У духу заједништва и нераскидиве националне повезаности, терени К4 код студентских павиљона у Бањој Луци били су мјесто сабрања српске младости. Величанствени скуп под називом „Затирање или опстанак“, у организацији бројних студентских удружења Универзитета у Бањој Луци, одржан је деветог марта 2026. године. Главни циљ овог догађаја, којем је присуствовао и ректор Универзитета, проф. др Радослав Гајанин, био је пружање снажне братске подршке српском народу и студентима у Косовској Митровици.
Указујући на погубност ћутања пред неправдом, присутнима се први обратио академик проф. др Зоран Арсовић. Он је истакао неопходност разбијања завјереничке тишине којом се покушава прикрити издаја и прекинути веза са прецима. На његове ријечи надовезао се проф. др Ђорђе Вуковић, подсјетивши на непрекидно трајање српског страдања и опасност од духовног самоубиства уколико се одрекнемо своје колијевке.
Професор је позвао на слогу, нагласивши обавезу сваког појединца у одабиру праве стране и сопствене улоге пред лицем историје.
Најснажнија осјећања међу окупљенима изазвало је обраћање Димитрија Ракочевића, студента Универзитета у Приштини са привременим сједиштем у Косовској Митровици. Он је свједочио о свакодневном насиљу, укидању српских установа и забрани српске робе са којима се суочава наш народ. Ипак, његова порука одисала је пркосом и надом, уз истицање чињенице како су Срби са обје стране Дрине једно срце и један завјет, те уз такву слогу нема недаће коју српски народ неће пребродити.
У име домаћина говорио је студент другог циклуса студија Матеја Алексић, подсјетивши на славну, али и страдалничку прошлост нашег народа. Оштро осудивши дволичје међународне заједнице, он је послао јасну и недвосмислену поруку саборцима на Косову и Метохији. Истакао је како, док бањолучки студенти стоје у миру, њихови вршњаци на Косову и Метохији полажу најважнији испит очувања косовског завјета, уз чврсто обећање како у тој тешкој борби никада неће остати сами.
Овај скуп, вођен ријечима студената, није био само глас подршке, већ живи доказ спремности српске омладине за очување завјетне мисли. Порука послата од студената из Бања Луке представља свједочанство о Дрини која није граница, већ кичма једног народа који, упркос свим притисцима и покушајима затирања, увијек изнова бира опстанак, слободу и достојанство. Нема предаје!
