Шеф Мисије ЕУ у Приштини Аиво Орав обавестио је пре неколико дана премијера у техничком мандату Аљбина Куртија да више не рачуна на званичне састанке у згради владе све док се не формира нова – са пуним мандатом. Вишеслојна порука која се може тумачити и као јасна реакција на последње потезе власти, али и као нова казнена мера за Косово. Питање је и да ли ће „писмо из Брисела“ убрзати или додатно успорити избор нових институција, сматрају саговорници Косово онлајна.
Пише: Ђорђе Баровић
„У интересу институционалне стабилности и поштовања владавине права, високи изасланици из држава чланица ЕУ и институција ЕУ привремено ће се уздржати од састанака са премијером у техничком мандату и министрима унутар зграде Владе Косова, док не буде формирана Влада са пуним мандатом“, пише, између осталог, у писму Орава Куртију које је објавио Кљан Косова.
ЕУ се позива на више одлука Врховног и Уставног суда Косова.
Наводи се одлука о поништењу административног упутства министарства финансија, као и на члан 71. Устава Косова који забрањује истовремено обављање министарских и посланичких функција и додаје да је у складу с тим Европска унија прилагодила своје праксе ангажмана.
Овакав одговор Брисела Приштини је могао да се претпостави. Амбасадор ЕУ Аиво Орав још средином јула, дан након одлуке Врховног суда о незаконитости доношења подзаконских аката или административних упутстава министара у техничком мандату који су истовремено и министри, нагласио да је неприхватљиво политичко мешање у правосуђе.
„Шефови мисија ЕУ разговарали су о ситуацији након одлуке Врховног суда. Напади на појединачне судије и политичко мешање у правосуђе су неприхватљиви“, истакао је Орав.
С друге стране, у првој реакцији на писмо из Брисела, портпарол косовске владе у техничком мандату Перпарим Криезију саопштио је да „свако ко жели да се састане са вршиоцем дужности премијера Косова мора доћи на место где он ради, али да то не значи да он не одржава радне састанке и ван своје канцеларије“.
Курти је, упитан да прокометарише писмо из Брисела био далеко неодређенији.
„Као што видите, ја нисам у својој канцеларији, већ сам заједно са представницима Европске уније овде у Шипољу, у овој згради коју смо реновирали и уредили. Ја сам премијер да би они имали сигурне станове, топле зими и свеже лети, то је најважније – и сарађујемо са Европском унијом“, казао је он.
Бивше косовске дипломате не гледају превише благонаклоно на овакве изјаве. Тврде да је Брисел послао јасну поруку Куртију да функцију премијера у техничком мандату обавља незаконито.
„Одлука ЕУ о обустави састанака са Куртијем је директан показатељ узурпације премијерске функције. Према Уставу, законима и пресуди Врховног суда, он ту функцију обавља незаконито, јер му је мандат истекао у тренутку када је изабран за посланика“, изјавила је бивша амбасадорка Косова у Италији Аљма Љама.
О јасним порукама из Брисела говори и некадашњи амбасадор у Албанији Сиље Укшини који упозорава да „имиџ Косова“ мора хитно да се поправи.
Оштре реакције из опозиције
Из опозиционог блока албанских партија чују се далеко оштрије реакције.
„Косово је земља под санкцијама и санкције према овој влади остају на снази због непоштовања договора, али и због игнорисања координације са међународним факторима. Под санкцијама смо већ годинама“, изјавила је за Косова прес посланица АБК Тиме Кадријај.
Одлуку Брисела види као „веома забрињавајућу вест“.
„Потврђује се да је ова влада нелегитимна и насилно држи као таоца управљање Косовом. Немају мандат за те функције: ни позицију премијера, ни министарска места“, сматра Кадријај.
Посланик ДСК Арменд Земај сматра да одлуку ЕУ треба тумачити као нову казнену меру против Косова.
„Ово није само мера, вец́ велика последица за Косово које је пет година под економским санкцијама, а сада се ова казна може назвати и казном ЕУ против Косова, против Куртија и владе која жели себе у извршној власти“, казао је Земај за Косова прес.
Он је подсетио да је ДСК и приликом верификације мандата за нови сазив косовске скупштине упозоравало да није могуће обављати две функције: и министра и посланика
„То је велики его за влашћу и све је повезано са изборним и финансијским интересима“, нагласио је Земај.
„Згодан начин“
Стратешки директор у Центру за европске политике Милош Павковић у разговору за Косово онлајн оцењује да одлука Брисела одржава „принципијелан став о поштовању владавине права“, али је истовремено била и „згодан начин“ да се „умањи легитимитет и све акције“ владе на чијем челу је Аљбин Курти.
„Гледао бих ову одлуку из угла владавине права. То јесте једна од основних вредности и принципа ЕУ, а с обзиром да је Уставни суд поништио неколико одлука министара у оставци зато што су у исто време и посланици. ЕУ се у том саопштењу баш конкретно позвала и на те одлуке Уставног суда доводећи у питање легитимитет и одлуке тих министара, и избегавајући да учествују у кршењу Устава и закона Косова“, каже Павковић.
Додаје да писмо треба тумачити и у светлу „лоших односа ЕУ и владе Аљбина Куртија“.
„Ово је добра основа да се такви састанци неодржавају. Још су на снази и санкције ЕУ из 2023, тако да је то само још један сигнал да су односи и даље на ниском нивоу и да ЕУ не жели да одржава контакте са владом која је у оставци, све док не дође до избора нове владе, па ко год то био“, наглашава Павковић.
Истовремено, непоштовање више одлука Врховног и Уставног суда владе у техничком мандату за Европску унију је био „згодан начин“ да умање њен легитимет.
„Била им је згодна да на тај начин реагују и тиме су на неки начин хтели да умање легитимитет тренутне владе и све акције која она води“, уверен је овај аналитичар.
Сматра да се ЕУ ту пре свега „реферише“ у односу на градњу два нова моста између Јужне и Северне Митровице.
„То је дошло као једностан потез, терање ината владе Аљбина Куртија Европској унији и међународним партнерима и моје тумачење је да је оваква одлука ЕУ пре свега одговор на изградњу мостова, али и генерално, када се стави у контекст лоших односа, не чуди њено доношење“, сматра Павковић.
Ипак, сумња да би оваква врста „притиска“ могла да има утицај на брзину формирања нове владе.
„Зависно од тога како се унутарполитички односи буду развијали може да убрза, али и да успори. Пре свега ће зависити од међустраначко договора Самоопредељења и осталих албанских странака. Ова одлука пре свега шаље поруку да ЕУ не види у Аљбину Куртију великог партнера и то можда може да отежа формирање владе, односно останак Самоопредељења у влади“, закључује Павковић.
„Доказ хитности“
За политичког аналитичара Доратеја Имерија писмо ЕУ треба посматрати као „доказ хитности“ формирања институција на Косову, али и упозорење да је због „европске будућности“ нужно очување партнерства и сарадње са Бриселом.
„Допис упућен влади од стране представника Европске уније представља позив да се што пре конституишу институције Косова, а посебно Скупштина и влада. Неопходно је да политичке партије покажу спремност на договор и да се институције комплетирају што је пре могуће“, изјавио је Имери за Косова прес.
Наглашава да је за Косово нужно да очува партнерства и сарадњу са Бриселом.
„Косово и ЕУ су стратешки партнери. Косово, свесно своје европске будућности, мора да разуме да је очување овог партнерства и сарадње на највишем нивоу нужност“, наводи Имери.
