Шта би могли да кажемо ми,
данашњи мали Срби,
за великог Његоша
– песника, јунака, философа, пан-Србина,
да, заборавих још додати браћу Русе,
па ајд’ онда нек’ неко крене на нас,
ако смије
Са двадесет година
Његош постаје поглавар Црне Горе
и пође по Западу
тражећи помоћ од Италије и Француске,
али му они много обећаше, а мало дадоше,
али, кад оде у велику Русију,
Руси бише широке руке
и Његош успе
да одбрани Српство и Црну Гору
од злих завојевача Турака Османлија
Његош касније у Петрограду
бива постављен за Владику
Црне Горе, Брда и Приморја,
и обједини обе титуле,
као што је било у ранија времена,
као Владика је свој народ вери светој приводио,
а са порезима и није баш успевао,
ипак, Његош је добре темеље
административног уређења Црне Горе поставио
Његош је од младости писао,
али је сазревајући писао све боље и боље,
тако да овај највећи српски песник
остаде познат по ова три највећа дела:
– Лучи Микрокозми, Горском вијенцу
и Лажном цару Шћепану Малом,
Његош се овим својим делима
прослави међу свим Србима,
на свим континентима
