Покрет за одбрану Косова и Метохије

Слободан Јанковић: (Не)извесна будућност – Поглед у 2026

НАТО и ЕУ се цепају или улазе у рат са Русијом. Нарастање мехура технокомпанија до друге половине године. Наставак пада долара као светске резервне валуте негативно делује на питања мира у свету

Прошле године започели смо са „погледом иза новогодишњег обзорја“, преко увида да се ближи трогодишњица отпочињања Трећег светског рата, а ускоро следи и четврта. Не само да следи, него оно што је било резултат прошле анализе важи и даље, уз опсежне припреме за проширење европског фронта, унутрашњег обрачуна са неистомишљеницима и усмереног према Русији. Новца недостаје, а амерички орао је гладан да прогута венецуеланску нафту, гренландска минерална блага и европске фондове за војну индустрију — „мален свијет за Адова жвала, ни најест га, камоли прејест“. Зато америчка војска, попут пирата, отима венецуеланске танкере са нафтом.
Научна прогноза се наставља, али и сама антиципација будућих догађаја, када се не односи на оно мало литературе која се њоме бави стручно или новинарско-аналитички може бити политизована или усмерена на нове изворе прихода. Предвиђање нових пандемија, повећања температуре ваздуха и топљење дуготрајног леденог покривача на Арктику и Антарктику имали су последице у мерама које подразумевају промене у производњи енергије, трошковима потрошње исте (увођење соларних електрана, ветропаркова који доносе нове трошкове и поскупљења за потрошаче), нове таксе и намете, ограничења у употреби исте. Предвиђање ризика у економији с једне стране служи да умањи одговорност оних који продају неки производ или услугу, али и проширење могућности зараде за осигуравајућа друштва.
Предвиђање деловања других актера у међународној политици, може бити и изговор за агресивно деловање, што је био случај са САД окупацијом Ирака 2003, а што се наставља и данас. Најаве руске агресије на ЕУ земље, често присутне у изјавама, анализама и медијима Уније, изговор су за милитаризацију Старог континента и наставка свих врста учешћа у украјинском рату, изузев непосредног слања редовне војске у оружане сукобе. Италијанска професорка Серена Ђусти, блиска Могеринијевој пише о растућем значају предиктивнe политике ЕУ. Додуше, слаби су то прогнозери са оваквим резултатима. Једну антиципацију направиле су САД, или је то пак један од мешетарских трикова, а то је најава успостављања новог и неформалног савета безбедности, тзв. петорке језгра, САД, Кине, Русије, Индије и Јапана.
Понеки се још сећају Спилберговог филма „Сувишни извештај“ по причи Филипа Дика (Човек у високом дворцу је изузетно успела серија заснована на његовом роману), у којем полиција хапси починиоце тешких злочина, пре него што их и остваре. Предиктивно полицијско деловање, засновано на широком надзору, употреби алгоритама и сада већ вештачке интелигенције, приближава нас суштински превентивним хапшењима, али не за убиства и слична тешка дела, већ за зломисли, политички недопустиво мишљење и очекивано деловање.
Наше загледање у будућност је далеко бенигније и остаје у домену прогнозе светских макротрендова, првенствено у политици, а донекле и у другим сферама живота.

 

