У Основном суду у Приштини данас је почело суђење Српкињи Ј.Ђ., запосленој у Мисији ОЕБС-а на Косову, оптуженој за шпијунажу. Како извештава Коха са рочишта – она је негирала кривицу.
Тужилац Беким Кодраљију (Беким Кодралиу) прочитао је оптужницу, наводећи да се Ј.Ђ. терети да је свесно преносила податке, документе и осетљиве информације Обавештајно-безбедносној агенцији Србије (БИА), стечене током обављања званичне дужности у оквиру активности ОЕБС-а на Косову.
Уједно, она се терети и да је утицала на извештаје ОЕБС-а, доприносећи „стварању непријатељског наратива према безбедносним институцијама“.
Кодраљију је навео да је овим радњама Ј.Ђ. „озбиљно угрозила уставни поредак и националну безбедност и ставила у озбиљну опасност живот и безбедност државних званичника, грађана земље, као и међународног особља Мисије ОЕБС-а на Косову“.
Адвокат Предраг Миљковић, преноси Коха, позвао је суд да размотри кућни притвор, наводећи да су сви материјални докази већ обезбеђени тужилаштву.
Тужилаштво је, међутим, истакло да и даље постоје околности које оправдавају притвор, укључујући ризик од бекства или понављања кривичног дела. Председник судског већа, Рахман Берићи (Ррахман Беqири) саопштио је да ће одлуку о притвору донети ван главне расправе.
Ј.Ђ. је ухапшена у фебруару ове године.
Хапшења за шпијунажу
Све је више поступака на Косову који се воде за шпијунажу и то наводно у корист Србије.
Један од њих водио се против бившег припадника Косовске полиције Александра Влајића, који је раније радио као магационер у српском МУП-у у Митровици. Он је у јуну постао први који је осуђен за шпијунажу од стране косовских власти. Медији и судска документа га описују као агента БИА.
Штавише, закључењем споразума о признању кривице, осуђен је на пет година затвора због кривичног дела шпијунаже, а додатно је кажњен новчано – 1.000 евра – због недозвољеног поседовања оружја. Против њега се и даље води поступак за друго кривично дело – тероризам – због сумње да је бацио бомбу на просторије Општинске изборне комисије у Северној Митровици 2022. године.
Случај Влајић је отворио простор за нова хапшења – на основу вештачења чак седам мобилних телефона које је користио. Међу осумњиченима се нашла управо Митровчанка Ј. Ђ., запослена у ОЕБС-у, коју је Влајић, према сопственом признању, регрутовао да му доставља поверљиве информације и документа.
Према оптужници Специјалног тужилаштва, Влајић је комуницирао с Ј.Ђ. путем седам различитих телефонских бројева које је редовно мењао. Од ње је, наводно, добијао осетљиве податке о безбедности и функционисању косовских институција, укључујући и интерне извештаје са састанака бившег шефа ОЕБС мисије Мајкла Давенпорта.
Приштински медији наводе да је користио шифровани језик – БИА је називана „фирма“, а у једној поруци наводно пише да ће се „у БИА-и уморити од читања извештаја“ које добија од Ј.Ђ., додајући да се „не брине јер се неко тиме већ бави“.
Специјално тужилаштво тврди да је Влајић имао сараднике и у другим међународним организацијама – ОЕБС-у, ЕУЛЕX-у, УНМИК-у и КФОР-у – и да су сви били припадници српске заједнице. Уз Ј.Ђ. из ОЕБС-а, документа наводе особу М. из ЕУЛЕX-а, Н.К. из УНМИК-а и особу означену као Н.64 из КФОР-а.
Оптужница потврђује да су информације прослеђиване његовом надређеном у БИА-и – особи иницијала Р.Г, стационираној у Новом Пазару.
