Посланик Ненад Рашић изабран је данас за потпредседника Скупштине Косова из редова српске заједнице, чиме је након безмало шест месеци завршена конститутивна седница деветог сазива, али и чиме је, према писању медија на албанском, и формално откочена институционална блокада настала после фебруарских избора.
Међутим, Српска листа, чијих девет кандидата нису данас изабрани, има право на жалбу, те би могао да се понови претходни сценарио – привремена мера Уставног суда, а потом нова процедура и, штавише, могућност нових избора, који би могли и да се чак споје и са председничким.
Рашић је добио подршку 71 посланика, док је 9 било против, а 24 уздржана. Након гласања, председник Скупштине Димаљ Баша саопштио је да се Скупштина сада сматра конституисаном и да почиње да тече рок за формирање нове владе.
„Од данас, Скупштина Републике Косова је потпуно конституисана,“ рекао је Баша, нагласивши да је тиме испуњена и обавеза према Уставном суду, који је пре само два дана дао рок од 12 дана да се оконча њено конституисање.
„Избором Рашића у председништву Скупштине више нема представника који не признаје Републику Косово“, поручила је посланица Самоопредељења Аљбуљеа Хаџију (Албулена Хаxхиу), чији је неуспели избор за председницу скупштине била прва вишемесечна блокада конституисања скупштине од фебруарских избора.
На овај развој догађаја реаговала је и Српска листа. „Завршена је још једна фарса од седнице Скупштине и још једном се показало да право и правда не постоје“, изјавио је потпредседник Српске листе Игор Симић, додајући да је „Ненад Рашић силом уведен да буде прво посланик, сада и потпредседник“. Српска листа је најавила да ће се жалити на ову одлуку.
Рашић: Победио разум
А Ненад Рашић је након што је изабран за потпредседника у обраћању медијима поручио да је „коначно превладао разум“.
Оценио је да је тиме „одблокиран процес у којем су месецима били заглављени“ и изразио наду да данашњи исход представља потврду поверења које су му политичке партије указале. „На крају је победио разум, одговорност и преданост институцијама“, рекао је Рашић.
Пропали сви кандидати Српске листе
До данашњег исхода дошло је тек пошто ниједан од кандидата Српске листе – њих укупно девет – није успео да обезбеди потребну већину у три круга гласања. Први кандидат био је Славко Симић, који је чак три пута излазио на гласање, али је сваки пут добио тек 9 гласова „за“ и више од 50 „против“.
Након њега, редом су одбијени и Златан Елек, Љиљана Стевановић, Верица Ћеранић, Миљана Николић, Бранислав Николић, Стефан Ковачевић, Срђан Поповић, а последњи пут и Игор Симић, који такође није успео да освоји довољан број гласова.
Овим је исцрпљена листа кандидата Српске листе, а председник Скупштине ставио је на гласање Рашића, иако га Српска листа није предложила, што је до сада било правило.
Симић је упозорио на то да данашња одлука представља опасан преседан: „Данас крше права српског народа, сутра ће кршити и права албанског“.
Пеци: Одлука о избору Рашића имаће дубоке последице по Косово
Директор Косовског института за истраживање и развој политике (КИПРЕД), Љуљзим (Лулзим) Пеци, оценио је да данашњи избор Ненада Рашића за потпредседника Скупштине Косова из редова српске заједнице има далекосежне последице по демократију и уставни поредак на Косову.
„Данас је једно од уставних права већине из српске заједнице, право на представљање у Председништву Скупштине, погажено обема ногама, без обзира а то шта мислимо о Српској листи, докле год је она легална и легитимна“, изјавио је Пеци.
Он је упозорио на политички преседан: „Не заборавимо да то право није ускраћено већини Албанаца – управо зато ААК нема представника у Председништву Скупштине. Можете ли замислити ситуацију да се то право ускраћује ВВ-у и даје ААК-у? Данашње гласање за Рашића је еквивалент томе.“
Према његовим речима, уколико Српска листа не поднесе случај Уставном суду, биће створен преседан са „дубоким импликацијама по већ започету демонтажу парламентарне демократије и тиме и уздрмавање темеља државе Косово“.
„Логика да, из ината Српској листи, страда држава, води нас свесно путем који не доноси добро ниједном грађанину који себе сматра патриотом Републике Косова“, закључио је Пеци.
Хасани: Скупштина није конституисана, избор Рашића од почетка до краја неуставан
Бивши председник Уставног суда Косова, Енвер Хасани, изјавио је да Скупштина Косова данас није конституисана, упркос тврдњи председника Баше да је избором Ненада Рашића за потпредседника из редова Срба конституисан девети сазив.
