Проблем неусклађеног садржаја није ограничен само на писану форму, већ су и видео материјали доминантно на албанском језику, док су информације на српском сведене на минимум.
На проблем систематског кршења Закона о употреби језика на Косову указује се годинама, али он и даље опстаје упркос правном оквиру који гарантује равноправну употребу српског и албанског језика. С тим у вези, невећинске заједнице, у овом случају оне које се споразумевају српским језиком, остају ускраћене за кључне информације. Штавише, ово је констатовано и у Извештају Европске комисије за Косово за 2023. годину, где се у више тачака указује на овај проблем.
Стога, НГО Актив, Радио Ким, Нова друштвена иницијатива (НСИ), Радио Гораждевац и Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ), настављају кампању јавног заговарања са циљем да се институције подстакну на решавање овог вишегодишњег проблема. Ове недеље у фокусу је Министарство економије, а након увида у њихов званични сајт и друштвене мреже, констатовали смо да се примењује готово идентична пракса – присуство српског језика је минимално, иако је он, поред албанског, званичан језик на Косову.
Поштовање употребе српског језика у Министарству економије превазилази пуку административну обавезу. Оно представља темељно питање које директно утиче на уставност, функционалност система и социо-економску кохезију друштва. Неадекватна примена двојезичности генерише системске баријере које подривају принципе једнакости, транспарентности и правне сигурности за све грађане, а нарочито за припаднике заједнице који се споразумевају српским језиком.
Непоштовање законских и уставних одредби о језику у овом министарству ствара директан дисбаланс у приступу виталним информацијама и ресурсима. Примера ради, приступ информацијама о економским приликама и подршци постаје селективан.
Одсуство свеобухватних информација на српском језику о конкурсима за субвенције, програмима подршке малим и средњим предузећима, подстицајима, или специфичним регулативама о инвестицијама, ефективно искључује значајан део популације из активног учешћа у економском животу. Такође, проблем се манифестује и у транспарентности процеса запошљавања.
Неадекватна двојезичност у објављивању конкурса за радна места, описа послова и апликационих формулара на званичним каналима дискриминише припаднике заједнице који се споразумевају српским језиком у приступу јавним пословима. Ово не само да нарушава принцип равноправности, већ и ускраћује институцији могућност да привуче најквалитетније кадрове из свих заједница.
Шта смо открили на сајту Министарства економије?
: На српској верзији сајта, у делу који се односи на заменике министара,
изостављене су информације о једном заменику које су доступне на албанској верзији сајта.
: Органограм је доступан искључиво у албанској верзији сајта, док у српској у потпуности изостаје.
Неусклађен садржај: У категорији
“Интер Министарској Комисији за ЈП” садржај на српској верзији сајта није усклађен са албанском верзијом, односно на албанској је приложено знатно више информација.
Лош превод: Категорија под називом”Медјуминистарски комисији за Приватизацију – ЈП” не само да је лоше преведена на српски језик, већ у српској верзији сајта не садржи никакве информације, док су у албанској верзији сви подаци уредно приказани.
: У овој категорији јасно је уочљиво кршење Закона о употреби језика, будући да српска верзија сајта, за разлику од албанске која садржи обимне информације, не садржи никакав садржај осим самог наслова.
“Јавна Предузеца и Регионалног Наводњавање
“: Ова категорија не само да је изузетно лоше преведена на српски језик, већ у српској верзији сајта не садржи никакве информације осим наслова. Супротно томе, на албанској верзији сајта детаљно су представљени сви подаци о регионалним водоводима.
: Још један пример неусклађености – у српској верзији сајта изостављен је део са одлукама који је уредно приказан на албанској верзији.
Инспекторат за енергетику: Идентична ситуација присутна је и овде, с обзиром да није садржајно усклађена између језичких верзија сајта, јер албанска верзија пружа знатно више информација у поређењу са српском, у којој су подаци ограничени.
