На месту где су последњи пут виђени новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић, на путу Велика Хоча–Зочиште у општини Ораховац, Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) обележили су данас 28 година од њихове отмице и поново поставили спомен-плочу, коју су крајем јула, девети пут срушили непознати починиоци.
Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочишту. Виђени су у Великој Хочи одакле су кренули ка Зочишту, а након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника ОВК. Од тог тренутка губи им се сваки траг, а породице и колеге до данас нису добиле никакве званичне информације о њиховој судбини.
Обележавању годишњице отмице присуствовали су чланови породице Перенић и Славуј, њихови пријатељи и колеге, а на месту отмице и овог пута развијен је транспарент на коме на српском и албанском пише „Вратите нам наше колеге“.
Председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић истакао је да се данас десети пут подиже споменик истини, професији, Ђури Славују и Ранку Перенићу.
„Али ми данас, извините госпођо Перенић, породице Славуј, десети пут сахрањујемо наше колеге. И знам да породице, колеге, пријатељи ову плочу доживљавају као једини спомен између бившег живота и нестанка. Нестали су професионалци, очеви, људи и нема потока и урвине у овом крају у који нисмо ушли, надајући се да ћемо пронаћи заставу 128 којом су последњи пут виђени на овом месту. Ово што се дешава десети пут више није мржња, освета, завера ћутања, проблем институција. Ово је зло. Ово је зло које готово трећу деценију руши споменик невиним људима. Шта ће се десити са нама? Шта ће се десити са овим простором ако немамо трунку самилости за невине, за професионалце, за очеве, за дедове? Шта ће се десити са свим овим простором ако немате храбрости у срцу и у себи да кажете: ‘Оставите ту плочу која раздваја нестанак од живота’“, навео је Ракочевић.
Истакао је да Удружење новинара Србије понавља једну исту реченицу: „Тражимо их и тражићемо их док нас буде“.
„Драги моји и пријатељи и непријатељи, узалуд рушите истину, она ће проговорити из овог камена, из ових плоча, из истине и невиности. Хвала бескрајно Мисији Оебс, која континуирано и у Бечу, и у Приштини, и на разним европским адресама сведочи колико је важно да чувамо истину о невиним људима и професионалцима и о слободним људима“, рекао је он.
Ракочевић је истакао да никада нигде неће бити ништа направљено уколико та истина не буде призната.
„Удружење новинара Србије, без обзира колико се то некад види или не види на свим могућим међународним адресама, међународним, Међународне федерације новинара, настоји да ову истину, не само за Перенића и Славуја, него и за још пет отетих и несталих Срба, и убијених Срба, седам албанских колега, троје страних новинара који су нестали, понавља, Неће бити среће на простору где имате вероватно највише убијених и отетих и несталих новинара ако се те судбине не истраже. Ту је суштина овог проблема. Изађите из себе, сведочите и кажите: ‘Људи имају право макар на спомен-плочу, ако смо им узели право на гроб’“, поручио је Ракочевић.
Дугогодишњи члан УНС-а Нинослав Алексић истакао је да је данас тешко бити новинар било где на земаљској кугли, а нарочито на простору који је оптерећен прошлошћу.
„Дугујемо вам захвалност и дужни смо увек да будемо уз вас зато што сте остали уз своје грађане, уз свој народ и информишете свој народ и делите судбину тог простора, ваших комшија, ваших другара, вашег народа и зато вам пуно хвала“, рекао је Алексић колегама новинарима.
Истакао је да нас Славуј и Перенић подсећају на основне постулате новинарства.
„Данас ми са Фејсбука скинемо, пренесемо изјаве и то тако прође. Ови људи су хтели да буду на лицу места, да буду аутентични представници својих слушалаца и читалаца и да пренесу ту атмосферу, да пренесу оно што су видели, што је данас у савременом новинарству реткост. И они су зато дали свој живот и показали нам колико је часно, али опасно бавити се овом професијом и да овом професијом не може да се бави свако, само они који то верују и који су одабрани. И на крају, што бих ја поручио у своје име, као човек и као неки професионалац дугогодишњи – много је лако рушити. Наравно, господа која то ради то неће чути. Али много је лако рушити материјално, духовно, много је теже градити“, рекао је Алексић.
Шеф Канцеларије за политичка питања и комуникације Оебса Маид Коњхоџић истакао је да нестанак Славуја и Перенића остаје болна рана за њихове породице, колеге и читаву српску заједницу, али и подсетник на цену коју новинари могу платити у потрази за истином.
„Ово обележавање није само чин сећања. Оно је јасна порука, а то је да претње и застрашивање не смеју ућуткати истину, а поготово када је у питању рад новинара. Сећање на нестале новинаре чува њихово достојанство и потврђује да њихово право на рад мора бити заштићено. Породице Ранке Перенића и Ђура Славуја, њихове колеге заслужују одговор. Нестанак мора бити предмет делотворне истраге, а одговорни, када се утврди њихова одговорност, морају бити процесуирани“, рекао је он.
Коњхоџић је додао да су транспарентни и кредибилни поступци кључни за поверење јавности и свих заједница у владавину права и да је Мисија Обеса посебно забринута због поновног рушења спомен-плоче.
„Такав чин Мисија Оебса осуђује јавно. Споменици посвећени жртвама и несталим особама морају бити поштовани и заштићени. Они су место сећања за породице, пријатеље, колеге и за читаву заједницу, али и трајни подсетник на важност новинарства и слободе медија. Посебну захвалност изражавамо Удружењу новинара Србије, регистрованом на Косову, на континуираној посвећености и тражењу правде за своје колеге и њихове породице. Њихова отпорност показује зашто сећање не сме бити препуштено забораву“, рекао је Коњхоџић.
Истакао је да Мисија Оебса одаје признање и отпорност новинарима и другим медијским професионалцима који настављају да раде упркос претњама и притисцима.
„Њихов рад је од виталног интереса и заслужује сву могућу заштиту“, поручио је он.
Спомен-плоча постављена је први пут 2012. године у близини места отмице како би се овај нерешен случај сачувао од заборава. На њој, на српском и албанском језику, пише:
„Овде су 21. августа 1998. отете наше колеге новинари. Тражимо их.“
Спомен-плоча је до сада девет пута скрнављена и рушена, последњи пут крајем јула ове године.
Отмица Славуја и Перенића још један је од нерешених случајева.
Еулекс је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК, односно да су их, запретивши им оружјем, повели у непознатом правцу, али је, у недостатку доказа, истрагу обуставио.
У периоду између 1998. и 2005. године, док су обављали свој посао, на Косову је убијено, киднаповано или нестало 19 новинара и медијских радника.
