ДОСТОЈЕВСКИ И МИ
Достојевски и ми, песма – есеј је по ко зна који повратак епископа Фотија Достојевском и његовим јунацима, његовом опусу, делу, његовом лику и животу. Јер код Достојевског је све то испреплетено, фикција и стварност. И не би толико аутентичан Достојевски као писац остао да његови ликови нису и пророчки, архетипови – ови ликови излазе из корица књига Достојевског у наш реални живот, појављују се на сцени живота у пуној снази, вукући историју за собом, добијајући нов замах и снагу подстакнути злокобним догађајима које управо живимо. Они су потврда давно изречена, да је живот човеков фантастичнији од сваке уметничке имагинације.
ДОСТОЈЕВСКИ И МИ
Читати Достојевског значи
у свет његових јунака ући
и њихов живот живети,
као у Злочину и казни,
да ли Раскољников
ил’ богата и шкрта
удовица бити,
чије размишљање
и психологију прихватити,
кога осудити,
а кога оправдати
Достојевски је писао
сав у заносу,
јер се са својим ликовим
поистовећивао,
био је бедни човек када је
о бедним људима писао,
у личностима
на смрт осуђеним
– људскост је откривао,
а када је сам
смртне пресуде ослобођен,
као да је био поново рођен,
али га тамница у Сибиру
поново реалности врати,
да би дубину и трагедију
људског живота
у својим делима
могао описати
Зато Достојевског
треба изнова читати,
отуда и наслов
Достојевски и ми,
јер са Достојевским
и његовим делом
се живи, али и страда,
Достојевски ништа
улепшавао није,
од малог Христовог
положајника
до људи који овај свет
револуцијама хоће
да промене,
од Оптинских стараца
који светост достигоше
до Аљоше
који Бога тражи,
ту су и филозофи нихилисти,
коцкари и разбојници
и разни други
посрнули људи
– али људи,
који се још себи и Богу
вратити могу,
зато их не отписуј
док их и Достојевски
отписао није
Посебан део
из Достојевски и ми
био би Достојевски и Запад,
– сусрет Свечовека
и Великог инквизитора,
– Православља
и земаљске моћи,
а како се види,
до сукоба међу њима
морало је доћи,
и ево данас,
то управо уживо гледамо
– Достојевски и ми,
можда се у нечему и некоме
и препознамо,
јер код Достојевског
ликови и догађаји
нису измишљени
