У настојањима политичких представника Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе да наметну питање о наводној угрожености и дискриминацији албанске заједнице у том делу Србије нема ничег новог. Одавно трају покушаји да то питање постане део дијалога Београда и Приштине у Бриселу, а последњи потез, али не и изненађујућ, повукао је недавно амерички конгресмен Кит Селф представљајући Конгресу САД закон којим се тражи извештај о положају албанске мањине у „прешевској долини“. И реакције о оправданости таквог документа почеле су да се нижу – из Албаније стиже признање, из Београда порука да дискриминације Албанаца у Србији нема, али и да се њихова питања не решавају у Вашингтону, већ у Београду. Аналитичари из Београда и Приштине на различитим позицијама, а негде у тој буци, чини се, потпуно заборављени остају Срби у Албанији, који су у тој земљи практично асимиловани.
Пише: Дарко Савановић
Овим законом, између осталог, тражи се разматрање пасивизације адреса, која се, према наводима, користи за брисање Албанаца из цивилних регистара, а чиме им се, како тврде, ускраћује бирачко право и приступ основним јавним услугама. Тражи се и разматрање наводног ограничења у употреби албанског језика у јавним институцијама, као и наводна дискриминација у области образовања.
То је тек први корак, а до евентуалног ступања на снагу овог закона пут је дуг. Нацрт закона тек треба да се упути на разматрање и гласање на пленарној седници Представничког дома. Ако буде усвојен, потребно је да га одобри и Сенат, а на крају и да га потпише амерички председник Доналд Трамп. Ипак, већ је представљање овог акта изазвало одушевљење Албанаца.
Подршка је стигла из Тиране. Министарство за Европу и спољне послове Албаније оценило је да тај акт представља „важан корак ка озбиљном разматрању ових питања на међународном нивоу“ и „снажан сигнал подршке правима Албанаца у „прешевској долини“, али и као важан допринос јачању мира и стабилности на Западном Балкану“, уз захвалност Сједињеним Америчким Државама на ангажовању. Паралелу са правима Срба у Албанији, министарка Елиса Спиропали није повукла. Можда баш зато што их Срби у њеној земљи и немају.
Поводом предложеног закона, повереник за заштиту равноправности Србије Милан Антонијевић указао је да то свакако јесте сигнал за дијалог, али и напоменуо да се из извештаја које припрема институција на чијем је челу види посвећеност државе нарочито југу Србије, Прешеву, Бујановцу, Медвеђи и дијалогу. Додао је и да је имао притужбе везане за дискриминацију, које су решене.
У међувремену, једини албански посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери, који је такође захвалио конгресмену Киту Селфу на његовој иницијативи, отпутовао је у Вашингтон. Захвалан је и Албанско-америчкој грађанској лиги, организацији „Албанци за Америку“, Ђину Мулиц́ију, Албанцима Тексаса, Албанском националном савету и Влади Косова, који, како је навео, омогуц́авају заједничко залагање за права Албанаца.
„Путујем у у Вашингтон у кључном тренутку за Албанце прешевске долине. Након усвајања Закона о процени дискриминације, који је предложио конгресмен Кит Селф, прешевска долина је коначно ушла у институционални центар пажње Сједињених Држава“, написао је Камбери јуче на Фејсбуку.
Будућност права Албанаца не решавају се у Вашингтону, већ разговором у Београду
Да кршења права Албанаца у Србији нема и да је предложени закон покушај политизације тог питања, јасан је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша, који поручује да се будућност права Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи не решава у Вашингтону, већ разговором у Београду.
„Као неко ко се налази на челу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог могу са пуном одговорношћу рећи да у Србији не постоји кршење нити људских, а ни мањинских права. Постоје одређени елементи који треба да се подигну на виши нивоу. Али када посматрате која су питања наглашена у том предлогу јасно је да се ради о покушају политизације“, рекао је Бериша за Косово онлајн.
Појаснио је да је, када је реч о пасивизацији адреса, то поступак који се предузима према свим грађанима Србије, а не искључиво према Албанцима.
„Пасивизација адресе не подразумева губљење права на становање. Подразумева прекид у одређеном тренутку, јер је законодавац омогућио да у одређеном року од осам или 20 дана, када се појавите пред надлежним државним органом, а то је Министарство унутрашњих послова, можете регулисати свој статус. Међутим, ми се у овом тренутку сусрећемо са незаинтересованошћу грађана Србије који живе на простору Прешева и Бујановца. Зато су то подигли на ниво политичке ситуације“, појаснио је Бериша.
По питању признавања диплома издатих на Универзитету у Приштини, подсетио је да је то питање у надлежности Министарства просвете Србије и да је регулисано у дијалогу.