Пројекат “ОИЕ”: Овај пројекат представља још један пример неусклађености између српске и албанске верзије сајта — док албанска верзија нуди детаљне информације о свим сегментима пројекта, у српској верзији многи линкови, иако насловљени на српском језику, нису функционални и не могу се отворити.
Стратешки документи: Категорија “Стратешки документи” представља један од најочигледнијих примера кршења Закона о употреби језика и неусклађености садржаја између српске и албанске верзије сајта. На српској верзији доступно је свега 13 докумената, док је на албанској објављено укупно 29. Посебно је приметно да је последњи годишњи биланс Министарства на српском језику доступан за 2016. годину.
Апликација за запослење: Овај документ, иако насловљен на српском језику, заправо није доступан на сајту, те је немогуће прибавити потребне информације за све који желе да конкуришу за запослење, а који се служе српским језиком.
Пројекти: Још један пример неусклађености између српске и албанске верзије сајта односи се на документе везане за пројекте, студије, потенцијале и промотивне кампање. Наиме, велики број ових докумената доступан је искључиво на албанском језику, док су у српској верзији, осим наслова, многи од њих недоступни.
Публикације: За разлику од албанске верзије сајта, на српском језику недостаје документ који се односи на акциони план за обновљиве изворе енергије.
Пројекат за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије: Овај пројекат такође представља један од најдрастичнијих примера кршења Закона о употреби језика. Наиме, документи везани за нацрте, управљање пројектима, одлуке и информације о јавним расправама потпуно изостају у српској верзији сајта, док су у албанској сви ти документи уредно доступни.
Поред тога, албански део сајта садржи и основне информације о пројекту, укључујући партнере, развојне циљеве, препоруке и саму имплементацију, што у српском делу није случај.
Пројекти од Интереса у оквиру Енергетске Заједнице: Ова категорија показује идентичан образац кршења Закона о употреби језика као и претходно поменута категорија. У српској верзији сајта, подкатегорије садрже само наслове и два линка, при чему је један од њих неисправан.
Насупрот томе, у албанској верзији сајта сви документи и подкатегорије су уредно доступни и функционални.
Подзаконски акти: Анализом ове категорије уочили смо неусклађеност између српске и албанске верзије сајта. Док су на албанском језику приложена два документа, у српској верзији доступан је само један, при чему недостаје документ насловљен „Етички кодекс управљања за јавна предузећа“.
Административна упутства:Још један драстичан пример неусклађености докумената на оба службена језика. Наиме, у српском делу сајта, од више десетина приложених наслова докумената, само су два у функцији, док је у албанској верзији готово сваки документ доступан.
Регулатива: У српској верзији сајта од четири приложена документа, два нису доступна, док је у албанској верзији објављено седам докумената, којима је могуће без проблема приступити.
Рудници: Документи који се односе на закон о рудницима, административна упутства, регулативу и одлуке готово да не постоје у српској верзији, док су у албанској сви приложени документи уредно доступни и функционални.
Законодавство – ИКТ: Идентична пракса примењена је и у овој категорији. Уочена је велика диспропорција у приложеним документима на српском и албанском језику.
Видео галерија: Ова категорија такође показује значајну несразмеру у доступности садржаја између језичких верзија сајта. На албанском језику приложено је више десетина видео материјала, док је у српској верзији доступно свега седам. Штавише, три од тих седам видеа су насловљена на албанском језику.
Друштвене мреже
Фејсбук: Када је реч о присуству Министарства економије на друштвеној мрежи Фејсбук, уочено је да се Закон о употреби језика поштује само делимично. Назив странице је искључиво на албанском језику, а анализом објава и активности примећено је да пракса двојезичног информисања није доследно спроведена. Ситуација је посебно проблематична када је у питању видео садржај — готово сав видео материјал објављен је искључиво на албанском језику, како у насловима тако и у садржају. Изузетак представљају видео записи који се односе на север Косова,
који су кроз титл доступни на српском језику.
