У бази „Филмски град“ у Приштини за 11. октобар најављена је свечана церемонија примопредаје дужности на челу Кфора.
Досадашњег команданта, турског генерала Озкана Улуташа у новој, једногодишњој ротацији, мења италијански генерал Енрико Бардуани. Саговорици Косово онлајн истичу да не треба очекивати промене у задацима и приоритетима ове Мисије, али и напомињу да су припадници италијанског контигента у више наврата од 1999. године показали одлучност у заштити српске заједнице и њених најзначајнијих верских и културних објеката.
Пише: Арсеније Вучковић
Будућег команданта Кфора на аеродрому у Приштини дочекао је Италијански амбасадор у Приштини Антонело Де Риу.
„Ово је 14. пут да је Италија на челу Нато мисије, потврђујуц́и нашу непоколебљиву посвец́еност безбедности Косова“, наведено је у саопштењу италијанске амбасаде.
Према доступној биографији, генерал Бардуани је био шеф Службе за војну политику Министарства одбране Италије, а једно време и члан команде Натоа за обуку и саветовање и помоћ Запада у оквиру операције „Одлучна подршка“ у Авганистану.
Бардуани је до 2020. године командовао једном од елитних италијанских јединица, 132. оклопном бригадом „Ариети“ која је до фебруара ове године била део мисије Кфора.
Затим је обављао значајне функције у Војном комитету ЕУ (ЕУЦМ) у Бриселу.
Његов претходник, турски генерал Озкан Улуташ, ако по било чему, остаће упамћен по новом изразу којим је описао ситуацију на Косову.
„Генерално, ситуација на терену је мирна, али је и даље крхка“, поручио је у једном од последњих интервјуа.
Израз „крхка“ се усталио у терминологији Кфора, баш као и стално инсистирање на формулацији да ова мисија „наставља да спроводи мандат који је базиран на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН како би обезбедила безбедност и сигурност за све људе и заједнице на Косову“.
Да ће нови командант Кфора бити из Италије знало се још током лета. Премијер Србије Милош Вучевић је током разговора са начелником Генералштаба Оружаних снага Италије адмиралом Ђузепеом Каво Драгонеом тада оценио да је ангажовање италијанских војника Кфора веома значајно за заштиту српског становништва и одржање мира и стабилности на Косову.
Није морао да подсећа да је управо захваљујући италијанским припадницима 2003. године од паљења спашена Пећка патријаршија, али и спречен егзодус Срба из овог дела Косова.
Због овог херојског чина, 2004. године Свети Синод СПЦ одликовао је Орденом Светог Саве „Фолгоре бригаду“ која је припадала 183. пуку „Нембо“.
„Морамо признати да тензије између српске и албанске заједнице на Косову могу букнути без упозорења и прерасти у озбилјне немире. У теоријском смислу, безбедност би требало да обезбеди Косовска полиција, Еулекс – цивилно и кривично правосуђе, и мултинационални војни контингент Кфор. У практичном смислу, веома је тешко доволјно унапред предвидети локације и карактеристике протеста и нереда“, оценио је јануара ове године за Косово онлајн пензионисани италијански бригадни генерал Рафаеле Јубини који је 2003. предводио 183. падобрански пук „Нембо“.
Суштина Мисије
Војни аналитичар Александар Радић оцењује у разговору за Косово онлајн да без обзира што не треба очекивати промене у приоритетима, постављење генерала Енрика Бардуанија за новог команданта Кфора за Србе на Косову је добра вест зато што Италијани традиционално показују висок степен одговорности и то су показали у више кризних ситуација у прошлости.
„За Србе је добра вест долазак Италијана јер они су традиционално показали висок ниво одговорности. Било је то успона и падова, али је константа у италијанском поступању свест о томе шта је задатак Кфора. Показало се у низу инцидентних ситуација да су они покушали да што боље могуће обаве свој посао и заштите и цивиле и неке од кључних симбола српског историјског присуства на Косову“, каже Радић.
Подсећа да се заштита манастира Грачаница ни мало случајно не везује управо са присуство италијанског контигента Кфора.
Коментаришући једногодишњи мандат досадашњег команданта Кфора Озкана Улуташа, Радић каже да је он извршавао задатке у складу са мандатом ове Мисије.
„Не примећује се одступање или суштинска разлика иако је било бојазни због посебног утицаја Турске на Косово у политичком смислу, а затим и директне подршке Косовским снагама безбедности, наоружавања те формације, великих донација у војној опреми: од аутоматских пушака и минобацача, па до беспилотних летилица ’бајрактар’. Мање-више, све што је софистицирано у КБС долази из Турске. Али турски генерал уклопљен у механизам Нато мисије је радио оно што се од њега очекује, извршавао је редовне задатке“, сматра Радић.
Додаје да се истоветно очекује и од његовог наследника.
„Кфор не жели промене. То је заправо суштина мисије. Стабилно и предвидљиво стање на Косову. Ако питате Кфор сваки дан треба да буде исти. И мислим да се заправо потврђује континуитет. Италија је традиционално имала велики интерес и за стање на простору бивше Југославије. Има то своје историјске корене који су јако дубоки. Затим они су и најближи овом региону и увек су били присутни“, истиче Радић.
Није изненађење што команду Кфора преузима италијански генерал и подсећа да је од досадашњих 27 команданата на једногодишњем мандату, њих 13 било из Италије.