Урошевац: Два бивша цариника међу осумњиченима
Петог јуна прошле године у Урошевцу су ухапшена двојица Албанаца, осумњичени за шпијунажу за БИА. Један од њих, Б.Ш (Сх), некадашњи је полицијски службеник из деведесетих, који је касније радио као цариник у време УНМИК администрације.
Косовска царина је демантовала његову повезаност с институцијом, наводећи да је разрешен дужности још 2004. због кршења Кодекса понашања.
Б.Ш. и М.Ћ (Q), оптужени су за „прикупљање информација од државног значаја“ и о особама на јавним функцијама, које су потом достављали агентима БИА.
На рочишту 15. јула, обојица су негирали кривицу за шпијунажу, док је М.Ћ. признао недозвољено поседовање оружја.
Трећи Албанац осумњичен за шпијунажу
Још једно хапшење уследило је 6. маја – Х.С. је ухапшен након вишемесечне истраге. Операцију је, као и у претходним случајевима, предводила Косовска обавештајна агенција у сарадњи са полицијом и тужилаштвом. Против њега је је 11. септембра подигнута оптужница са сарадњу са БИА.
Хапшење полицајца
Ново хапшење за шпијунажу догодило се средином јула месеца. Тада је ухапшен Б.Ј. иначе високи службеник косовске полиције, српске националности, а био је запослен у пограничној јединици на прелазу Бела Земља, на позицији шефа.
Према наводима полиције, он је такође слао поверљиве информације српској Безбедносно информативној агенцији. По хапшењу му је одређена мере притвора.
БИА демантовала прошле године, шта каже Вучић…
Међународне мисије се о овим случајевима нису јавно оглашавале до сада, али јесте БИА и то само за први случај од прошле године, када су демантовали.
Но, српски председник, са друге стране, у више наврата је износио податке безбедносног карактера у јавност и хвалио се на конференцијама за медије о томе како српске службе знају шта се све на Косову дешава.
Премда, умео је често да говори и то како Србија нема контролу на Косову од ’99, као што је то учинио по избијању сукоба у Бањској.
Хрватски војник и Митровчанка
Најновије оптужбе за шпијунажу, такође наводно у корист званичног Београда, подигле су праву буру у региону.
Реч је о хапшењу пара – хрватског пилота припадника КФОР-а и Српкиње из Косовске Митровице. Они су ухапшени на једном од острва сплитског архипелага.
Истражитељи су у њиховој комуникацији наводно пронашли поруке које указују на преношење поверљивих података о КФОР-у, известили су прво хрватски медији.
Пилот је, како се тврди, три године слао информације које је А. М. прослеђивала челницима Српске листе и једном страном новинару.
Пар се терети и за откривање детаља о активностима КФОР-а у Зубином Потоку и транспорту бившег полицајца Дејана Пантића.
Осим Хрватских власти које су покренуле поступак, за случај се интересују и правосудни органи у Приштини.
Косовско специјално тужилаштво упутило је недавно званичан захтев властима у Хрватској за достављање доказа, док је Косовска полиција извршила претрес куће Српкиње из Косовске Митровице.
Шта каже закон о шпијунажи?
Кривично дело шпијунаже регулисано је чланом 124 Кривичног законика Косова и обухвата седам ставова. Предвиђене казне крећу се од најмање пет година затвора, а у тежим случајевима могу достићи и доживотну робију.
Нису сви поверљиви подаци аутоматски државне тајне. Да би нешто имало тај статус, мора да буде тако одређено законом или одлуком надлежног државног органа. У пракси, то се углавном односи на информације од значаја за „државну безбедност“, иако тајном могу бити проглашени и наизглед безазлени подаци, ако се процени да би њихово откривање могло наштетити интересима неке државе.
Да би дело било квалификовано као шпијунажа, особа мора знати да преноси податке особи која ради за страну државу или обавештајну службу, указао је локални адвокат Љубомир Пантовић.
Дакле, кривица постоји само ако је учињено са директним умишљајем – уз свесност о садржају података и идентитету примаоца.
