Верујем да је Радош Љушић у „полемици“ са мном на страницама Данаса добио оно што је тражио. Зато у најновијем наставку свог псовачког штива, у коме се цвиљење и правдање, по старом рецепту, смењује са режањем и нападима, каже да „стопира полемику“.
Па, да изведемо најважнији закључак до кога смо, Радош и ја, удруженим снагама дошли. Он је не само издао, него је продао Косово. Трампио га је за фотеље и паре.
Како је и сам потврдио, марљиво набрајајући оно неколико наслова које је о Косову објавио, Радош Љушић (каже да је у СНС био од 2008. до 2017), не само да се нигде није супротставио напредњачкој издаји Косова, него је у њој, као високи функционер ове странке, саучествовао. Рећи ће можда да, за свога вакта, није био задужен за косовску проблематику?
Наравно да није, јер се бавио директоровањем и згртањем пара. Јуначки је ударио на Александра Вучића и сетио се Косова онда када га је овај сменио са позиције директора Службеног гласника и на његово место поставио Јелену Триван.
Размећући се „доброчинствима“ којима је даривао своје несрећне земљаке, Љушић помену и да их је „добротом Дане Драшковић“ смештао у радничке бараке по Овчи и Борчи. Злобници би рекли, наравно на основу пустих гласина, да је, добротом Дане Драшковић, сместио и себе, али у стан у Улици Страхињића Бана, у елитном делу Београда. Ако је то тачно, онда вреди истраживати Љушићеву богату каријеру из времена пре него што је засео у фотеље…
Упркос мојим позивима да то учини, Љушић није дао ни један једини доказ за своје тврдње о томе да сам „удбаш“, „доушник“, и слично. Једино што се из тога може закључити је да овај „историк“ у јавност износи глупости, измишљотине и лажи.
Коначно, желим да обавестим читаоце Данаса о томе да сам дошао до сазнања ко то Радошу потајно улази у стан и односи му књиге. То су београдски библиотекари, које је за свога вакта Љушић брутално оробио. Примера ради, само из библиотеке Одељења за историју Филозофског факултета са собом је у пензију однео преко стотину (100) књига. Већина се код њега налази по неколико деценија. Како чујем, библиотекари су формирали комисије, под окриљем мрака упадају код Радоша, узимају своје и спремни су на све.
Радош Љушић дао је сјајан пример младим људима шта би требало да учине уколико желе да упропасте свој живот и животе људи око себе.
Да закључим ову „полемику“, или „дијалог“, како би то Данас рекао, на пригодан начин, уз поезију. Поздрављам Радоша Љушића песмом „Тужне речи за швалера“ Љубивоја Ршумовића, из збирке „Зов тетреба“:
Купи платно
И направи шатор
И покри се
Постао си матор
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