СВЕТ У ФРОНЦЛАМА Пукотина у НАТО и преуређење Европске уније су процеси који иду напоредо са милитаризацијом немачког јавног мњења и припреме за улазак нових земаља у оружани сукоб. Наредна година значиће неизвесно сукобљавање између групације која је заузела власт у САД и оне која управља у Лондону, Паризу, Бриселу и Берлину. Екипа у Бриселу, суочена са низом скандала и антинародним политикама може да се спасе само још кроз рат. Ако током 2026. дође до значајнијег пада вредности акција VI компанија, одлука за оружје ће се убрзати, како би се спречила шира економска криза. Притисак на Трампову администрацију, која губи тло под ногама и подршку народа због афере Епштајн, али и због нерешавања инфлације и благог пада запослености. Америчка влада ће у дослуху са техно-могулима покушати да ублажи економске последице краткорочно, кроз наставак политике улагања, али углавном у секторе повезане са војно-индустријским комплексом, што се ослања на наметнута улагања из ЕУ, Јапана, али и отимањем имовине, рецимо Венецуели и једном аутократском режиму у Европи.
Италија, у америчкој зони, у изборној години наставиће са политиком тихе колаборације са Вашингтоном и развојем инфраструктуре за испоруку наоружања и повезивања са Израелом, Грчком и тражења тржишта од Судана до Индије за сопствену војну индустрију. Бројчани раст и наоружавање војски Пољске и Румуније приближава их употреби. Али где? С једне стране оне имају потенцијалне претензије на делове Украјине, а с друге се у њима спроводи интензивна антируска кампања, као припрема за ратне сукобе.
Док је 2024. била донекле година БРИКС, у 2026. се улази са неизвесним очекивањима, али индикативан је наставак пада ослањања на амерички долар у међусобној трговини, поготову у Азији. Како Азија наставља да расте у смислу упоредне индустријске производње, тако ће наставити и опадање употребе долара који до конца 2026. — први пут од краја Другог светског рата — може пасти на ниво од 50 одсто светских резерви у валутама (сада је на неких 56 одсто).
БРИКС земље, као и оне у Латинској Америци које оспоравају доминацију запада су пред притисцима из истог центра. Вашингтон ће наставити да хушка Јапан, па и Јужну Кореју против НР Кине, која је већ смањила значајно удео трговинске размене са САД, како јој евентуални ратни сценарио, не би угрозио извозни део привреде. Тензије око Тајвана ће се подизати, а питање је да ли и 2026. може проћи без отварања далекоисточног фронта?
Руски пробој до Дњепропетровска, који је очигледна мета иницијативе у Донбасу, као и ка Одеси се не могу зауставити оружјем на досадашњи начин. Зато постоје две могућности, или покушај еврократије да убеди Русију на примирје или проширење ратних операција и покушај пуне блокаде Калињинграда, што ће отворити могућност за дејство руске војске на Балтику. Како би ослабили Русе, западне олигархије настоје да створе ситуацију сукоба између Русије и неке од централноазијских држава, које су иначе економски испреплетане са Москвом.
Африка и даље остаје континент на коме ЕУ значи све мање, што може довести до покушаја мешања у унутрашња питања Туниса, Либије и евентуално још неке афричке земље, које су махом поништиле ранију француску доминацију. Да ли ће пре Немачка и остатак Уније заратити са Русијом (без Бугарске, Мађарске и још понеког) или ће земље Вишеградске групе пре тога са Италијом поставити питање даље централизације ЕУније коју форсирају манипулатори луткама у Јелисејској палати и у Бундестагу? Заправо, пред Европом уније су два пута, или ће ићи путем раздруживања или у даљу централизацију праћену гушењем слободе говора и политичке опозиције. Србија у сваком случају, Богу хвала, не улази.
Блиски исток је регион са ривалским великим инфраструктурним пројектима, од кинеског Појаса и пута до Индомедитеранског коридора, пројекта најављеног 2023. Ради се о жељи Америке да парира Кинезима, кроз прављење стратешке економске трасе која би повезала италијански Трст са лукама у Индији, а преко, Израелске Хаифе, Суецког канала, Емирата, Катара и Саудијске Арабије. Зато је било важно ослабити Хуте. Међутим, Уједињени Арапски Емирати немају намеру да се одричу БРИКСА, а са Русијом изузетну сарадњу има и Египат, док са Кином и Саудијци. Индија може појачати сарадњу са Италијом, али ју је Трамп гурнуо царинама и увредама у наставак сарадње са Пекингом.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА ПОСЛОВАЊА И РОБОТИЗАЦИЈА НАДЗИРАНОГ ЧОВЕКА Док човек у визији технооптимиста, треба да прерасте у киборга (спој машине и човека), дотле је решење за нарастајући електроотпад можда на видику у 2026, а то је почетак преласка на биорастварајућу рачунарску опрему уз постепено напуштање пластике и других синтетичких материјала.