„За те дипломе су Канцеларија за КиМ и преговарачки тим у разговору са Приштином и Бриселом донеил одређена решења, која су била прихватљива и за Србију. То подразумева да, ако имате диплому тог универзитета, упутите је у Брисел, који ће је верификовати и проследити Београду да је призна. Није тачно да уопште не признајемо те дипломе. Не признајемо директан однос на којем инсистирају органи Приштине и они који се сада налазе на политичким функцијама у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи“, подвукао је Бериша.
И сам Албанац, наглашава да нема ниједан проблем због порекла, те а да то што се налази на челу једног министарства доказује колико је Србија демократска земља.
Министар је у прошлонедељном разговору са шефом мисије Оебса у Србији Марцелом Пешком указао на одсуство дијалога са представницима албанске мањине и замолио га да посредује и убеди Национални савет албанске заједнице и политичке структуре да се одазову позиву на разговор.
Поручује да је време да се уђе у дијалог и види која су питања која могу да се реше, а да одређена питања, око којих не постоји слагање, оставе за крај.
Правећи паралелу са положајем Срба у Албанији, Бериша је истакао да су у тој земљи била два таласа асимилације, један током 1933. године у време краља Зогуа и други ’50-их за време Енвера Хоџе.
„Ми знамо који су проблеми који тиште српску заједницу у Албанији. У контакту смо са удружењем Срба ’Морача-Розафа’ у Скадру. Знамо за Ећрема Суљевића у Фијеру. Имаћемо једну иницијативу да, пошто као Министарство са Хрватском, Мађарском, Румунијом и Македонијом имамо мешовите комисије које се баве мањинама, предложимо и Албанији да успоставимо то тело“, најавио је министар Бериша.
Права Албанаца у прешевској долини неупоредиво већа од права Сбра на Косову и у Албанији
Да се права Албанаца у „прешевској долини“ и она која данас „уживају“ Срби на Косову, а посебно у Албанији – не могу ни поредити, указао је историчар Петар Ристановић.
„Ако гледамо свакодневни живот, њихова права и могућности су неупоредиво веће од могућности Срба данас на Косову или у Албанији. Они имају веома развијену сарадњу са институцијама Албаније, њихову подршку, а имају и широку подршку Србије, што се тиче новца, школских установа, поготово када се узме у обзир њихов број“, рекао је Ристановић за Косово онлајн.
Са друге стране, указује на асимилацију Срба у Албанији.
„Србима у Албанији се већ деценијама не признаје постојање. Првенствено током комунистичког периода, а и касније, они су фактички асимиловани. Данас постоје удружења, која окупљају невелике заједнице Срба, али већина је асимилована, кроз различите програме које је спроводила албанска држава – било је забрањено да носе српска имена, да остварују право на вероисповест, да се удружују по националној основи, да негују своју културу. После више деценија такве политике, Срби су асимиловани. И лицемерно је што Албанија подржава један такав захтев, али је пракса који смо више пута имали прилике да видимо“, напомиње Ристановић.
Зато сматра да је предлог овог закона којим се предлаже израда извештаја о правима Албанаца политички потез, из неких других разлога који не леже у њиховој угрожености.
За Албанце – добра вест и тек почетак
Са друге стране, у Албанији овај предлог закона чита се другачије.
„То није само добра вест за Албанце у ’прешевској долини’, вец́ је добра вест за Албанце свуда у свету“, рекао је аналитичар и новинар Радио-телевизије Албаније Роланд Ћафоку.
Уверен је да САД и америчка дипломатија на овај начин Србији показују: „Не само да имате проблем са суседном земљом и да захтеви према тој земљи не стоје, вец́ и даље имате велике и озбиљне проблеме у сопственој земљи, са Албанцима у ’прешевској долини’“.
Чини му, додаје, да САД желе да кажу: „како можете постављати захтеве, када не поштујете људска права у Прешеву“.
„И не само зато што у Скупштини Србије постоји само један посланик из Прешева, већ смо сведоци многих поступака који су у супротности са људским правима националних мањина, оних који живе у ’прешевској долини’“, тврди Ћафоку.
Посматрано са дипломатског аспекта, нема сумњу да се овиме врши притисак на Србију.
„Ово је и упозорење да се не постављају захтеви који не би требало да се постављају, а да се с друге стране крше права Албанаца у ’прешевској долини’. Мислим да је ово само почетак. Очекујемо да, када се закон размотри и усвоји у Сенату, може доц́и до санкција, јер знамо како функционише америчка дипломатија“, рекао је Ћафоку.