„Рашић јесте Србин, али не представља српску заједницу за потребе конституисања Скупштине Косова. Потпредседника из редова Срба предлаже партија која је освојила већину гласова међу посланицима српске заједнице“, нагласио је Хасани.
Он је поступак избора Рашића оценио као „од почетка до краја неуставан“ и додао да постоји „снажан уставни основ за оспоравање“ уколико случај буде послат Уставном суду.
Хасани је оценио да је тумачење данашње одлуке „непрофесионално“ и да води ка „искључивању локалних Срба из остваривања њихових уставних права“, што би, како је упозорио, могло да резултира „федерализацијом Косова, односно стварањем Треће Републике Косово“.
Према његовим речима, жреб се може користити само ако међу посланицима српске заједнице не постоји консензус, док је у овом случају Српска листа јасно предложила свог кандидата.
Суроји: Избор Рашића потврдио да не постоји право вета и монопол Српске листе на представљање
Косовски публициста Ветон Суроји (Ветон Суррои) има супротан став. Он сматра да је данашњим избором потпредседника Скупштине Косова из редова српске заједнице, парламент коначно конституисан, чиме су посланици већине испунили не само обавезу конституисања, већ и обавезу поштовања права невећинских заједница.
„Идеја да Скупштина настави са радом са празном столицом предвиђеном за представника српске заједнице водила би ка кршењу Устава“, навео је Суроји.
Он је истакао да је данашњим избором потврђено да не постоји право вета ниједне политичке групе, као и да неуспех избора потпредседника из српске заједнице у претходним месецима није био последица блокаде од стране српске заједнице, већ одлуке скупштинске већине.
„Оптужбе које су се у том контексту износиле против представника српске заједнице, укључујући и оне које су послате као коментари Уставном суду, биле су неосноване и нису допринеле јачању међусобног поверења“, рекао је Суроји.
Говорећи о даљим корацима Српске листе, Суроји је указао да су њени посланици следили уставне процедуре, укључујући и жалбу Уставном суду. Подсетивши на данашње обраћање Српске листе да су приликом гласања прекршени и Устав и пресуда Уставног суда, у којем су се позвали на текст своје раније жалбе у којем се тврди да „победник избора из редова српске заједнице мора да има искључиво право да предложи потпредседника Скупштине за српску заједницу, исто као што победник избора има ексклузивно право да предложи председника Скупштине из редова албанске заједнице“, Суроји сматра да је овакав аргумент неисправан:
„Пажљивије читање Устава и пресуде Уставног суда јасно показује да не постоји ‘победник избора’ нити ‘искључиво право’. Не постоји монопол представљања Срба, баш као што не постоји монопол представљања ниједне заједнице на Косову“, нагласио је Суроји.
Цаколи: Конституисање Скупштине зависи од политичке воље већине
А пре свих њих, још уочи данашњег гласања, Еуген Цаколи (Цаколли), програмски директор Косовског демократског института (КДИ), дао је своје виђење процедура за избор потпредседника Скупштине.
Он је оценио да ће данашња одлука Уставног суда делимично разјаснити процедуру конституисања Скупштине Косова, иако, како каже, поједина образложења нису у потпуности усклађена са претходним пресудама.
„Након данашњег акта суда, питање више није ‘да ли ће се Скупштина конституисати’, већ ‘ко ће блокирати конституисање’ – албанска већина или српска заједница“, поручио је Цаколи.
Он је тада прецизирао неколико кључних тачака које произлазе из одлуке Суда, а које су данас испуњене осим последње:
„Конститутивна седница мора да се одржи у року од 48 сати. Скупштина се не може сматрати конституисаном без избора свих потпредседника, а избор потпредседника из невећинских заједница је уставна обавеза, а не процедурална формалност. Српска листа има право да предложи свих девет својих посланика за функцију потпредседника, сваког у по три круга гласања. Ако нико не добије већину, мора се предложити и десети посланик – Ненад Рашић, који јесте Србин, иако није део Српске листе. Ако Српска листа одбије да предложи Рашића, председник Скупштине има право да примени жреб, јер га Уставни суд није оценио као противуставан. Уколико ни после жреба не буде изабран потпредседник из српске заједнице, одговорност за неуспех пада на већину Албанаца, а не на Српску листу.“
„У том случају Скупштина дефинитивно није конституисана и једино логично решење биле би нови избори“, нагласио је Цаколи.
Он је подсетио и да изузетак из тачке 148 пресуде, који допушта функционисање Скупштине и без једног или два члана Председништва, важи само у ситуацији када српска заједница сама опструише процес, а не када већина одбија да изабере њиховог кандидата.
„Дакле, српска заједница поседује неку врсту ‘вета’, али она је релативна и зависи од тога колико је већина спремна да поштује дух Устава и доведе процес до краја“, закључио је Цаколи.
