Турска од октобра преузима ротирајуће место команданта Кфора на Косову, а истовремено, већ следеће године је домаћин самита Натоа. За аналитичаре Косово онлајна: од Тиране до Београда, без обзира што је реч о држави која је најдуже у „чекаоници за ЕУ“, Турска је истовремено и све значајнији партнер ЕУ и чланица Натоа са јасним геополитичким циљевима, од којих је један и примат на Западном Балкану.
Пише: Ђорђе Баровић
Генерални секретар Натоа Марк Руте саопштио је да ће самит ове Алијансе бити одржан 7. и 8. јула следеће године у председничком комплексу Бештепе у Анкари.
„Желим да захвалим Турској што ће бити домаћин овог важног састанка. Турска је снажан савезник Натоа више од 70 година и даје непроцењив допринос нашој заједничкој безбедности“, истакао је Руте.
Додао је да ће на наредном самиту Нато наставити да јача како би био „снажнији, праведнији и ефикаснији”, спреман да одговори на „кључне изазове безбедности”.
Турска је од оснивања Натоа до сада само једном била домаћин и то 2004. године у Истанбулу.
Истовремено, у редовној, годишњој ротацији, од октобра на чело Кфора на Косово долази турски генерал Озкан Улуташ.
„Наша земља, која је дала значајан и одлучујући допринос безбедности Натоа и евроатлантског региона, наставиће то да чини и убудуће. Задатак ће бити испуњен неутрално и транспарентно, у складу са резолуцијама Натоа и Уједињених нација“, изјавио је портпарол Министарства одбране Турске, контрадмирал Зеки Актурк.
Амбасадор Турске у Приштини Сабри Тунч Ангили недавно је истакао да је „Кфор кључан за стабилност Косова и Балкана“, али и да је ова земља покренула „Балканску мировну платформу“ како би се покренуо „отворен и искренији“ разговор међу политичким актерима у региону.
Он је нагласио да су односи Косова и Турске изграђени на историјским, културним и људским везама, које се данас преводе у политичку, економску и безбедносну сарадњу.
„Косово има снажан лоби у Турској. На Балкану, Албанце увек гледамо као браћу, јер из наше перспективе имамо заједничку историју. Многи Албанци су значајно утицали на развој модерног турског идентитета“, изјавио је Ангили.
„Орбите и посебни интереси“
Виши саветник ИСАК фонда Марко Савковић нема дилему да званична Анкара „има посебне интересе на простору Западног Балкана“, а да је све израженија улога Турске унутар Натоа последица жеље Запада да ову земљу задрже „у својој орбити.
„Турска је важна чланица Натоа, земаља која Натоу активно доприности и земља која очигледно има одређене, посебне интересе према простору Западног Балкана за који је везује пуно тога. До сада је била макар прихватљив партнер како Београду, тако и Приштини“, изјавио је Савковић за Косово онлајн.
Савковић истиче да „политички Запад“ на сваки начин покушава да задржи Турску као свог савезника.
„На политичком Запада својски се труде да задрже Турску у својој орбити, Турску као савезницу. Сећамо се када су, након пуча 2016, односи Запада и Анкаре јако захладнели. Тада је у једном тренутку постојала могућност да Турска буде суспендована из чланства Нато, јако се приближила Русији. У једном моменту желела је и покушала да набави руско наоружање и војну опрему уместо америчког. Америка је некако била традиционално земља на коју се Турска ослањала. То се међутим није десило“, каже Савковић у разговору за Косово онлајн.
Указује да Турска у последње време има „растући значај“ као посредник украјинске кризе, али и у дешавањима на Блиском истоку због чега је „логична одлука“ да Анкара буде домаћин следећег Самита Натоа.
„Генерално, велике силе желе да имају могућност да постоји једна таква земља преко које могуће комуницирати ‘са другом страном’ са којом сте супростављени. Турска је у овом случају, рекао бих, та земља. Наравно, она је регионална сила средње величине која је у стању да пројектује своју моћ у непосредном суседству. Нема решења ситуације на Блиском истоку без макар конструктивне улоге Турске. Јако је важна у комуникацији према Русији, а мора се пратити и њен однос са Грчком која јесте Нато савезница, али знамо колико је тај однос комплексан“, објашњава Савковић.
Упитан колико ће следећи самит Натоа који се одржава у региону, утицати и на Западни Балкан овај аналитичар истиче да та чињеница „није без значаја“, али и подсећа да регион није само на „агенди Натоа“, већ су многе државе чланице ове Алијансе.
