Како подсећа Алтернативна, ова идеја потекла је још 2006. године, када је уочи Ускрса организована прва празнична изложба.
Током година, слична манифестација усталила се и пред Божић, на самом крају првог полугодишта, али са новом понудом и другачијим рукотворинама.
Данас ова традиција превазилази оквире школског догађаја и прераста у мали празник заједнице. Током два дана школски хол претвара се у шаролики базар на којем ученици, од првог до осмог разреда изложу оно што су стварали.
Припреме се врше током наставе, али и ван учионица. Папир, конац, боје, дугмад и разни ситни детаљи у дечјим рукама претварају се у честитке, украсе, привеске и поклоне.
Уз подршку учитеља и наставника, ученици своје радове обликују према сопственим идејама и креативним решењима.
Ове године све је било спремно до 25. децембра, првог дана продајне изложбе: импровизовани штандови постављени у холу школе били су испуњени рукотворинама које су привукле бројне родитеље, ђаке и посетиоце из Грачанице и околине.
На њима су се могли пронаћи новогодишњи украси за јелку и бадњак, плетене капе и шалови, рукавице, торбице, украшене кутијице, магнети, букмаркери и новогодишње честитке.
Честитке су се продавале за 50 центи, а други изложени предмети и по вишим ценама – од једног до пет евра. Интересовање је било велико, а штандови су се скоро испразнили на крају другог дана продајне изложбе.
Готово све је нашло свог купца, а мали продавци и још већи уметници прикупили су више од 500 евра – рекордни износ у односу на претходне године.
Новац ће бити уложен у образовање младих: за куповину потрепштина и опреме која ће служити управо онима који су је и зарадили. Прецизније ће одлучивати ученички парламент.
Једна од оних који стоје иза ове дугогодишње традиције је наставница ликовне културе Љиљана Ђорић, која од самог почетка учествује у организацији изложби.
“Сваке године се изнова изненадим колико деца могу да буду посвећена када им се да прилика да нешто стварају сопственим рукама”, каже Ђорић.
Додаје да управо тај тренутак када види ученике како са поносом показују своје радове и са узбуђењем прате како неко бира баш оно што су они направили, даје смисао целом труду.
„Њима то није само продаја. То је осећај да су нешто урадили заједно, да су били корисни и да могу да утичу на своју школу. Мислим да су то вредности које треба да негујемо“, подцртала је Ђорић.
Објавио: Матеја Агатоновић
