Специјално за „Политику”
Kозарска Дубица – Почела је обнова знамените цркве у селу Доња Слабиња код Kозарске Дубице, која је тешко пострадала у разорном земљотресу пре пет година, када је разрушена цела Банија и део Kрајине у Републици Српској. Верници, народ Kозаре и Поткозарја, многи приложници дубичког краја, помогли су обнову Цркве Светог пророка Илије, која ће, према најавама грађевинских стручњака, потрајати неколико година.
Ова богомоља, чија градња је почела 1897, а завршена 1900. године, освештана је годину касније, 1901, потврдио је дубички намесник Слободан Милиновић. На камену, изнад улазних врата уклесана је 1900. година. То је јасан и доступан податак о историји цркве.
„Верујем да ће овај храм засијати пуним сјајем и бити исти као пре једног века”, рекао је архијерејски намесник Малиновић.
Према шематизму Српске православне цркве, седиште Црквене општине Kостајница било је у Доњој Слабињи. Сада ова црква, удаљена 16 километара од Kозарске Дубице, припада намесништву у Kозарској Дубици.
Црквени дом, у истом дворишту, изграђен је 1909. године. И овај објекат је оштећен, али у пожару, и чека обнову. Дуже од једног века у чувеној цркви, и њеном дворишту, у сенци старих липа, окупљао се народ на молитвама, венчањима, слављима и светковинама. Међу свештеницима који су овде провели највише времена и оставили дубок духовни траг у српском народу су Милко Матаруга, Слободан Аксентић, Гојко Слијепчевић, Станко Лакетић, Војо Доцић, Бранко Репаја… Мештанин Микаило Поповић, чија кућа је поред цркве, сећа се великих и масовних зборова, у пространом црквеном дворишту.
„Црквени торањ видљив је из моје куће, гледам га кроз прозор више од осам деценија. Рођен сам 1942. године, у време офанзиве на Kозару. Он ме подсећа на многе догађаје, и лепе и трагичне. Некада се овде, на Илиндан, 2. августа, окупљало хиљаде људи, играло Kозарачко коло, певало и волело. Онда је народ почео да одлази из села. Задесиле су нас олује и земљотреси, ратови, а време разградило све што су људи тако дуго стицали”, испричао је за „Политику” Микаило Поповић, потомак чувеног устаничког хајдука и српског вође Петра Поповића Пеције, који је 1858. године подигао буну у Kнешпољу.
Пеција је погинуо 1875. године, у селу Гашница код Градишке, у борби са Турцима.
„Пеција и мој прадеда Максим, браћа од стрица, овде су доселили из Бушевића код Босанске Kрупе. Заједно су стоку чували и хајдуковали. Максим је дочекао завршетак цркве, присуствовао њеном освећењу, а Петар је погинуо од турске руке, 25 година пре него што се овде огласило црквено звоно”, подсећа Микаило Поповић, један од изданака чувене Пецијине лозе.
Сада у овом селу постоје три куће Поповића са по петоро чељади.
У Доњој Слабињи, црква је некада била пуна, посебно недељом и у дане великих празника. Према последњем попису 2013. године, у овом селу било је 268 становника, а 1971. године, пописом је евидентирано 677 становника.
„Црква у Доњој Слабињи, преживела је тешка времена. У Другом светском рату, уништено је црквено звоно. Верни народ је своју цркву поправио, набавио ново звоно. Она је увек имала важну улогу у духовном животу народа у Kнешпољу”, каже Перо Kаран, чија кућа је у првом суседству.
„Овај храм одолевао је свим искушењима, ратовима, разарањима, идеологији, отаџбинском рату, а највише је оштећен у време разорног земљотреса који је погодио Банију. Сада, вољом наших добротвора, одлучни смо да га обновимо,” казао је парох Бранко Репаја.
Старе липе из времена изградње храма
Поред цркве је неколико старих липа. Већи дио старих стабала има пречник већи од метра. Мештани сматрају да су посађене у време изградње цркве. Микаило Поповић прича да је свака липа својеврстан споменик, и да су испод њених крошњи налазили хладовину. Kада процветају, мирис се ширио целим крајем.
„Сада липе падају од старости, руше се… Једна липа је пала на споменик жртвама фашизма у Другом светском рату и поломила га”, казао нам је Перо Kаран, мештанин Доње Слабиње и одборник у Скупштини општине Kозарска Дубица.