„Верујем да ће ове земље већ номиновати неке од тема, односно проблема са којима се сви овде заједно суочавамо. Али, улогу Натоа који је пре свега фокусиран на украјинску кризу, пре свега видим у контексту стабилизације прилика. Нато прати ситуацију, не активира се јер још немамо овде избијање конфликта, али сигурно да ће покушати да пошаљу поруку да су ту за сваку евентуалност, да гарантују макар тај привид стабилности на Западном Балкану“, сматра Савковић.
У оквиру редовне ротације на челу Кфора, нови командант ове Мисије је турски генерал Озкан Улуташ који је већ обављао ту тужност.
Савковић каже да овакав избор није изненађење.
„Ако погледамо ко су били главнокомандујући последњих година, увек је то или неко из Италије, Мађарске или Турске. По правилу је то увек нека од земаља или суседи или у релативно ближем суседству и које су посебно заинтересоване. На крају крајева и чији контигент је нумерички гледано значајнији у укупном саставу Кфора који као што знамо више и није толико велик као што је некада био. Зато том именовању не придајем посебан значај“, наводи Савковић.
Подсећа да и ће турски генерал, као и сви претходни команданти Кфора, бити одговорни искључиво Нато структурама.
„Он не одговара првенствено Анкари. Његова одговорност је према мисији која је и даље мисија Нато. Најдуговечнија мисија Натоа у овом тренутку и он ће морати да поступа у складу са задацима који су му постављени“, сматра Савковић.
Бенефити и неутралност
Професор Међународних односа Африм Хоти истиче у разговору за Косово онлајн да неутралан став који Турска има у односу на Србију и Косово може да допринесе њиховом приближавању, али и деескалацији ситуације на Западном Балкану.
Истиче да је „добра вест“ што Турска од октобра преузима место команданта Кфора због своје позиције и према Приштини, али и Београду.
„Бенефит је имати Турску као лидера у Кфору због позиције коју ова земља има и према Косову и према Србији. Турска има неутралнији положај према ове две земље, није ’повезана’ само са Косовом, већ има и добре односе и са Србијом“, смата Хоти.
Зато је уверен да би управо Турска могла да одигра „бољу улогу“ у интересу обе стране.
„С моје тачке гледишта, то је у интересу не само Косова, већ и Србије да постану ближни једни другима, да комуницирају, да креирају мостове, а не да се деле на етничке групе“, наглашава Хоти.
Наглашава да је за Западни Балкан важно и то што ће наредни самит Натоа бити одржан управо у Турској.
„У контексту Натоа не мислим да је је место самита битно, мада је Турска једна од кључних земаља ове алијансе. Али, за Западни Балкан је важно због много неутралније позиције коју Турска има за регион, али и одличне везе које има са Србијом. Отуда турска организација самита може да произведе да политички лидери у Србији буду много сарадљивији, много више укључени и конструктивнији на Западном Балкану, а што би довело и до деескалације ситуације, најпре између Србије и Косова, а затим и на целом Западном Балкану“, закључује Хоти.
Преговарачки и војни потенцијали
И председник Евроатлантског савета Северне Македоније Исмет Рамадани истиче да Нато алијанса све више уважава преговарачке могућности, али и географски и стратешки значај Турске.
„Постоји огромно поштовање према Турској због њеног географског и стратешког положаја. У тексту аналитичарке из Турске се истиче да је Француској и Макрону лако бити чланица Натоа када су јој непосредни суседи Лихтенштајн, Монако, Швајцарска. Турска је у позицији где су јој суседи Сирија, Ирак, Иран“, каже Рамадани за Косово онлајн.
Додаје да су то само неки од разлог због чега није изненађење да ће Анкара следеће године бити домаћин Самита Натоа.
„Турска је и даље веома важна у Натоу као чланица. Прво, она је друга сила са активном војском у Натоу и има војне капацитете вредне поштовања јер је и даље негде међу прве четири или пет чланица Натоа. Истовремено, значајно је да Турска вец́ игра велику улогу у преговарачким процесима. Турска је сила која може да учествује у постизању мировних споразума“, истиче Рамадани наводећи посредовање Анкаре у дијалогу Русије и Украјине.
С друге стране, овај аналитичар додаје да не треба занемарити и војни потенцијал Турске у случају потенцијалних жаришта, посебно на Западном Балкану.
„Све то даје значај Турској“, наглашава Рамадани.
Објашњава да се ова земља убрзано припрема за предстојећи састанак Натоа и да је за ту намену одабран комплекс који може да прими 15.000 људи.
„Неки чак праве поређење да ц́е бити сличан Пентагону, можда чак и лепши у погледу модерне технологије“, открива овај аналитичар.
Нема дилему и да је избором Турске за домаћина Нато имао у виду утицај који Турска има у појединим земљама, па и на Западном Балкану.
„Без обзира на носталгичне коментаре или оне да жели да прави ново ‘царство’, чињеница је да је Турска прилично присутна у овом региону. Поготово са инвестицијама, било у Србији, Македонији, БиХ, Хрватској, Бугарској, Румунији“, наводи Рамадани.
