Могућа поновна блокада конституисања ’’Скупштине Косова’’

То је за Радио Слободна Европа (РСЕ) оценио Кадри Круезију (Крyезиу), бивши судија Уставног суда Косова, наводећи да је ово питање сада политичке, а не правне природе.

Могућност поновне институционалне блокаде не искључује ни Вулнет Бугаћку (Вуллнет Бугаqку), виши истраживач невладиног Косовског демократског института, јер представници Покрета Самоопредељење, како наводи, „другачије тумаче пресуде Уставног суда“.

„Не искључујем могућност да се они врло лако ухвате за неку реч, део текста или неку одредбу пресуде и да је намерно погрешно протумаче, као што су то чинили током 56 седница конституисања Скупштине прошле године“, каже Бугаћку за РСЕ.

Уставни суд Косова је 28. јануара оценио да избор Ненада Рашића на место потпредседника Скупштине из редова српске заједнице у претходном сазиву, на основу жреба, није био у складу са Уставом и Пословником о раду Скупштине.

Суд је такође констатовао да право предлагања кандидата припада странци која је освојила већину резервисаних посланичких места из редова српске заједнице – у овом случају Српској листи, која је имала девет од десет мандата.

Ова највећа партија Срба на Косову, која има подршку Београда, и на ванредним парламентарним изборима одржаним 28. децембра прошле године освојила је девет мандата, док је један мандат поново освојио Ненад Рашић, лидер странке За слободу, правду и опстанак.

Институционална блокада би могла поново да настане уколико Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија, који је победио на последњим изборима, настави да одбија било какву сарадњу са Српском листом, а да Српска листа истовремено одбије да предложи Рашића.

Српска листа сматра да је Рашић у Скупштину Косова ушао уз подршку Куртија, те га сматра „нелегитимним“ представником Срба.

Има ли изгледа за договор?

РСЕ је затражио коментар о одлуци суда и евентуалном договору од Ненада Рашића, Српске листе и Покрета Самоопредељење, али до објављивања текста одговор није стигао.

У међувремену, Мимоза Кусари Љиља (Лила) изјавила је да посланичка група Самоопредељење неће дати глас кандидатима Српске листе док се не размотре сви детаљи пуне пресуде Уставног суда и не утврди одговарајући начин избора потпредседника Скупштине из редова српске заједнице, односно посланика Ненада Рашића.

Она је навела да постоје и раније пресуде Уставног суда које дефинишу процедуре конституисања Скупштине.

Реч је о пресуди из септембра прошле године, када је констатовано да Скупштина Косова није конституисана без избора потпредседника из редова српске заједнице, осим у случају када се процес намерно блокира – тада би Скупштина могла да функционише само уз постојање кворума за одлучивање.

Међутим, Суд је тада навео да у конкретном случају процес конституисања Скупштине није био намерно блокиран, јер се неуспех избора потпредседника из редова мањинске заједнице приписује већинској албанској заједници.

Бугаћку оцењује да су изјаве Кусари Љиље „потпуно неодрживе и погрешне“ и истиче да су последње две пресуде Уставног суда биле јасне.

Према његовим речима, Суд је разјаснио да блокада конституисања Скупштине није настала зато што Српска листа није предлагала кандидате за потпредседника, већ зато што посланици из редова албанске заједнице нису гласали.

„Такође, према Уставном суду, они нису поштовали ни пресуду, ни Устав, нити уставни поредак Републике Косово, тиме што нису гласали за кандидате које је предложила група која представља већину српске заједнице“, наглашава он.

Додаје да Албанци из свих политичких партија у Скупштини Косова немају право да диктирају начин на који ће нека заједница бити представљена у Председништву Скупштине.

Оспоравања одлука Уставног суда

Косово се након фебруарских избора прошле године суочило са дубоком институционалном и политичком кризом, јер албанске партије нису могле да се усагласе око избора председника Скупштине, након чега је блокада настала и због избора потпредседника из редова српске заједнице.

На ванредне изборе се отишло након што два мандатара Покрета Самоопредељење – Аљбин Курти и Гљаук Коњуфца – нису успела да обезбеде довољан број гласова за формирање Владе.

Странке су се у више наврата обраћале Уставном суду, али, како наводи Бугаћку, и даље остаје дилема какве су правне последице по посланике уколико Скупштина поново не буде конституисана у законском року од 30 дана.

Покрет Самоопредељење је раније позивао Уставни суд да захтеве Српске листе у вези са конституисањем Скупштине прогласи неприхватљивим.

Лидер ове странке, Аљбин Курти, такође је изјавио да Уставни суд делује пристрасно, односно у корист албанских странака које су биле у опозицији.

Уставни суд је потом реаговао саопштењем у којем је навео да су његова независност и непристрасност загарантовани Уставом и да се ниједна институција, политичка странка или појединац не могу мешати у његов рад.

Поједине западне земље и Европска унија раније су позвале политичке актере и институције на Косову да поштују Уставни суд и његове одлуке, уз оцену да је независност правосуђа камен темељац владавине права.