У храму Светог Ђорђа у Призрену данас је одржан помен невино страдалим мештанима села Дојнице крај Призрена 27. јуна 1999. године. Парастос су служили Игуман манастира Св Архангели Михаило, протосинђел Исидор и парох призренски Јован Радић.
Припадници ОВК киднаповали су и убили 17 мештана села Дојнице крај Призрена 27. јуна 1999. године. Међу несталима било је и девет старијих жена. Тела убијених, 16 Срба и једног Бошњака до дан данас нису пронађена.
Игуман манастира Св. Архангела код Призрена Михаило је након одржаног помена казао да иако и данас не знамо где су тела убијених у Дојницима, они су живи у Господу.
„Ово је помен за душе њихове, јер нажалост не знамо ни где су им тела, где су сахрањени и где су им мошти, али знамо да сви они који верују у Господа и у васкрсење знају да није Бог, Бог мртвих него Бог живих, и да су сви они живи у Господу. Ово наше време и бреме нас хришћана у овом свету које нам је Господ одредио је управо такво да се показујемо као хришћани и да своју веру носимо и њоме се поносимо. Свако од нас који је добио благодат да буде хришћанин, верник или свештеник или нешто друго у цркви, добио је то као дар Божији, а када смо свесни дара Божијег онда се трудимо да тај дар носимо, и да се њиме служимо по заповести Господњој“, казао је игуман Михаило.
Помену је присуствовала и помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић која је казала да овај датум није само трагедија једне породице, већ је симбол страдања свих Призренаца, симбол страдања српског народа.
„У години 365 дана нису довољна за српски народ да обележимо сва страдања посебно у периоду 1998. и 1999. године. Готово свакодневно су се дешавали појединачни и масовни злочини и то је свакодневница коју смо живели. Данас се овде у Призрену у цркви Св. Ђорђа сећамо страдалих мештана села Дојнице, 17 невино страдалих жртава међу којима је било девет старијих жена којима се након киднаповања, мучења и силовања губи сваки траг. До данас посмртни остаци нису пронађени, и овај датум није само трагедија једне породице, овај датум је симбол страдања свих Призренаца, симбол страдања српског народа, и епархија рашко-призренска у сарадњи са Канцеларијом за КиМ, Комисијом за нестала лица од данас па сваке наредне године обележаваћемо страдање мештана села Дојнице“, казала је Парлић.
Казала је да у данима када се на Косову склањају споменици српских мученика, као што је недавно био случај у Грачаници, верује да ће доћи дан када ће свака косовско метохијска жртва добити достојан покоп и означен гроб.
„Сутра уочи највећег празника Србије Видовдана мајке страдалих косовско метохијских мученика својим рукама су извезле божур и даривале га Србији као подсећање на највећи празник, и на невино проливену крв њихове деце, и сутра ћемо на Видовдан сви носити овај божур у знак сећања и на Косовску битку и на све наше новомученике, рачунајући и наше Дојничане. Нека је вечна слава и помен и даће Господ Бог да ће доћи дан када ћемо се окупити да их достојно сахранимо како налажу наши православни обичаји. Оно што је најболније је да се овај злочин као и сви злочини након потписивања Кумановског споразума догодио на очиглед 50.000 припадника међународних снага који су немо посматрали и ћутали док је правда тонула у пепелу и крви, и управо из те крви је изникао овај цвет који су мајке, сестре наших косовскометохијских мученика својим рукама извезле, сузом залиле као сећање на све невино страдале мученика“, казала је Парлић.
Бојан Арбутина, директор Музеја жртава геноцида, рекао је да је веома битно што су се по први пут окупили овде и на тај начин сачували сећање на све страдале у селу Дојнице.
„Уочи Видовдана овде у саборном храму цркве Светог Ђорђа у Призрену окупили смо се захваљујући епархији рашко-призренској и Канцеларији за КиМ да обележимо један у низу злочина који су почињени овде над српским становништвом на простору Косова и Метохије током деведесетих година, али када погледамо историјске процесе видећемо да су наши страдалници на овом простору страдали током векова и као што је госпођа Парлић рекла од Косовског боја па све до 2025. године, ово место и ови простори су натопљени нашом крвљу и та крв је наша опомена и завет да чувамо сећање на наше страдале. И управо из тог разлога изузетно је битно што смо по први пут обележили злочин у селу Дојнице овде у Призрену како би се присетили, научили и опоменули сами себе на те страшне дане, на те страшне злочине и како би смо подигли свест о томе шта се дешавало на простору КиМ током деведесетих година а нарочито 1998. и 1999. године, и зато смо ми као представници Музеја жртава геноцида овде уочи Видовдана организовали неколико програмских активности и у Осојану, Гораждевцу, Ораховцу, данас смо овде у Призрену како бисмо управо као што сам рекао подигли свест о нашем страдању и очували од заборава све наше невино пострадале претке“, рекао је Арбутина.
Историчар Немања Димитријевић истиче да свака жртва заслужује помен и жаљење, а сваки злочин заслужује пресуду.
„Окупили смо се данас у Призрену у болу према свим нашим страдалима, окупили смо се данас да обележимо 26. година од страдања седамнаесторо наших суграђана, сународника, 16 Срба и једног Бошњака који су невино страдали. Дана 26. јуна 1999. године у преподневним часовима наоружана група Албанаца упала је у село Дојнице крај Призрена и киднаповала 17 наших суграђана, село је убрзо спаљено а њихове судбине су завршиле трагично, они су убијени. Данас памтимо само њихова имена и презимена, у питању су чланови породице Антић, Спасић, Радивојевић, Стефановић, Стојковић и други. Њихова тела, посмртни остаци још увек нису пронађени, злочинци нису кажњени. Свака жртва заслужује помен и жаљење а сваки злочин заслужује пресуду. Важно је да се свакога дана окупљамо на поменима и парастосима свим нашим жртвама да обележавамо њихова страдања, важно је да развијемо културу сећања на све наше страдале јер само тако нећемо заборавити да су на овим просторима живели Срби и само тако можемо опстати као народ и нација на простору КиМ“, закључио је он.
