Хрватски европарламентарац Тонино Пицула након што је именован за сталног известиоца Европског парламента за Србију најавио је да ће у оценама напретка Београда инсистирати на испуњавању захтева који се за прикључење Унији постављају пред земље кандидате. Указује да није довољно само да Србија призна Косово како би напредовала на европском путу, већ да постоји низ специфичних политика које мора да испуни, пише Хина.
Пицула је током пленарне седнице у Страсбуру именован сталним известиоцем Европског парламента за Србију те ће у наредних пет година испред Парламента бити задужен за све теме које се тичу односа Европске уније и Србије.
Пицулу, који се у својим мандатима активно бавио односима земаља Западног Балкана и Уније, медији издвајају као еврозаступника који има непријатељски однос према Србији те су његово именовање за сталног известиоца Европског парламента за Србију описали и као “гурање прста у око” Београду.
“У протеклих 11 година сам водио делегације за односе с Босном и Херцеговином и Косовом. У прошлом мандату сам био и стални известилац за Црну Гору и према томе имам већ једну врсту резистенције на све оно што није оправдана критика, што је можда идеолошки или вредносно обојено. Мој је посао пре свега да у одређеној земљи разговарам са представницима институција које морају направити главни посао, јер је за стање у некој земљи најодговорнија власт. На мени је да у отвореним разговорима с представницима власти комуницирам пре свега и анализирам оно што се, по некој општој процени, мора направити”, казао је Пицула.
Оцењује да ће тај процес бити доста сложен.
“Међутим, на мојој страни је пре свега политичко искуство, како европско тако и национално, и у сваком ћу случају наступати пре свега принципијелно. Па ако чак и ставимо са стране моје именовање на ту дужност са свим оним како се то интерпретира, поготово у Србији, треба казати да је Европски парламент од све три институције Еуропске уније увек био најдоследнији заговаратељ политике проширења”, рекао је Пицула у разговору за Хину али и нагласио да “процес приступања и даље мора бити утемељен на испуњавању критеријума”.
Није довољно само признати Косово
Један од главних изазова за Србију свакако ће, поред усклађивања с правним тековинама и вредностима ЕУ, бити усклађеност и с актуалном политиком Брисела према руској инвазији на Украјину, најавили су из Канцеларије заступника.
О стању у Србији заступник Пицула ће једном годишње у име ЕП-а припремати извештаје након представљања годишњих извештаја Еуропске комисије.
У преговорима су до сада отворена 22 од 35 поглавља од којих су два привремено затворена.
Председник Србије Александар Вучић је изјавио да преговори ЕУ-а и Србије споро напредују констатујући да то “није због због владавине права”.
“Да признамо лажну државу Косово или уведемо санкције Русији, сутра бисмо постали чланица ЕУ”, рекао је Вучић.
Иако Вучић такву могућност одбацује као неприхватљиву, Пицула додаје да ни то не би било довољно.
“Мени се чини да су то важни елементи који би значили да Србија заиста мења однос према политичким процесима који су изразито важни за њу и за њезине суседе. Али наравно да поред тога постоји цели низ елемента специфичних политика које Србија на свом путу до свог коначног циља мора и испунити. Не можемо свести то само на један, два или три елемента који, колико год да су важни, нису довољни. Постоје копенхашки критеријуми који можда не звуче спектакуларно, али су путоказ којим су прошле све друге земље. Па ће тако морати и Србија”, рекао је Пицула.
Копенхашки критеријуми су захтеви које ЕУ поставља пред земље кандидате за прикључивање, од оних политичких, попут владавине права, до усклађивања са циљевима Уније.
Европски парламент тражи пуну слику
Важно је отварати и затварати поглавља и кластере, али једнако тако је важно и јесте ли неком потребни, примјећује Пицула.
“То је у политици реалност, очито да постоје лидери држава чланица ЕУ које из својих националних интереса Србију доживљавају као партнера. Колико при томе воде рачуна о целини ситуације у Србији, то је питање за њих. Наравно да владе држава чланица имају своје критеријуме, оне би хтеле да је институција Еуропског парламента мање критична и да напросто не препознаје оно што је нама спорно. И ту се ништа неће мењати, претпостављам, и овом мандату. Еуропски парламент у свему томе игра аутономну улогу, али је наравно увијек питање како ће друге двије институције калибрирати свој однос према политици проширења, а онда у оквиру те политике однос према појединим државама”, појашњава он.
Напомиње да улазак у ЕУ није ни мало једноставан процес.
“Ради се о трансформацији целог друштва. Када говоримо о Већу, наравно да је то снажно обојен однос преко билатералних интереса појединих држава чланица. Што се тиче Комисије, она је та која предлаже одређене законске мере, одређене механизме, али Европски парламент је институција која поред свега тога води рачуна и о поштовању одређених темељних вредности на којима почива европски пројекат. Ми у Еуропском парламенту морамо имати општу слику пред очима. Еуропска унија јесте велики трговачки и финансијски партнер Србије, али не улазе у ЕУ само банке и велике корпорације, него улази цела држава”, каже Пицула.
На ЕП-у је, истиче, да процијени до које мере је српско друштво напредовало, демократско, колико поштује темељна људска права и колико је осигурало слободе медија и колико је правосуђе независно.
“Да би нека држава напредовала, срећом постоје копенхашки критеријуми, који нису измишљотина ни Европског парламента, ни ове генерације политичара”, констатовао је.
Пицула је у разговору напоменуо како ће слику о Србији стварати не само кроз контакте с представницима власти него и с представницима цивилног сектора, академске заједнице и наравно пословне заједнице.
“Ти контакти сигурно ће ми помоћи да створим једну целовитију слику о стању у Србији, о чему ћу известити институцију која ме је именовала, а то је Европски парламент”, каже Пицула.
(Хина/Косово онлајн, 23.10.2024)