Наводна оптимизација испоруке робе, кроз планирање руте, регулисање саобраћаја путем алгоритама или све више вештачке интелигенције (у случају ненаданих саобраћајних несрећа или загушења саобраћаја), даљи наставак примене везивања све више производа на интернет и тиме зависности њиховог функционисања од доступности мреже, али и апликација које се покрећу ускладиштене не на самом уређају, него на тзв. облаку (клауду), који је физички на серверима, рецимо у Вирџинији, Франкфурту или Токију, изговори су. Саму робу наручиће или у крајњем платити, човек. Човек натеран малограђанским поривима да набави најмодерније и најновије, престаје да буде власник уређаја, који зависи од везе са клаудом. Није ту само жеља да се буде као сав остали свет“ већ и условљавање због потребе посла, даље произвођача који захтевају од купца да се региструје онлајн не би ли машина коју је купио имала гаранцију, коју је раније имала и без регистрације на интернету. Ово ‘пумпање’ интернет и Ај-Ти сектора ће се наставити следеће године. Наравно, оптимизација руте испоруке робе је доведена до крајњих граница у појединим државама далеко раније. Примерице ради, возачи америчког Федекса у градовима одавно морају да носе са собом пластичне флаше за уринирање, како би испоштовали најављене испоруке у минут. Какву то оптимизацију може да унапреди вештачка интелигенција? Једино што преостаје јесте додатно зрачење све околине кроз густу 5Г и наредну мрежу, која би имала два ефекта. Један је стварање услова за комерцијализацију употребе аутономних возила, која би могла самостално да превезу корисника из тачке А у тачку Б. Други је додатни надзор и контролисање кретања, осим онога које се односи на пешачење, трчање или вожњу бицикла, ролера и сличног. Не би зачудило да и то почну да регулишу и ограничавају, наводно због безбедности.
Тако је то у хиперосигураним пословним амбијентима у коме свако сваког настоји да тужи за неки превид, кашњење. Последице у смислу стреса и нездравог живота се виђају касније. За све бржи и све интернет повезанији рад, човек мора да се роботизује по навикама, уз бесконачно понављање истих операција, сводећи се на рад, руски работу, која је и послужила за реч робот. Али и такав, високопродуктиван рад не може да се носи са радом робота, који без зноја и замора преузимају послове у Амазону и другим сервисима продаје и доставе, засноване на сталној доступности. А био је мрачан Средњи век.
Хиперекспанзија вештачке интелигенције (ВИ) и пребацивања података у ‘клауд’ доносе нов профит компанијама, што се Америке тиче најчешће повезаних са Израелом, али и чињеницу да апарат који је купљен често више и није у власништву купца. Он се физички може налазити у његовим рукама, стану, кући, гаражи, али да би радио мора бити прикључен на интернет и део програма које користи, а временом све више, биће складиштени на неки удаљеним серверима. Могућности манипулације и зависност човека од корпократије тиме постају све веће.
У англофоним земљама (с изузетком САД) и ЕУ очекује се додатно ограничавање слободе говора и писања, па ће онлајн комуникација са коментарима негативним по, рецимо, Израел, можда значити и губитак посла. Да је овај последњи тренд актуалан, сведочи и постепени улазак непосредно израелског капитала у интернет гиганте. Осим тога, уговор о сарадњи јеврејске државе са Амазоном и Гуглом, о складиштењу података на њиховим серверима, како би могли да обрађују велику количину истих из 2021. године подразумевана је и могућност Израела да не користи обавезна упутства, као и да буде шифровано обавештен ако неки суд наложи приступ израелским подацима на њиховим серверима. Све је то незаконито, али примењено.

ЗАКЉУЧНО ВИЂЕЊЕ Пукотина у НАТО, започета у односима између Вашингтона и Брисела, одраз је нарастајућег сукоба у америчком друштву. Линија поделе запада оцртава се око Балкана. Темпо напредовања руске војске и спремност да се иде или не западно од Одесе, одредиће даљу могућност руског утицаја у нашем делу Европе. Политичке кризе и незадовољство све већег броја људи у европским државама због растућег броја имиграната из Африке и Азије, и економија које ће наставити да урушавају социјалне политике додатно ће распирити унутрашње сукобе. Све то ће бити изговор за строжу унутрашњу контролу непоћудних, који ће, док је Трамп на власти, ипак имати и страну подршку и тиме могућност промене.
Мултиполаризација новчаних токова, нестабилности на тржиштима и напредовање Русије у Украјини, могу дати ветар у леђа суверенистичким снагама, ако ове не мањкају воље и знања, али и значити покушај гушења отпора распиривањем рата. Србија је у предизборној кампањи, први пут са делом странаца који не подржава власт. Тешко је гледати даље.

(Печат, 26.12.2025)