећано. Због тога смо предложили секвенцијални приступ његовој имплементацији. Стога ће имплементација Охридског споразума бити на врху дневног реда мог наследника. Без његове имплементације, тешко је видети напредак у европским интеграцијама за било коју страну.
Заједница је најспорнија тачка овог споразума. На Косову грађани страхују од стварања ‘Републике Српске’. Шта можете поручити овим грађанима да ублажите њихову забринутост?
Разумем страхове људи, посебно зато што су овај аргумент многи злоупотребили. Дакле, легитимно је имати питања. Истовремено, идеја Асоцијације за нас – Међународну заједницу – заснива се на најбољим европским моделима за мањинска права и заштиту, релевантне међународне конвенције попут Оквирне конвенције за заштиту националних мањина. С Нацртом европског статута, који смо представили у октобру 2023. године, верујем да смо управо то и урадили. Наш приступ је био да на много начина искористимо оно што већ постоји у косовском законодавству и спојимо то у једно тело. Између осталог, то се тиче пружања основних јавних услуга, здравствене заштите, образовања и сарадње између општина. Коначно, како ће Удружење изгледати, зависи у потпуности од његовог статута. За мене је увек било важно предложити нешто што би било прихватљиво у било којој другој европској земљи. Наш нацрт се придржава овог принципа. Међутим, да би се то тестирало, Нацрт европског статута би требало да буде послат Уставном суду на правну ревизију. Суд би то прегледао и не би дозволио да се угрози правни поредак Косова. Ово је добро позната ствар, али морам да је поновим. Бриселским споразумима из 2013. и 2015. године Косово се обавезало да ће успоставити Асоцијацију општина са српском већином, а Косово је и даље везано овом обавезом.
На Косову се одржавају избори. Кандидати странака за премијера до сада су у предизборним кампањама избегавали тему Заједнице. Хоће ли његова имплементација бити први задатак с којим ће се морати позабавити нови премијер?
Није на мени да спекулишем шта ће бити први задатак за новог премијера. Међутим, постоји очекивање за конструктиван ангажман у Дијалогу од самог почетка и да се крене напред са имплементацијом Охридског споразума из 2023. године, висока представница Каја Калас је у том погледу била врло јасна, рекавши да напредак на путу ка ЕУ значи имплементацију Охридског споразума. Удружење није само његов део, већ стара обавеза која произлази из Уговора из 2013. и 2015. године. Стога би моја препорука била да се Нацрт европског статута достави на правно разматрање Уставном суду.
Мислите ли да ће ново руководство ЕУ успети да натера стране да спроведу Охридски споразум?
Искрено се надам да ћемо сви заједно успети. У интересу Косова и Србије је да имплементирају Охридски споразум за добробит својих грађана. Ново руководство ЕУ је веома посвећено проширењу Европске уније. Желимо добродошлицу новим члановима. За Косово и Србију то се неће догодити без напретка у нормализацији њихових односа. Најбољи начин да се то постигне је имплементација Охридског споразума.
Ви сте блиско сарађивали са Управом Џоа Бајдена. Сада, с Трампом на власти, имамо и друге личности које ће бити укључене, попут амбасадора Гренела. Која су Ваша очекивања? Хоће ли бити сарадње Брисела и Вашингтона на дијалогу и да ли мислите да ће Трампова администрација инсистирати на Бриселском споразуму и Охридском анексу?
Морам да кажем да сам током свог мандата имао одличну сарадњу са америчком администрацијом. У прошлости је све што смо постигли на Западном Балкану резултат блиске сарадње. Делимо исти циљ за регион који је стабилан, економски просперитетан и потпуно интегриран у нашу евроатлантску заједницу. Не желим да спекулишем о будућој сарадњи, али верујем да ће и мој наследник успоставити добре односе.
Посредовали сте на неколико састанака на високом нивоу са Аљбином Куртијем и Александром Вучићем. Иако су ови разговори поверљиви, неки фрагменти тензија које су обе стране имале у непријатељским односима објављени су у јавности. Шта можете поделити? Колико је било изазовно ускладити своје позиције?
Природно је да разговори буду тешки и емотивни. На крају крајева, разговарали смо о најтежим питањима између Косова и Србије. Премијер Курти и председник Вучић имају веома различите позадине и погледе. Стога није изненађујуће што је врло рано постало јасно да су ставови председника Вучића и премијера Куртија о томе како да се помери процес нормализације дијаметрално супротни. Док је став премијера Куртија био за процес фокусиран на међусобно признавање, председник Вучић се заложио за изградњу поверења и спровођење договореног као први корак. Дакле, било је врло мало заједничких тачака. Истовремено, њих двојица су успели да се договоре око нечега – да ли о Споразуму на путу нормализације, Анексу о његовој имплементацији или Заједничкој декларацији о несталим особама. То показује да је могуће пронаћи заједнички језик.
Као искусан дипломата на Западном Балкану, када предвиђате да ће Косово и Србија моћи да нормализују односе и буду спремни за чланство у ЕУ као суседне државе?
Одавно сам научио да никад није добра идеја одредити датум јер то значи да морате одмах радити против времена. Али оно што ћу рећи је да бих волео да што пре нормализују своје односе. Народ Косова и Србије не заслужују да живе са сталним тензијама. Сада постоји замах за проширење ЕУ, али оно неће трајати вечно и не могу предвидети да ли ће бити још једног. Зато, мој савет лидерима Косова и Србије је да не пропусте ову јединствену шансу. Ваши грађани су вас изабрали да радите на својој будућности у ЕУ, а не да мењате своју прошлост.
И за крај, коју бисте поруку поручили својим наследницима?
Желим вам стрпљење и истрајност. Оно што је урађено у прошлости је постигнуто јер нисмо одустајали. Желим им пуно успеха у имплементацији Охридског споразума.
(Газета Експрес/Косово онлајн, 31.01.2025)