„Ово је 14. Италијан на дужности команданта Кфора. Притом у последњих 11 година заправо су увек били Италијани осим два изузетка, генерала Каљарија из Мађорске који је имао мандат 21. и 22. и турског генерала 23. на 24. Италијани да би потврдили присуство и да би ојачали снагу свог команданта на позицији у Филмском граду у Приштини повећали су број учесника Мисије тако да сада безмало трећина читавог састава Кфора су Италијани са 1.322 припадника њихове војске по актуелним званичним подацима Здружене команде Натоа у Напуљу која је надлежна за вођење операције Кфора“, прецизира Радић.
Истиче да друге земље које учествују у мисији Кфора до сада нису показале истоветан интерес циљевима ове мисије, а да је суштински интерес великих сила стабилност и политичка предвидљивост Балкана.
„Италија има интерес, има одговорност и то је заправо главна претпоставка. Друге силе су на тај начин показале нешто што није можда политички коректно, да немају исти ниво интереса за Кфор. У основи велике силе желе стабилност Балкана, политичку предвидљивост, желе да се избегну инциденти, нарочито од 24. фебруара 2022. године, јер од када је почео рат на истоку, сви ресурси пажње су усмерени тамо. Затим Газа и сада Либан диверсификују интерес који морају да покажу велике силе и наравно да је у том контексту Балкан, Косово и Метохија, битно да остане стабилан утолико да не тражи додате ресусе, да се учини предвидљивим“, истиче Радић.
Наглашава да су појачане тензије на Балкану произвеле стратегију Нато која се описује као „показивања заставе“ – намеру да прикажу своје присуство како на Косову тако и у БиХ.
„Тензије на Балкану су довеле до јачања интереса за ситуацију и мислим да су реакције Нато, које се виде кроз директне активности Кфора и Еуфора у БиХ, повећање ’показивања заставе’. Организоване су вежбе у неколико претходних недеља снага за реакције јер Кфор је резерва за Еуфор, а Еуфор за Кфор. Једни и други су разменили јединице, показали су своју технику на улицама и на Косову и у БиХ јер је циљ да се поручи да Нато гледа ситуацију и да ће деловати превентивно ако примете да има индиција које указују на погрошање“, закључује Радић.
Кфор је Кфор
Професор политичке историје у Приштини Бљерим Цанај каже да без обзира на кадровске промене које следе Кфор неће мењати своју стратегију, а да је досадашњи команданта ове мисије, турски генерал Озкан Улуташ добро радио свој посао.
„Кфор има своју стратегију и командант је ту само да заврши свој посао. То ћемо видети можда у начину командовања, али да се промени стратегија Кфора у то не верујем. Уколико дође до ситуације као што је била у Северној Митровици ваљда ћемо имати већи број војника, али не верујем да може да дође до промене у стратегији Кфора“, каже Цанај за Косово онлајн.
Позитивно оцењује једногодишњи учинак турског генерала Озкана Улуташа.
Каже да је добро радио свој посао.
„Био је добар, поготово ако се вратимо на онај случај. Сви знамо шта ради Кфор и мислим да је он свој посао завршио сјајно“, сматра Цанај.
Упитан како коментарише долазак италијнског генерала, Цанај каже да то није ни добра ни лоша вест.
„Кфор је Кфор. Долазак Италијана на чело није ни добра ни лоша вест. Исто ће бити јер није битно да ли је он Италијан, Турчин или Американац. Кфор има своју команду, своју стратегију као и свака војска“, оцењује Цанај.
Упитан да прокоментарише досадашњи учинак ове мисије и да ли се грађани осећају сигурно уз присуство Кфора, овај професор сматра да се то показало у свим деловима Косова, укључујући и север.
„Имам осећај да јесте тако. И овде, али и на северу. Да нема Кфора шта би било овде или тамо? Сви знамо да постоје екстремне групе које нажалост и после 30 година имају неке снове. Због тога мислим да је битно да Кфор ту буде, не само за Албанце, него и за Србе, али и друге народе који живе на Косову. Барем постоји осећај сигурности“, закључује Цанај.
Учинак континуитета
Аналитичар из Грачанице Александар Гуџић сматра да промена на челу Кфора и долазак италијанског генерала Енрика Бартуанија за Србе неће донети бољитак, али да памте и да цене ангажовање италијанског контигента ове Мисије у заштити српских цркава и манастира, посебно 17. марта 2004. године.
„Не верујем да ће донети неке промене у односу Кфора и Срба, да ће то Србима спектакуларно донети бољитак. Кфор је институција која већ 25 година води једну константну политику континуитета и сумњам да ће довести до неке промене. Једино је командант Кфора сада Италијан, а у прошлости смо имали позитивно искуство са италијанским војницима Кфора, са италијанским официрима. Да није било италијанског Кфора вероватно би и Дечани у погрому 17. марта доживели судбину Богородице Љевишке, Архангела и других цркава и имовине Срба. На сам помен италијанског генерала на челу Кфора код Срба се јавља неко позитивно искуство и сећање на позитивно искуство са италијанским војницима Кфора“, каже Гуџић за Косово онлајн.
Једногодишњи мандат турског генерала Озкана Улуташа описује једном речју – континуитет.
„То је учинак континуитета. Нема ту неких промена. То је једна политика која се наставља из ранијих година. Дакле, чиновник који је провео време на Косову као командант Кфора“.
На питање како грађани Косова гледају на ангажман Кфора и осећају ли због тога безбедније сматра да су у српској заједници помешана осећања.
„Рецимо да осећају безбедност, али ту су и помешана осећања. Осећање изневерености и велика очекиваја од Кфора. Говорим од рата па наовамо. Срби су на почетку имали нека очекивања од Кфора да је он ту да заштити Србе, да донесе мир, просперитет и благостање. Не само Кфор већ комплетна међуародна заједница. Онда свих ових година то пада у воду. Једно изневерено очекивање“, сматра Гуџић.
