Јасно је да власт жели да се обрачуна са Универзитетом, који је остао једина оаза слободне критичке мисли, изјавио је професор Факултета организационих наука Владимир Обрадовић, са чим је сагласан и професор Филозофског факултета Милош Ковић, који упозорава да су се политички гнев, бес и лична омраза “прелили” на Универзитет.
Обрадовић је, у серијалу Квака 23 Новинске агенције ФоНет, истакао да је трагедија на Филозофском факултету послужила властима као изговор да се обрачунају са Универзитетом, слично као и седница парламентарног Одбора за образовање и науку и улазак полиције у Ректорат.
Намеру власти да доведе “франшизе” страних факултета, Обрадовић види као жељу да се образовање сведе на “шалтере за издавање диплома, без размишљања, критике или било чега другог”.
Ковић тврди да држава “онако као што је продала Косово, хоће да прода Јадар, Рађевину, Мачву и остатак Србије”, планира да прода и Универзитет у Београду.
Довођење неакредитованих страних универзитет, финансијско привилеговање приватног школства… Србија је на распродаји и ту је корен побуне и сукоба универзитета са режимом, предочио је Ковић.
Ковић додаје да не треба коментарисати трагичан случај на Филозофском факултету, али упад полиције у Ректорат са све камерама описује као ТВ емисије о криминалу, “када их хапсе ноћу, на патосу у доњем вешу”.
Идеја је иста као и 1998. године, када је иста коалиција била на власти, подсећа Обрадовић, угушити домаћу критичку мисао и довести универзитете који ће правити бизнис.
Образовање не сме да буде бизнис, већ мотор развоја, темељ друштва, поручио је Обрадовић.
На питање да ли се аутономија Универзитета крши и евентуалним политичким ангажовањем ректора Владана Ђокића, Обрадовић додаје да је ректор “стао испред студената или иза студената, како ко тумачи”, али је његово право да одлучи хоће ли се или не и у ком формату ангажовати ако то студенти затраже.
Сматрам да власт злоупотребљава наратив да је политика нешто чиме само они имају ексклузивно право да се баве, а све остале који помисле на то окарактерисаће као негативне који се наве “прљавом, поганом ствари”, указао је он.
Ковић сматра да је ректор “угуран у нешто што је политичка борба” и увучен у озбиљне личне ризике које храбро носи.
Универзитет је доведен у озбиљну опасност, опасност од распарчавања и сад не говорим о ректору, већ о запосленима. Све ређе се види једна суштинска брига за сам универзитет и студенте, а неки људи стављају у први план своје политичке амбиције, оценио је Ковић.
Обрадовић сматра и да премијер Ђуро Мацут и министар просвете Дејан Вук Станковић, универзитетски професори, после свега не могу да се врате на Београдски универзитет.
Није нормално, морално и етички, кад сиђу са функција, да се врате на универзитет који су хтели да угуше, где су слали полицију, седели у влади са људима који су говорили монструозне ствари о универзитету и студентима, указао је он и предложио Мацуту и Станковићу да траже друго запослење.
Са таквим ставом није сагласан Ковић, који наводи примере својих професора и избегавања личне омразе упркос неслагањима.
Сада је та врста политичког гнева, беса, омразе провалила на универзитет. Они који воде универзитет дужни су да спречавају ту врсту поларизације. Без обзира на то што је неко “ћаци, а овај други пумпа”, нама не треба та врста унутрашње поделе, рекао је Ковић.
То је један од наука које нам даје наука – морате слушати људе који мисле другачије од вас, од њих често можете да научите много више него од политичких истомишљеника, истиче Ковић.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
