Срби који живе на Косову и Метохији за Курир су испричали како ће провести ускршње празнике, упркос напетој атмосфери која је свакодневна услед терора Приштине.
Срби с Косова и Метохије ни васкршње празнике више не славе као раније јер су се приштинске власти потрудиле да им све у животу загорчају, па и велике хришћанске светковине. Појединима су најмилији у притвору, па брину што су сами за Ускрс, док други из дана у дан беспомоћно посматрају како им уништавају све што су генерацијама стицали. Труде се ипак, како кажу, због најмлађих да одрже колико толико топлу празничну атмосферу како барем током детињства не би осетили под каквим притисцима живе.
Драган Спасојевић из Косовске Митровице за Курир каже да се породично радују ускршњим празницима када мало одморе од свакодневних проблема и брига и деле радост коју тај хришћански празник носи.
“Најпре породично одемо на васкршњу литургију увече код игумана Стефана у цркву Светог Димитрија, а како је то уједно и крај ускршњег поста, после седнемо за трпезу коју чине фарбана јаја и пите неке, чисто да се омрсимо мало”, каже нам кроз осмех Драган.
Како истиче, пост не гледају само као одрицање од хране, већ покушавају и мислима да се окрену лепим стварима и буду захвални за оно што имају, на првом месту на здрављу, а поготово имајући у виду да је Драган имао и инфаркт па још више цени чињеницу да је сада, додуше са стентом, здрав.
“Елем, сутрадан, на сам дан Ускрса организујемо празнични ручак и онда се посећујемо с пријатељима, идемо мало од манастира до манастира, честитамо празник нашем монаштву и проведемо мало времена у празничном расположењу са њима. Волимо да све те радости делимо и са њима”, каже нам Драган.
Сузана Трајковић, супруга Слађана Трајковића који је ухапшен 15. децембра 2022. у Јужној Митровици под оптужбом за наводни ратни злочин 1999, већ трећи Ускрс са децом чека без супруга. Како каже за Курир, празници нису исти и не могу да прођу у радости као раније јер знају да је Слађан у нехуманим условима и нема празнични осећај али ни наосновније услове за живот.
“Не знам ни сама да ли нам је било теже оног првог Ускрса или сада са спознајом да већ трећи Ускрс проводи у затвору. Нисмо веровали да ће све то оволико трајати и да ће наш Слађан ни крив ни дужан да вене у неком косовском затвору… Трудим се због деце, да они што мање осете сву ту тугу барем током празника, али и они све знају и тешко им је…”, прича нам Сузана у даху.
Ако ништа, каже, породица је захвална владици који је на Велики четвртак посетио Србе у затвору.
“Долазио је владика Теодосије да их обиђе, да се причесте и исповеде пред празник, па им се захваљујем овом приликом и у своје и у њихово име за духовну подршку коју им пружају. Значи им то пуно, поготово имајући у виду да тамо нико нема обзира према њима, па тако претходног дана мени нису дозволили ни витамине и чај да му дам”, каже нам Сузана.
Она је с децом, као и за сваки Ускрс, отишла до цркве и помолила се.
И Милорад Радивојевић из села Свињаре, које је једно од најстрадалнијих током погрома 2004, с тугом се сећа како су некада породично прослављали Ускрс у двориштима кућа, којих данас више нема. Док стоји на рушевинама некадашњег дома, прича нам како су се пре него што су их протерали из села, окупљали у хладовини дудовог и ораховог дрвета, а деца трчала около и туцала се ускршњим јајима.
“Сада нема ни тог дрвета, и њега су посекли. Од почетка ове године су однели и комплетну кровну конструкцију са кућа иако се полицијска станица налази на само неких 200 метара од нашег породичног домаћинства у селу… “, каже нам Радивојевић.
Ипак, не дају се.
“Наравно, прослављамо Ускрс, али није то више оно што је некада било, пре него што су нам све уништили и оставили нас да тугујемо за бившим временима пре овог зла које нас је задесило”, испричао нам је Милорад док је обилазио разрушену кућу уместо да је са породицом припремао ускршње окупљање у дворишту исте.
Ивана Жигић
