„Ми као народ не идемо масовно да посетимо људе на Косову, па макар Високе Дечане за почетак, да се упознамо са својом средњевековном културном баштином, духовном. Па да погледамо Велику Хочу, дивне винограде, да одемо до Призрена“, казао је синоћ Огњен Јанковић.
Редитељ и члан групе Београдски синдикат, синоћ је у емисији 360 степени са Браниславом Шовљанским, говорио о актуелној ситуацији у Србији.
Упитан је у једном делу емисије о његовој песми „Догодине у Призрену„. Јанковић не сматра да она подиже икакве тензије.
Он, као и чланови групе Београдски синдикат – не крију да сматрају Косово делом своје територије, каже.
Значај поштовања Устава, у ком Косово и јесте део територије Републике Србије, како је истакао, тек још јаче схвата након студентских протеста.
„Ми као ту израелску метафору, стару јеврејску ‘Догодине у Јерусалиму’ искористили смо ‘Догодине у Призрену’. Многи су то коментарисали како су хтели. Та песма никога не позива на сукоб, та песма запаво носи у себи горчину, неку врсту туге. Песму може да тумачи свако, али ја знам нас, знам нашу бригу према тим људима“.
Са људима са Косова, истиче, провео је неизмерно пуно времена, помагао им, био ту.
„Наша веза са људима са Косова је дубока и нераскидива. У том смислу то је била нека наша потреба да се изразимо“, поручује.
Члан групе Београдски синдикат је говорио о сведочењима младих људи који живе на Косову:
„Они живе као у гету. Када их чујете, ви добијете неки порив, који је много тежи од речи песме ‘Догодине у Призрену’“.
Фул заборављени људи
Јанковић сматра да су људи на Косову заборављени људи.
„Након песме они су нама били искрено захвални, добили су неки ветар у леђа. Људи са Косова су фул заборављени људи. То не можемо да се претварамо да није“.
„Ми као народ не идемо масовно да посетимо људе на Косову, па макар Високе Дечане за почетак, да се упознамо са својом средњевековном културном баштином, духовном. Па да погледамо Велику Хочу, дивне винограде, да одемо до Призрена“.
А у потоњем, истиче, Срби би се изненадили гостопримљивошћу Срба и Албанаца – поготово Албанаца.
Сходно томе, мишљења је да постоји опште непознавање Косова од стране Београда, који је – надмен.
„Београд мисли да све зна, да је самодовољан. Али није тако“.
Наступ Београдског синдиката у Новом Пазару улио му је наду да је почетак рушења предрасуда близу, а сатисфакција је, каже, да је руше млади.
„То је довело до уједињења два ентитета, која никада вероватно нису ни знала да су разједињени. То је довело до такве фузије кроз љубав, поштовање и разумевање да те ствари и нас мењају. Мењају на боље као људе који су оптерећени гомилом проблема, агресијом. Ја мислим да је то почетак периода који ће срушити предрасуде у сваком погледу и учинити нас све бољим људима“.
Важно је схватити да СПЦ није један човек, од овог патријарха нема очекивања
Говорећи о патријарху Порфирију и његовом ставу по питању студентских протеста, Јанковић каже да се осећа тужно и изневерено што је поглавар Српске православне цркве отишао у Русију „да нас оговара“.
„Ја сам то тако доживео. Она Путинова ћутња…мислим ау. Мислим да су Срби масовно доживели једно разочарање после те посете Русији. Искрено и лично смо се надали да ће доћи до неке веће подршке патријарха и цркве“.
