Бишевац појашњава да предстојећа имплементација закона није само бирократско питање, већ смишљен притисак на аутохтоно становништво које је због системских пропуста остало без докумената. Он истиче да овај закон није новина, али да његово активирање у тренутним околностима представља увод у административно чишћење људи који су овде рођени и одрасли, јавио је Радио Гораждевац.
„Закон о странцима јесте један од тренутно највећих проблема са којима је суочен наш народ на Косову и Метохији. Проблем је у томе што закон није никаква новина и ми смо свесни да је постојао и раније, само што није био активан, односно није кренуло његово спровођење. Свакако, то јесте још један вид институционалног притиска на становништво које овде живи, које је овде аутохтоно, које је овде одрасло и рођено, али због одређених административних процедура, проблема и свега онога што се дешавало у прошлости, а то је да систем никада није функционисао онако како би требало, људи нису били у могућности да изваде лична, али ни друга документа. А шта са њима? Са њима јесте озбиљан проблем“, рекао је Бишевац.
С обзиром на то да су на овај проблем указивали још у септембру кроз протесте у Зубином Потоку, Бишевац наглашава да су институције свесно ћутале. Он подсећа да су тада позвали и Српску листу да се придружи борби, али да су суштински проблеми намерно гурани под тепих све док криза није закуцала на врата.
„Ми смо на тај проблем указивали још средином септембра, када смо чули да је кренула најава самог закона, који се односи, како на Закон о странцима, тако и на закон о регистарским ознакама Републике Србије, односно градова из централне Србије. На тај проблем смо указивали, чак смо организовали и један протест у Зубином Потоку средином септембра, како бисмо, пре свега, међународној заједници, али и властима у Приштини, дали до знања да се са тим не слажемо. Такође смо позвали и друге представнике политичких странака, односно Српску листу, која тренутно кроз институције представља српски народ. Позвали смо и њих“, истакао је Бишевац.
Српска листа као луткарско позориште Београда
Лидер СНП-а оштро критикује политичко деловање Српске листе, оптужујући их да функционишу искључиво као извршиоци наредби из Београда, без обзира на интересе народа на терену. Он сматра да је Српска листа инсталирана као механизам који служи за утишавање народа и симулацију борбе, док се суштински спроводе погубни споразуми из Брисела и Охрида.
„Народ их је подржао, али морамо јасно дефинисати – шта је Српска листа? Српска листа је још једно луткарско позориште инсталирано на терену од стране СНС-а, односно председника Александра Вучића, и они играју како им Београд нареди. Управо због тога сам сигуран да се можда и они, као појединци, не слажу са свим тим одлукама које су доношене погрешном политиком спровођеном од стране СНС-а, односно званичног Београда, али су принуђени да то спроводе. Народ су убеђивали да ће наћи решење и народ је веровао да решење постоји. Људи морају да знају – не гласају за Српску листу зато што су то добри политичари, елоквентни и образовани људи или зато што помажу народу на терену, већ зато што гласају за Србију“, рекао је председник СНП-а.
Додатно, Бишевац указује на то да је Српска листа активно гушила сваки покушај институционалног отпора, одбијајући декларације опозиционих одборника којима би се званично исказало неслагање са законима Приштине. Он тврди да такво понашање јасно показује да они прећутно подржавају процесе који воде ка слабљењу српске заједнице.
„Ја као опозициони одборник, али и други опозициони одборници у општинама на северу, предали смо декларацију која је требало да се институционализује, односно да се кроз скупштине општина изгласа неслагање тих општина, односно нашег становништва, са том одлуком. Међутим, Српска листа је гласањем то одбила. Што значи да они прећутно подржавају тај споразум. Претпостављам да је то једна од тачака ранијих споразума у Бриселу, али и у Охриду – да се они томе не противе, већ да кроз разне политичке мантре покажу народу да су против, али суштински на терену не раде ништа по том питању. И то јесте озбиљан проблем и народ то треба да зна“, казао је Бишевац.
Тиха интеграција просвете и здравства
Бишевац износи сумњу да су кључне српске институције већ део тајног договора о интеграцији у косовски систем, што поткрепљују нови буџетски планови општина на северу. Он упозорава да се кроз општинске буџете већ предвиђају средства за здравство и просвету, што је директна припрема за преузимање ових стубова српског опстанка од стране Приштине.
