Бави се политиком и воли да пуца из пиштоља. Посебно воли јасне мете. Икона Богородице која у наручју држи Исуса Христа јој се чинила довољно добром па је своје револверашко искуство поделила са својим пратиоцима на друштвеним мрежама.
Одборница швајцарске Либералне зелене партије Санија Амети из Цириха и покрета „Операција Либеро“ нашла се усред скандала управо због тога што је пуцала у репродукцију слике „Мадона са дететом и арханђелом Михаилом“ аутора Томаса дел Маца из 14. века.
У мети је груписала три поготка у главу Богородице и више хитаца у малог Исуса после чега је повукла објаву са фотографијама и извинила се.
“Нисам обратила пажњу на садржај слике”, тврди Санија Амети.
Објаснила је да је до слике дошла из каталога аукцијске куће.
Та слика би 20. септембра требало да се прода за најмање 150.000 франака.
Признаје да није било у реду што је баш њу одабрала и да је њен поступак био “апсолутно глуп”.
Неколико конзервативних политичара осудило је поступак Ахмети и тражило да поднесе оставку, а млади из СВП су против ње одмах поднели кривичну пријаву.
Кантонални парламент Берна, Велико веће, примило је тај захтев зато што је Амети студент докторских студија на Универзитету управо у овом граду.
Неки од политичара су је оптужили и за подстицање мржње према хришћанима.
Ипак, она за себе каже да је посвећена уређеним и стабилним односима између Швајцарске и ЕУ.
„Моја визија постмодерне Швајцарске је прогресивна, иновативна и социјално либерална“, поручује Амети на свом профилу Либерално зелене партије.
Од маја 2022. је општинска већница града Цириха и представља градске четврти 4 и 5.
Кампања из Приштине
Прошле године се кандидовала за Кантонално веће Цириха и није прошла.
Кампању је почела из Приштине.
„Време је! Моја изборна кампања за Национални савет почиње данас, 1. августа. Али не било где: вец́ на приштинском аеродрому. Зашто?“, навела је Амети прошле године на свом “X” налогу након што је на Аеродрому у Приштини постављен велики билборд са њеном фотографијом.
Медији су тада известили да је она тиме желела да скрене пажњу на своје двојно – швајцарско-косовско држављанство.
И већина медија у Приштини известила је да је реч о политичарки рођеној на Косову.
Потенцирајући везе са Косовом, прошле године је на једној трибини у Берну носила маскирну униформу швајцарске војске, а на питање чија је, одговорила да припада Исљамају – младићу чији су родитељи избегли у Швајцарску са Косова.
И у интервјуу за Тагес Анзигер се пожалила на Швајцарску где су, како је навела, њени родитељи побегли са Косова – 1995. године.
Али, њена критика на рачун швајцарског система тада није остала без одговора.
„Да је Санија Амети одрасла на Косову уместо у Швајцарској, можда јој не би било дозвољено да иде на факултет о трошку пореских обвезника и да јој није дозвољено да студира право. А можда би то било мање откривајуц́е. А можда јој нец́е бити дозвољено да сама бира мужа“, била је једна од критика изречених у Велтвохе.
Међутим, према подацима о њој са Википедије, али и из извештаја швајцарске штампе о инциденту, реч је о политичарки која је са родитељима у Швајцарску дошла 1995. године – из Босне и Херцеговине.
У Швајцарској је од своје треће године. Отац јој је пре рата био професор биологије и политичар у ондашњој СФРЈ.
Дипломирала је 2011. године на Кантоналној школи у Цириху, а затим завршила право на Универзитету у овом граду са радом на тему сајбер безбедности.
До сада се истицала оштрим ставовима и по питању Русије, али и разних закона Швајцарске.
Била је оштра према одлуци грађана на рефендуму 2021. да муслиманке не смеју да прекривају лице у јавности.
Одлука о забрани је изгласана са 51, 2 одсто за и 48, 8 одсто против.
Представљена као чланица швајцарске Муслиманске заједнице, Амети је за ББС тада изјавила да је реч о увредљивој кампањи против муслимана.
„Толико много муслиманки у Швајцарској ће се осетити увређено и да није део овог друштва, те да је сатерано у ћошак где не припадају. Ми не изгледамо као оне жене на плакатима, једноставно не изгледамо“, рекла је Амети.
Противила се и доношењу закона о борби против тероризма у Швајцарској.
„То је закон који крши основна људска права“, изјавила је 2021. године.
Политички је постала активна нешто пре почетка короне.
Постала је члан извршног одбора Младе зелено либералне партије Швајцарске 2019, а већ од следеће године и члан партијског руководства ове странке за Кантон Цирих.
Од октобра 2020. године преузима ко-председништво политичког покрета Операција Либеро од Лауре Цимерман.
