Командант француских специјалних јединица у оквиру мисије Кфора 1999. године, пуковник у пензији Жак Огар каже у разговору за Косово онлајн да је забринут за судбину Срба на Косову зато што је циљ једностраних потеза власти у Приштини да их приморају да оду. Истовремено, он оцењује да је Србија куповином француских “рафала” показала да је на европском путу и са јасном жељом да чува не само свој идентитет, већ и свој суверенитет.
Како коментаришете читав низ једностраних потеза Приштине на северу Косова?
Мислим да је то нова провокација онога што сматрам нелегитимном моћи Приштине. У питању је стварање психолошких услова да се овлада целом том територијом, северним делом реке Ибар, и да се Срби подстакну да оду. Заплашити Србе да би отишли. Мислим да је то прави циљ.
Један од захтева је отварање моста на Ибру између Јужне и Северне Митровице?
Знате, евидентно је да желе да заузму и ставе под контролом северни део покрајине и понављам, да подстакну Србе да оду, да крену ка централној Србији.
Да ли се плашите за безбедности Срба?
Да, наравно да треба да се плашимо за безбедност Срба на Косову. Знамо за сву трагедију која се десила почев од 1999, попут 2004. године. Али, то се и данас дешава. Недавно, прошле године, показало се да нема ничег демократског у власти Приштине. То је суштински тоталитаризам, снага која не прихвата разлике било да су они Срби, Роми, Горанци… Не прихватају их.
Управо француске специјалне јединице под вашом командом су одиграле кључну улогу 1999. године у покушају Албанаца да заузму северни део преко главног моста на Ибру. Чега се сећате из тог периода?
Били смо први француски војници у Косовској Митровици, то је било крајем јуна. Затекли смо веома осетљиву ситуцију, било је пуно нереда након што је Нато бомбардовао Србију и Косово. Тада смо морали да нађемо конкретно решење да раздвојимо Србе од Албанаца и Албанце од Срба. И нисам имао никакву супер идеју, то је био прагматички реализам, да искористим реку Ибар као демаркациону линију између северног дела Косовске Митровице која је већински била настањена Србима и јужног дела града који је био већином био окупиран Албанцима. Дакле, било је то веома паметно решење, али и веома једноставно, прагматично решење за то време. Данас је другачије зато што су Нато и ЕУ подржали Приштину, албанску владу. Она сада жели да искористи такву позицију и жели, понављам, да Србе изместе са севера, не само из Митровице, већ и целе територије која се простире северно од реке Ибар.
Како видите будућност Косова?
Будућност Косова је наравно повезана са будућношћу Балкана, Европе. Мира или рата, данас то не знамо. Али, ситуација на Косову, од 1999. се можда мења. Једино решење за гарантовани мир у овој провинцији и око ње јесте да дође до повратка на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Она је и даље на снази, али се не поштује. Дакле, уколико однос снага између САД и Русије постане изједначенији то може променити ситуацију за Србију и Косово. Али, евидентно је да је Русија, она каква је данас, била таква 1999. године Косово никада не би отишло. Била би потпуно другачија ситуација, али Русија тада није била способна да заустави процес. Сада је другачије. Мислим да се појављује свет једнаких. То је наравно тешко, то је узрок конфликата као што видимо и у Украјини и у Гази. То је у ствари исти проблем.