„Оно што плаши мене, али и многе људе који не смеју то јавно да кажу, јесте сумња да су то прећутни договори – да је све већ договорено, а да се сада симулацијом неке борбе покушава оправдати оно што је већ одлучено. Сматрам да би интеграција тих институција представљала озбиљан проблем за наше становништво. Можда је тешка реч, али то би могло довести и до својеврсног егзодуса, јер би многи људи били принуђени да напусте ово подручје управо због таквих одлука. То постоји кроз разне споразуме. Односно, сам Бриселски споразум, који је дефинисао Заједницу српских општина, а која, нажалост, никада није формирана. Мислим да Српска листа никада није дала довољно снаге да се та заједница формира“, упозорио је Бишевац.
Он наглашава да одсуство јасног одговора Београда и Српске листе на ова питања потврђује да је интеграција договорена иза завесе. Према његовим речима, такав сценарио би могао довести до егзодуса становништва, јер би људи изгубили последњу сигурност коју им пружају образовни и здравствени систем под ингеренцијом Србије.
„У тишини се спроводи интеграција тих институција кроз буџетски систем. Ако Приштина финансира здравствене и образовне установе и већ их је уврстила у буџет за ову годину, а нема запослених по косовском систему јер су сви раније дали оставке, то значи да Српска листа треба да покрене процес запошљавања тих људи по косовском систему. То је, по мом мишљењу, тиха интеграција преосталих српских институција. То се већ спроводи на терену и људи треба то да знају. Јасно нам је да нешто постоји иза завесе, са друге стране, што ми не видимо“, сматра Бишевац.
Пасивност елите и улога Универзитета
Говорећи о ћутању образовне елите, Бишевац не скрива разочарање у професоре и академике који су допустили да се политика умеша у саме темеље опстанка. Он сматра да је велика већина интелектуалаца ћутала годинама, верујући у лажна обећања Српске листе, док је процес урушавања институција текао неометано.
„Тужно је то што годинама помињемо и на неки начин прозивамо те људе. У Универзитету у Митровици постоји велики број образованих људи, професора и академика, који су до сада ћутали верујући да ће Београд пронаћи решење. Односно, да их је Српска листа убеђивала да решење постоји. Сада, када нам се ближи крај, видим да су се одређени људи, уз дужно поштовање, огласили и дали подршку онима који су раније указивали на ове проблеме. Али велики део људи је ћутао, и сада, када смо дошли до проблема, видимо да нема излаза“, оценио је лидер СНП-а.
Притом, он истиче да се глас академске заједнице чује прекасно, тек када је проблем дошао до крајње тачке. Бишевац ситуацију дефинише као политику издаје према сопственом народу, где су они који би требало да буду носиоци свести остали пасивни док се маневарски простор за Србе на Косову потпуно сужавао.
„То је оно што је тужно – зашто смо као народ стајали и ћутали на све што се дешавало у претходном периоду, односно на ову погрешну политику, коју слободно могу тако да назовем, преносећи став грађана, јер се многи грађани осећају изданима. Слободно могу рећи да је ово политика издаје. Тужно је што су ови људи ћутали док смо долазили до ивице провалије, а сада када су испостављени рачуни, схватамо да је маневарски простор готово нестао“, истакао је Бишевац.
Уједињење опозиције и аутентична политика
Бишевац позива на стварање аутентичне политике Срба са Косова и Метохије, наглашавајући да је уједињење свих који мисле другачије од Српске листе једини начин да се осигура опстанак. Он сматра да Београд у Србима на Косову мора видети партнере, а не слепе послушнике или инструменте за међународна поткусуривања.
„Оно са чиме се сви суочавамо последњих година јесте да су сви који нису подржавали политику Београда, односно Српске листе, били таргетирани. Треба да се присетимо да смо имали политичко убиство, да се људи плаше да се баве политиком. И онда, колико год ми као млади покушавали да мотивишемо друге људе и кажемо им да бављење политиком није професија већ потреба – једноставно, политика се свима нама умешала у животе, ушла нам је у дворишта и куће. Управо због тога, уколико се сада не усудимо и не схватимо да морамо да се укључимо у процес доношења одлука, да се боримо за своја права, да се ми питамо, да створимо аутентичну косовско-метохијску политику Срба који овде живе“, навео је Бишевац.
Он додаје да процес уједињења кочи страх од таргетирања и последица које људи трпе ако се успротиве владајућој структури. Ипак, он поручује да бављење политиком више није професија већ егзистенцијална потреба сваког појединца који жели да остане у свом дому и уређује сопствено двориште.
