Међународна кризна група (МКГ) је у свом јесењем извештају посвећеном Косову дала препоруке како Европска унија и њене чланице могу да подрже дијалог између Београда и Приштине. Александар Митић, виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду, каже да су препоруке МКГ у прошлости имале за циљ да припреме терен и да ставе на агенду неко питање којим би требало да се баве европске институције и чланице ЕУ, али да улога МКГ данас није ни приближна оној од пре двадесет година.
„То не значи да њихове препоруке не садрже неке елементе који нису договорени или нису координисани са неким од лидера, макар одређених земаља Европске уније и са нечим што би била ‘дубока држава’ у ЕУ и у Вашингтону“, указује Митић у изјави за Косово онлајн.
Неке од сугестија МКГ су да би земље које тренутно не признају Косово требало да сигнализирају да, уз потпуну нормализацију између Србије и Косова, неће стајати на путу признања Косова, као и да ЕУ треба да удвостручи напоре како би се искористиле предности ЕУ, посебно изгледи за приступање, како би се извршио притисак на Приштину да заштити мањину косовских Срба и обезбеди оснивање Заједнице општина са српском већином.
Митић, међутим, каже да је питање притисака ЕУ у овом тренутку смешно.
„Било је пуно прилика у последњих неколико година да Брисел на различите начине утиче на Приштину у тренутку када се спроводило етничко чишћење, као и дан-данас када постоји та врста апартхејда која је заиста фасцинантна да може да постоји у Европи 2025. године. Све се то толерише, као што се толерише и великоалбанска политика“, наглашава Митић.
Он истиче да постоји двострука улога Брисела, где су с једне стране званични Брисел и дубока бриселска држава која толерише Аљбина Куртија и његову политику иза које стоји пре свега Берлин, док је с друге оно што би требало да буде формална улога Европске уније са свим чланицама, на Савету ЕУ, где нема сагласности пошто постоји пет земаља које не признају Косово.
„Порука МКГ је усмерена оном првом Бриселу који негира постојање непризнавача у неку руку и који практично гура Приштину ка нечему што би био процес европских интеграција без обзира што Косово није држава. А питање непризнавача је јако важно и често се игнорише у званичним ставовима Брисела. Оно свакако смета јер било какав процес европских интеграција такозваног Косова не може да започне пре него што се промени став непризнавача. Тако да препоруке Међународне кризне групе иду у правцу тога да се изврши притисак на Брисел и на непризнаваче, да дају ту могућност Приштини да формално покрене тај процес“, оцењује наш саговорник.
Ипак, како додаје, чини се да смо у овом тренутку далеко од позитивне одлуке непризнавача када је у питању такав процес.
„Све је ово једно припремање терена, као што је уосталом Међународна кризна група радила и у прошлости. Они су и у прошлости имали за циљ да припреме терен, да ставе на агенду неко питање и да се онда то постави као нешто чиме би требало да се баве европске институције и државе чланице ЕУ“, каже Митић.
Најновије препоруке МКГ, како закључује, заправо су у потпуности у складу са њиховом политиком која је постојала и пре 20 година: „Хајде да учинимо све да пронађемо неки механизам како да помогнемо косовским Албанцима у остварењу њихових максималистичких циљева“.
Он истиче да је МКГ, када је у питању Косово, у последњих 20 година давала препоруке које су ишле у смеру онога што се касније испостављало да ће бити нека врста западне политике према питању Косова.
То се, наводи, видело 2004. године, након мартовског погрома, када су ту прилику искористили да предложе да се убрза процес преговора и да се занемари политика „стандарди пре статуса“.
„Видели смо то поново након почетка улоге ‘тројке’ 2007. године, када су, не дајући могућност да се формира било какав озбиљнији механизам да се дође до било каквог другог решења, у самом старту у септембру 2007. године, предложили једнострано проглашење независности Косова као право решење. Тиме су на неки начин урушили дипломатске напоре и дали неку врсту предлога за који се касније испоставило да јесте била и да ће бити званична политика Запада са свим катастрофалним последицама не само по питању Косова и Метохије, него са последицама по светску безбедност, чему смо сведоци и данас“, каже Митић.
Како додаје, Међународна кризна група је сматрала да је у том тренутку завршила у великој мери свој посао по питању Косова и да су се у међувремену бавили и многим другим жариштима, углавном са више неуспеха него успеха у својим препорукама.
