Академик Реџеп Ћосја (Реxхеп Qосја) преминуо је данас у 89. години живота, саопштили су његови чланови породице.
Чланови породице су такође саопштили да је завршена и сахрана, која је одржана у ужем кругу породице у Приштини.
Нагласили су да, у складу са жељом покојника, неће организовати породични пријем нити учествовати у институционалним церемонијама.
„По жељи покојника, неће бити организоване церемоније пријема од стране породице. Породица неће учествовати у институционалним организацијама“, наводи се у саопштењу.
Скупштина Косова одржала је данас минут ћутања у његову част.
Ко је био Реџеп Ћосја?
Реџеп Ћосја био је писац, историчар књижевности, књижевни критичар, универзитетски професор и академик.
У питању је једна од најутицајнијих интелектуалних фигура међу Албанцима на Косову и у региону.
Рођен је у Црној Гори 1936. године, али је највећи део живота био везан за Приштину. Основне филолошке студије завршио је у Приштини, на којој је потом радио и на Универзитету у Приштини. Магистарске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду. Аутор је више књига, као и члан Академије наука и уметности Косова.
Деведесетих година заступао је тврде националне ставове, посебно у поређењу са умереним Ибрахимом Руговом. Учествовао је у мировним преговорима пред крај рата 1999. године, заједно са Тачијем.
Ћосја је познат по заговарању „Велике Албаније“, често истичући да је независност „само делимично остварена“, са „две независне слободне земље“ — Косовом и Албанијом, уз прогнозе да се „може надати да ће се неминовно у потпуности остварити“.
Осим заступања идеје „Велике Албаније“, коју је називао „етничком“, Ћосја је био познат и по хвалоспевима за ОВК.
Својевремено, у време када се у јавности спекулисало о идеји такозване поделе Косова, академик Ђосја је сам предложио размену територија које контролишу косовски и српски систем.
Гостујући у једној од емисија на телевизији Клан Косова 2017. године, навео је да је једини начин да се постигне трајно решење између Београда и Приштине размена територија са Србијом.
„Српски проблем може бити решен одвајањем северног дела Косова, а уласком Косова у Прешевску долину. Ово није лако и можемо мислити да Србија неће лако да се сложи. Али, то је концепт који је требало имати и раније“, рекао је он.
У истој емисији тврдио је да у Србији доминирају људи који „живе у митологији“, те да ће се „Албанија и Косово ујединити“.
Пет година касније, честитајући Дан албанске заставе, изнео је наду да ће „етничка Албанија бити у потпуности остварена“.
Сутра је дан жалости на Косову.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