„Потребно је да се наш глас чује, да ми не будемо противници Београду – јер то никада нисмо ни били. Ми смо држављани Републике Србије и сматрамо да ће Србија увек бити овде присутна, јер је то наша држава. Али је тужно што моћници у Београду не разумеју да ми нисмо инструменти, већ живи људи, и да морају да слушају нас и у координацији са нама доносе одлуке. Данас имамо преговарача Петра Петковића, који живи у Београду и који последње две године није долазио на простор Косова и Метохије, а води преговоре и одлучује о нашим судбинама, док се реални проблеми гурају под тепих“, поручио је Бишевац.
Институционално насиље и безбедносна криза
Говорећи о свакодневици на северу, Бишевац ситуацију описује као живот у отвореном притвору, окружен специјалним полицијским јединицама и новим базама. Он експропријацију земљишта назива институционалним насиљем којим се народ приморава на одлазак путем правних и административних механизама, а не само физичком силом.
„Ово што се дешава на северу са експропријацијом јесте институционално насиље. За разлику од других крајева где су људи протеривани физички, на северу се то ради кроз институције. Иако знамо да многе експропријације нису спроведене на законит начин, већ су специјалне јединице долазиле и фактички одузимале људима имовину. Ми данас живимо окружени полицијским базама и специјалцима на сваком кораку. Људи се свакодневно приводе, хапсе, претресају из различитих разлога. На северу је експропријација институционализована форма притиска. Људи се не протерују отворено, већ кроз правне и административне механизме“, рекао је Бишевац.
Он сматра да се безбедносна криза намерно одржава подизањем националних тензија из оба центра моћи. Бишевац истиче да градоначелници на северу не користе законска права да заштите народ, попут предлагања локалних командира полиције, што додатно продубљује осећај несигурности код грађана и тера читаве породице на исељавање.
„У статутима општина са српском већином и у уставу постоји право да градоначелници предлажу командире полиције у локалним срединама. Они су већ четири месеца на функцијама, а то нису урадили. За такву одлуку потребно је врло мало – покрене се процедура, упути се захтев министарству, пронађе се решење. Имамо и посланике у Скупштини, могли су да покрену то питање кроз посланичку групу. Али мислим да не постоји политичка воља да се истински заштите интереси нашег народа. Гледа се пасивно, као да се чека неко чудо. Ја верујем да морамо да наставимо да се боримо и да живимо овде“, појаснио је Бишевац.
Будућност у сенци погубних споразума
Закључно, Бишевац се осврће на француско-немачки план и Охридски споразум, које види као де факто признање Косова и акт издаје Устава Србије. Он наглашава да су Срби на Косову постали странци у сопственој земљи због споразума о којима их нико није питао, а који се сада сурово спроводе на терену.
„Сматрам да тај европски споразум, односно Охридски споразум, који наш председник наводно није потписао, већ га је прихватио, представља де факто признање Косова. Сматрам да је тиме нарушен Устав Републике Србије и многи други закони. То је споразум који се јасно дефинише као споразум између Србије и Косова. Ту се признају дипломе, личне карте, регистарске таблице Републике Косово, што је неко прихватио и тај процес је тренутно у фази спровођења. Благодети су данас то да се српска документа не признају на Косову, да постајемо странци у сопственој земљи и да можемо бити протерани управо због споразума који су по нас били погубни“, навео је Бишевац.
Ипак, упркос тешкој ситуацији и црвеним линијама које се стално померају, он поручује да одустајање није опција. Бишевац верује да се ситуација може променити само ако се народ активно укључи у борбу, одбијајући да буде пасивни посматрач сопственог нестајања.
„Поручујем људима да се вратимо на тему уједињења и ангажовања. Морамо да схватимо да, уколико престанемо да се боримо и уколико се не укључимо у политичка и друштвена дешавања, нестаћемо са ових простора. Зато још једном позивам амбициозне младе људе, али и све друге који могу да помогну, да се укључе и крену у заједничку борбу. Ми смо фактор који треба да живи овде и ја верујем и надам се да ћемо живети и у будућности. Ово није први пут да пролазимо кроз тешке периоде, преживели смо и много горе ствари, преживећемо и ово“, закључио је лидер СНП-а Милија Бишевац.
Горан Аврамовић