Попис становништва из 2023. године у Албанији показао је да муслимани више не чине вец́ину грађана Албаније, први пут после више од два века, преноси Индекс.хр.
Према последњем попису, муслимани сада чине 45,7 одсто, што је први пут у дугој историји да су пали испод половине укупног становништва. Број муслимана је опао за више од 30 одсто у поређењу са пописом из 2011. године.
Треба напоменути и да у попису из 2023. године бекташијски муслимани чине 4,8 одсто, али су наведени као посебна верска група. Бекташи су чланови хетеродоксног исламског реда суфијског порекла, који датира из 13. века, и сматрају се посебном верском групом у Албанији, иако су историјски засновани на шиитско-исламској традицији.
Хришц́ани чине 15,6 посто становништва, од чега је 8,4 посто католика, а 7,2 посто неконфесионалних. Верници без деноминације чине 13,8 посто, а атеисти 3,6 посто.
Ова значајна демографска промена означава историјски тренутак за верску структуру земље, која је деценијама била нестабилна.
Демографске промене изазване емиграцијом
Према извештају листа „Турки тудеј“, Албанија је изгубила око 15 посто свог становништва у последњих десет година, углавном због масовне емиграције и пада стопе наталитета. Аналитичари то приписују недостатку перспектива за младе људе, који све више траже посао у иностранству.
Историјски гледано, Албанија је била католичка земља у својим раним данима, након римских освајања. Статус муслиманске земље стекла је тек у 15. веку, доласком Османског царства. Међутим, због географске близине и јаких веза са Грчком, где многи Албанци раде и говоре грчки, православно хришц́анство је поново у порасту последњих деценија.
Утицај политичке историје на верску структуру
Историја 20. века такође игра велику улогу у садашњој верској структури. Након Другог светског рата, Албанија је постала комунистичка држава у којој је практиковање религије било забрањено скоро 50 година, све до повратка демократије након избора 1992. године.
Након Нато бомбардовања Југославије 1999. године, око пола милиона етничких Албанаца побегло је на Косово, што је додатно оптеретило вец́ крхку албанску економију. Иако је земља доживела економски раст у наредној деценији, она остаје једна од најсиромашнијих у Европи ван бившег Совјетског Савеза, а главни разлози су висока незапосленост и корупција у инфраструктури, што одврац́а стране инвеститоре.
