Косовски премијер Аљбин Курти неуспешан је не само за Косово, већ и за односе са САД, и са њим ће новом изасланику ЕУ за дијалог Петеру Соренсену бити веома тешко да постигне напредак у дијалогу, констатује виши сарадник Атлантског савета Џонатан Мур у разговору са Косово онлајн. Каже да би било корисно да опозиционе странке, са Српском листом, формирају нову косовску владу.
Коментаришући ситуацију на Косову, пре свега једностране мере, као што су затварање српских инститиуција и изостанак напретка у дијалогу, Мур каже да је у Вашингтону и дан данас немогуће схватити како је Курти неуспешан не само за Косово, већ и за односе са САД.
Подсећа на донедавног амбасадора САД у Приштини Џефрија Ховенијера, за којег каже да је био „сјајан“, али да ни он није могао ништа позитивно да уради са Куртијем, који је све одбио.
„Већ пре 10 година Курти је био негативан. Грађани су гласали за њега, вероватно јер није корумпиран, јер је скроман, али резултат је да није било позитивног корака када нешто зависи од њега. То се види и у дијалогу“, примећује Мур.
Било је, додаје, наде да ће са овим изборима доћи и нова влада и премијер.
Признаје да се надао да ће опозиција на Косову добити више гласова и да ће моћи да формира коалицију.
„Било би корисно да са Српском листом формирају власт и да се добије нови премијер. Надам се да ће опозиционари, ако желе напредак за своје грађане, наравно и на северу, да формирају коалицију и да воде бољу политику према Европи, Америци“, сматра Мур, некадашњи вршилац дужности помоћника америчког државног секретара.
Наводи да је позитивна ствар што ће Соренсен посредовати у дијалогу, јер је веома паметан, али ће, указује, са Куртијем и њему бити веома тешко да постигне напредак у дијалогу.
Када је реч о односима Косова и САД, указује да нико у америчкој власти не може предвидети успешну будућност Косова са Куртијем.
Подсећа да је и Ричард Гренел, човек близак председнику Доналду Трампу, који је, каже, играо и још увек игра веома важну улогу и има Трампово поверење и поштовање, више пута споменуо Куртија са којим није баш у најбољим односима.
„И неки други с времена на време говоре о ситуацији на Косову. Јасан је сигнал био чак и за Бајдена да нико у америчким властима не може предвидети успешну будућност Косова са Куртијем. Ако гласачи мисле да је он једини политичар који треба буде премијер, то је одлука бирача да напретка неће бити што се тиче економије, трговинских односа, не само са ЕУ и Америком. Не може никоме да буде изненађење ни тајна да ни у Северној Македонији, ни у Албанији не могу бити задовољни Куртијевим понашањем“, рекао је Мур.
Наводећи да не може да се меша у унутрашње ствари Косова, ипак наводи:
„Ако желите њега као премијера, желите да искључите позитивну будућност до даљег“.
На констатацију да је положај Срба на Косову никада гори, те упитан да ли очекује да ће Соренсен и Вашингтон вршити притисак да се коначно формира Заједница српских општина, одговара да то јесте главни задатак и да ЗСО након 12 година мора да се формира.
Сматра да неки погрешно тумаче да би то могла бити нова Република Српска, јер су надлежности општина нешто што је дефинисано Уставом. Ту се говори о конкретним, локалним питањима, без спољне политике, већ само о образовању, здравству.
„И владе пре Куртијеве нису усвајале ЗСО. Али, ипак је било више позитивних корака у вези са контролом на административној линији, односно граници, у трговини… Али, онда су уследили негативни кораци Приштине, од затварања банака, институција, постављање председника општина… Срба нема само на северу, већ и на југу. Надам се да ће бити све више бољег развоја“, рекао је Мур.
На питање може ли се очекивати нови Вашингтонски споразум, с обзиром да је Трамп поново у Белој кући, каже да би о том питању могао само да спекулише.
Ипак, уверен је да оног што већина у Бриселу и Вашингтону жели – признање – неће доћи, већ да је потребно да дође до смирења ситуације и до дијалога.
„Мењати границе, ’трампити’ територију, мислим да није најбоља опција. Смирити тензије да, да постоји неки дијалог“, додао је Мур.
Каже да се и приликом недавне посете Тирани уверио да су у албанској влади фрустрирани ставовима Приштине.