X (Бивши Твитер): Када је реч о активности овог министарства на друштвеној мрежи X25, ситуација је знатно лошија у поређењу са Фејсбуком. Готово све објаве, укључујући и пун назив министарства, доступне су искључиво на албанском и језику који није службени на Косову — енглеском. Српски језик потпуно изостаје, без иједне објаве или назнаке садржаја на истом.
Yоутубе: Када је у питању званичан YоуТубе канал Министарства еконмије, уочава се готово потпуно одсуство садржаја на српском језику, што представља још један озбиљан пример кршења Закона о употреби језика. Готово сав приложени видео материјал објављен је искључиво на албанском језику — како у самом говорном садржају, тако и у описима испод видеа. Додатно, ни један од видеа не садржи превод нити титлове на српском језику.
Зашто је ово важно?
Иако смо у претходне две анализе забележили примере добре праксе у примени Закона о употреби језика, овај мониторинг указује да такви случајеви остају изузетак, а не правило. Напротив, преовлађујућа пракса показује систематско занемаривање обавезе равноправне употребе српског језика у раду косовских институција. Ова анализа то додатно потврђује, истичући да се српски језик и даље третира као секундаран или чак непостојећи у многим сегментима јавне комуникације, чиме се директно угрожавају језичка права грађана Косова који се служе српским
језиком. Оваква пракса онемогућава равноправно информисање невећинских заједница и представља директно кршење Закона о употреби језика.
Овај закон јасно прописује да су албански и српски равноправни званични језици на Косову, те да се са вишегодишњом праксом игнорисања овог проблема и ћутањем на континуирано кршење језичких права, грађанима српске националности и других невећинских заједница које се ослањају на информације доступне на српском језику ускраћују Уставом и законима гарантована права на једнак приступ информацијама од јавног значаја. Зато је важно да се уместо праксе коришћења услуга неквалификованих преводилаца или Гоогле превода, иста замени квалификованим преводиоцима који ће осигурати квалитетан и недвосмислен превод садржаја на српском језику. Успостављањем функционалног система превода, обезбедиће се несметан приступ информацијама од јавног значаја, и још важније, инсититуције ће у пракси доказати своју посвећеност пуном поштовању не само језичких, већ и основних људских права – право невећинских заједница гарантовано Универзалном декларацијом о људским правима.
Док невладине организације, са ограниченим ресурсима, редовно обезбеђују тројезичну презентацију својих активности, косовске институције, укључујући и Министарство економије са својим вишеструко већим буџетима и ресурсима засигурно су имали довољно средстава како би обезбедили адекватан превод на српски.
Стога позивамо Министарство економије да у најкраћем року започне процес усаглашавања језичких верзија објављених информација на њиховој веб страници и друштвеним мрежама и омогуће једнак приступ информацијама на оба званична језика.
И овог пута позивамо Канцеларију премијера да избегне политичку реторику без стварних резултата, напусте принцип декларативног залагања за поштовање права невећинских заједница, те да наложи институцијама да ускладе језичке норме на свим законски прописаним нивоима. Истовремено, апелујемо и на Канцеларију повереника за језике да отпочне примену законских прописа у оквиру својих надлежности. То укључује изградњу институционалног окружења које поштује уставне и законске обавезе, као и заштиту, промоцију, очување и спровођење језичких права свих грађана Косова.
Још једном охрабрујемо све грађане да се активно укључе у овај процес и пријаве све уочене језичке неправилности надлежним институцијама, попут Канцеларије повереника за језике (зкгј.кпј@гмаил.цом) и канцеларије Омбудсмана (инфо.оик@оик-ркс.орг). Такође, још једном позивамо грађане да, уколико наиђу на одређене језичке аномалије, контактирају НГО Актив (оффице@нгоактив.орг), и тиме нам се прикључе у апелу надлежним институцијама на поштовање законски прописаних норми.
Зорица Воргучић
