На Дан мајки и обележавању празника Материце, Љиљана је поделила дирљиве речи, истичући храброст и снагу жена које су својим несебичним залагањем оставиле неизбрисив траг у животима својих породица и заједнице.
„Морам рећи да су све мајке хероине на Косову, јер су све оне дале огроман допринос, било за своју децу, било за своју породицу. Много је мајки које су остале без својих мужева, очева и синова. Данас је Дан мајки, па желим да упутим честитке свим мајкама, да им пожелим срећан Божић и да и даље буду јаке и храбре, као што су биле кроз све ове године“, казала је Љиљана.
При крају 2024. године, Љиљана је поделила своја запажања о тренутној ситуацији у предшколској установи, о томе како се деца данас осећају у овој установи и колико је она важна за живот у Ораховцу и Великој Хочи.
„Ове године имамо 27 деце у нашој установи, узраста од 2 до 5,5 година. То су две мешовите групе, једна у Ораховцу и друга у Великој Хочи. Иако број деце није као раније, одзив је добар. Родитељи су веома прихватили нашу установу и имају добру сарадњу са нама. И даље се рађају деца, долазе треће и четврто дете. Можда је број опао у односу на претходне године, али деца су ту, и то је најважније“, рекла је Љиљана.
Љиљана Радић има богато искуство у предшколском образовању, које траје више од четири деценије. Каже да је њен рад започео 1982. године, када је први пут почела да ради у Кучеву, али се убрзо вратила у Ораховац. Пре рата, вртић у Ораховцу био је смештен у доњем делу града, али су услови након рата постали врло тешки.
„Кроз све ове године, ја сам посветила свој живот овој установи. Од 2011. године смо овде, у овом објекту, који је обновљен. Раније, до 2000. године, радили смо у једној импровизованој просторији, у подруму приватне куће. Али 2009. године, уз велику помоћ Удружења васпитача Београда, прикупљена су средства и кућа је купљена за потребе вртића. Могу рећи да сам поносна што сам била део тих напора“, казала је Љиљана.
Љиљана Радић се посебно осврнула на то колико је важна подршка родитеља у опстанку установе. Она истиче да родитељима много значи предшколска установа, јер им вртић даје могућност да деца науче основне животне вештине, као што су прање руку, правилно понашање за столом и социјализација са вршњацима.
„Родитељима то много значи. Већина родитеља не ради, само мањи број ради у институцијама попут школа, амбуланти или општине. Али без обзира на то, родитељи доводе своју децу у вртић, уписују их и веома су задовољни радом ове установе. Деца се овде социјализују, друже се са вршњацима, уче основне појмове, како да перу руке, једу, и слично. То им је јако важно. “, додала је Љиљана.
Говорећи о животу у Ораховцу и Великој Хочи, Љиљана истиче да иако су њена деца отишла из града како би завршила школу у Београду и Митровици, она сама није могла да се одсели. Породица и љубав према свом послу били су довољни да остане и посвети се обнови ове установе.
„Ја сам овде рођена 1960-те године, овде сам, ту сам са својом породицом, била у почетку, али моја деца су сад отишла ван, завршила су факултет у Митровици, један син ми је завршио у Београду, ћерка исто тако у Београду. Моја деца нису овде, не што нису желела да буду овде, они би волели да буду овде, али с обзиром на егзистенцију њихову, они су морали да потраже посао вани, тако да су отишли, али радо долазе овде“, закључила је Љиљана Радић.
