У Грачаници је данас парастосом на гробљу и одавањем почасти на спомен-плочи у Основној школи „Краљ Милутин“ обележено 27 година од погибије Марије и Николе Петровић, који су настрадали 1999. године, када је на путнички аутобус „Ниш-експреса“ на лужанском мосту у близини Подујева бачена Нато граната.
Марија је имала само 14 година када је настрадала, док је њен брат Никола био две године старији од ње. Заједно са њима настрадала је и њихова бака Смиљана, као и још 41 особа.
Николина и Маријина мајка, Зорица, истакла је да након 27 година бол не пролази.
„Бол не пролази, мука не пролази. Када дође овај 1. мај, ја нити спавам нити једем. Само ми је тешко и питам се кад ће да дође и када ће да прође, бројим дане до тог дана. Сетим се како је било и како се све десило и шта сам преживела. Али шта ћу, шта је ту је. Здравље нас служи још мало да одемо на гробље, посетимо их и упалимо свеће. Питам се када су оволике године прошле и кад ће та несрећа њих да задеси. Нико то није сањао, да сам знала не бих их ни послала од куће, нити би они отишли, они су силом отишли одавде. Али ето, кажу судбина, није то судбина, то је с неба па у ребра“, рекла је она.
Захвалила је пријатељима Марије и Николе који никада не заборављају годишњицу њиховог страдања.
Отац Николе и Марије, Драгиша Петровић, каже да је најтеже када је време празника, а њихова кућа је празна.
„Већ 27 година прође у болу. Ово не може да се заборави никада. Ето, зликовци шта су урадили. Само ако има Бога да их казни, али тешко да ће то бити и то ми не можемо да доживимо никако, да видимо то. Најтеже је кад дођу празници. Свакоме неко дође, а нама празна кућа стално. Поготово кад је слава, Васкрс, Божић… Чекамо, надамо се, мислимо да ће неко да наиђе“, рекао је Драгиша.
Маријини и Николини пријатељи су у дворишту Основне школе „Краљ Милутин“ у Грачаници иницирали постављање спомен плоче, а Миодраг Живић истакао је да највише боли то што ни након 27 година нико није кажњен за овај злочин.
„Мало је рећи да Марија и Никола недостају. Недостају нама као друговима, а можемо да замислимо колико недостају својим родитељима. Поставља се питање шта су и коме нажао учинили девојчица од 15 и младић од 17 година. Млади су били, пуни живота, желели нешто више, а овако завршили. Оно што нас највише боли јесте то да и дан данас нико није сносио одговорност, нико није кажњен због злочина који је учињен према породици Петровић и према свима осталима. Оно што нама остаје као друговима и њиховим родитељима је да их се сећамо, да обележавамо овај дан, да долазимо и на гробље и овде код спомен-плоче“, рекао је Живић.
На месту страдања, испод моста у Лужанима, косовске власти поставиле су спомен плочу са именима страдалих Албанаца, док су имена Срба обележена са три тачке.