Упитан колико су реалне тврдње да Анкара има „османску носталгију“, овај аналитичар наводи да „модерно време“ од сваке земље захтева да буде присутна у региону где се налази.
„Мислим да присуство Турске као војне, политичке и економске силе на Балкану може и да се договори са чланицама Натоа, посебно САД, јер знају за њихов утицај на самом Балкану, а истовремено и на Блиском истоку“, каже Рамадани.
Подсећа да је Запад прво критиковао Турску због уласка у северни део Сирије без претходне консултације унутар Натоа, али да се брзо увидео њен значај у постизању мира.
„Време је показало да је Турска, таквим уласком у северни део Сирије, успела да припреми побуњенике против Асада и сада је ова земља са 80 одсто турског утицаја. Пре неколико месеци, Турска је успела да направи мировни споразум са Курдима који се деценијама боре и губе много људи у тим устанцима. Дакле, то је такође разлог зашто Турска има улогу у доношењу мира“, подвлачи Рамадани.
Када је реч о утицају званичне Анкаре на Западни Балкан овај стручњак каже да то није само „носталгија“.
„Турска је и даље фактор који може да сачува мир и успостави неку врсту односа између војних структура и политика на Западном Балкану“, уверен је Рамадани.
У редовној, годишњој ротацији на челу Кфора, од јесени је на челу ове мисије ново-стари командант Орхан Улуташ.
Рамадани каже да његов избор није случајан, али и да долази у „напетом тренутку“.
Подсећа да је и током првог мандата, а након догађаја у Бањској и нереда у којима су нападнути војници Кфора, генерал Улуташ успео да смири ситуацију.
„Политика и утицај Турске у српској политици и на Косову ипак су допринели ситуацији која је данас мирнија на границама на северу Косова“, сматра овај аналитичар.
Додаје да је у томе велика заслуга Натоа који подстиће преговоре Београда и Приштине како би се дошло до „ефикасног и рационалног споразума“.
У томе види пресудну улогу САД.
„Вероватно ц́е доц́и и до политичко-дипломатске субординације, која ц́е бити покренута од стране Трампове администације. Без обзира да ли ће политичке структуре на Косову и у Србији бити задовољне или незадовољне, мислим да ц́е ова Трампова администрација дефинитивно допринети до развијања односа између Косова и Србије“, закључује Рамадани.
Геополитички интереси и савези
Новинар и аналитичар из Тиране Дритан Љачи поручује да званична Анкара има своје геополитичке интересе који укључују и Западни Балкан, а да САД и ЕУ желе да имају Турску „на својој страни“ као важног и моћног војног савезника.
„Налазимо се у ситуацији која се може назвати ‘рат и мир’, а Турска је усред ових догађаја. Истовремено, за САД и ЕУ, Турска је важан, моћан савезник и због чега желе да је што више приближе себи“, каже Љачи за Косово онлајн.
Објашњава да је Турска показала да је кључан фактор у стабилизацији ситуације у Сирији, али да и сама има своје геополитичке интересе.
„Турска покушава да преузме доминантну улогу у погледу рата између Украјине и Русије и од почетка је инсистирала да Анкара треба да буде организатор мировних преговора да се рат оконча“, прецизира овај аналитичар.
Турска у октобру поново преузима место команданта Кфора, а Љача каже да то није случајно и да је више разлога.
„То има везе са широм геополитиком, али и са неколико отворених зона сукоба широм света. Не заборавимо да је сам Кфор, под вођством Турске, имао веома важну улогу у нападу на Бањску. Не треба заборавити ову чињеницу. Очигледно је да је ово дало Турској предност“, сматра овај аналитичар.
Додаје да треба узети у обзир и ситуацију у којој се налазе Косово и Србија, али и „далековиду геополитику“ Анкаре.
„Када данас говоримо о Турској, ми говоримо о фактору који тежи да преузме кључну и доминантну улогу у мировним или прекиду ватре између Израела и Палестине о томе шта се дешава у Гази”, прецизира Љачи.
Као други разлог избора турског генерала за команданта Кфора, овај аналитичар истиче одличне односе које Анкара има и са Београдом и са Приштином.
„Узимајуц́и у обзир добре односе које Турска има са званичним Београдом, наравно, не занемарујуц́и инвестиције које је Турска уложила у Србији. С друге стране, Турска се ‘игра’ са оним што се често назива неком врстом ‘муслиманског братства’ са Косовом као становништвом и са Косовом као државом, јер је била једна од првих држава која је подржала његову независност. То може бити и главни разлог зашто је Турска поново изабрана да њен генерал буде на челу мирвних снага на Косову“, уверен је Љачи.