„Надам се да ће САД моћи да играју позитивну улогу. Али, има толико изазова и приоритета на радном столу америчког председника, не знам каква ће бити следећа фаза. Нема амбасадора у Приштини и Београду, нити сталног помоћника државног секретара за Европу. Надам се да ће са новим људима у амбасадама и Стејт департменту, са Соренсеном и другим партнерима решавати ситуацију“, навео је Мур.
Споразум Хрватске, Албаније и Косова о сарадњи у области одбране не види као опасност по стабилност региона и и истиче да то није претња никоме у Србији, нити другима.
Наводећи да не може бити изненађење да постоје такви контакти, указао је да тај споразум не предвиђа члан, попут члана 5 Уговора о Нато алијанси, који подразумева да чланице имају обавезу међусобне одбране.
Додаје да је заправо корисно говорити на међународном нивоу о неком виду сарадње, али и констатује као бивши дипломата – да много тога остане на празним речима.
„Оваква сарадња није нова ствар, али колико је битно за будућност, не желим да комемнтаришем“, рекао је Мур.
На питање шта Балкан може да очекује од другог Трамповог мандата, појашњава да су сада и брзина свега што ради председник и приоритети много другачији, јер Трамп, знајући да по Уставу не може имати и трећи мандат, жели што брже да уради што више, а посебно имајући у виду могућност да би на наредним изборима за Сенат, републиканци могли да изгубе већину.
Оцењује да Балкан сада није у фокусу, јер је много међународних и домаћих изазова, попут Украјине, Блиског истока, Кине, такси, миграција…
„Трамп и Путин су обавили разговор, што је корак напред иако није све решено, али је важно да је дошло до промене приступа, јер је Бајден, на почетку рата, рекао да ће он трајати до даљег. Дошло је време да се барем постигне примирје. Што се тиче Балкана, Марко Рубио је државни секретар, који је у Сенату пратио дешавања на Балкану Сада је 30 година од потписивања Дејтонског споразума, који је потписан у држави Охајо, одакле је потпредседник Џеј Ди Венс. Видећемо какве ће бити могућности за обележавање те годишњице. Балкан има подршку и пажњу, али није на врху списка“, сумира Мур.
Поводом ситуације у БиХ, каже да је она веома компликована, са много отворених питања.
Напомиње да Република Српска нема право на независност и да је та опција искључена.
„Годинама чујемо реторику Милорада Додика да није задовољан улогом високог представника, ни бившег, ни садашњег, и да неки људи у РС сањају о независности, уједињену са Србијом. Та опција је искључена у Споразуму и Уставу. Република Српска нема право на независност. Добро знам контекст и ван БиХ. Што се тиче права на независност може бити компликована тема. По Дејтону нема шансе за то. Када се погледа географска карта види се и да је РС подељена на два дела, а између се налази Брчко које не припада никоме“, објашњава Мур.
Ипак, каже да разуме фрустрације, јер је веома жалосно што политичари у БиХ, не само из Бањалуке, већ из Сарајева и Мостара нису нашли споразум, консензус.
Подсетио је да је пре више деценија постојала тежња да се промени Устав БиХ, да су то прихватили Милорад Додик, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, али су Харис Силајџић и неки други то спречили, па се није дошло до новог уставног поретка.
Дејтонски споразум је успех, али и кавез, констатује Мур, јер онемогућава политичаре да се кандидују на целом простору БиХ, због чега расту национализам и неспремност на компромис.
Зато би желео да види више бошњачких политичара у Бањалуци, као и српске политичаре у другим деловима БиХ.
„Али, нажалост, лакше је остати одвојен. Сви тврде да су они добри, а други лоши. За Додика, али и за Бошњаке и Хрвате национализам игра важну улогу. Сви се ваде на друге што не раде свој посао. А, то је лоше оправдање за неспособност“, подвукао је Мур.
Шта ће се десити наредних дана, признаје – не зна, јер је по Уставу обавеза поштовати улогу суда на државном нивоу.
„Који ће бити следећи корак, не знам. За оне који тврде да ће сигурно бити сукоба или рата, сумњам у то. Није уопште одговоран став претити тако нечим. Људи на Балкану одлично знају шта значи рат. Није рат решење ни за кога. Надам се да ће доћи до нечег бољег“, закључио је Мур.
