Најаву покретања производње на Косову борбено-оклопног возила „Шота“, пројектованог у Албанији, земљи чланици Натоа, безбедносни стручњаци посматрају као корак ка јачању КБС-а, приближавање Косова Алијанси, али и као део трке у наоружању у региону. Договор по ком ће се ово возило производити и на Косову, резултат је тројног споразума о војној сарадњи Косова, Албаније и Хрватске из прошле године чији су неки од циљева унапређење одбрамбених способности и залагање за статус Косова у Партнерству за мир.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
У склопу примене заједничке декларације из марта прошле године данас је одржан трилатерални састанак на нивоу директора за политику одбране и наоружања. Како је саопштило косовско министарство одбране, на састанку су размењена мишљења о могућностима за унапређење заједничке сарадње у области одбрамбених капацитета, сарадње између одбрамбених индустрија, као и даљим корацима за спровођење декларације.
О сарадњи између одбрамбених индустрија претходних месеци већ је било речи, из чега је произашао договор да се возило „Шота“ производи на Косову, а према најавама Ејупа Маћедонција, министра одбране у техничком мандату, разговори са Албанијом о развоју овог оклопног возила требало би да се прошире и на Хрватску.
„Шота“ би, прецизирао је, била намењена потребама оружаних снага све три стране, али и извозу.
Ово борбено возило, чији је прототип представљен 2024. године на међународном сајму наоружања и војне опреме Еуросатори у Паризу, Албанија сматра великим достигнућем своје наменске индустрије.
Министар одбране те земље Пиро Венгу рекао је прошле недеље да су Хрватска, Албанија и Косово почели да сарађују на основу споразума из марта 2025, у војној обуци, академској и образовној области и војној производњи.
Забринутост због тог споразума званични Београд је исказао чим је био потписан, означавајући га као провокативну иницијативу, у функцији дестабилизације региона.
Венгу, међутим, тврди да није изграђен против било кога и да је он био први који је упутио позив Србији да се придружи иницијативи ако сматра да су регион, стабилност и евроатлантска будућност земаља у региону важни, а одговор, додао је, није добио.
САД штите своје „винограде“
Новинар и аналитичар из Тиране Дритан Љачи рекао је за Косово онлајн да је одлука да Косово производи „Шоту“ начин за стварање војних капацитета на Косову, пошто оно није чланица Натоа и не може да има исту сарадњу у Алијанси као Албанија и Хрватска.
Споразуми о производњи оружја и муниције у овим земљама, како сматра Љачи, заправо се склапају у интересу великих сила, тачније САД или великих европских земаља, које имају за циљ смањење трошкова, што је разлог зашто помажу у повец́ању капацитета ових земаља.
„Ово је несумњиво повезано и са безбедносном ситуацијом на Балкану који је описан као буре барута још од времена Берлинског конгреса. Дакле, то је жариште које може експлодирати у сваком тренутку. Постоји неколико разлога зашто се овај троугао нашао између Косова, Албаније и Хрватске. Прво, због добрих односа које Албанци имају са Хрватима и због чињенице да су Албанија и Хрватска део Натоа. Такође, и због чињенице да су Албанци и Хрвати били заједно у ‘рову’ током ратова у бившој Југославији“, наводи овај аналитичар.
Балкан је, каже Љачи, одувек био део интереса великих сила, а САД у овом случају покушавају да створе статус кво како не би дошло до сукоба између странака са различитим интересима.
„Све ове земље су заинтересоване за трку у наоружању. Дакле, када суперсила попут Америке види да Русија има интересе на Балкану, покушавајуц́и да наоружа земљу попут Србије, она види наоружавање других земаља као алтернативу, јер ц́е на крају заштитити своје интересе, заштитиц́е своје ‘винограде’“, оцењује он.
Без оперативних корака
Најава производње „Шоте“ на Косову, према оцени Николе Вујиновића, истраживача студија безбедности из Београда говори о јачању КБС-а и жељи да се оне претворе у праву оружану силу, а што је, указује, противно свим до сада постигнутим договорима.
Са друге стране, како истиче, то је и операционализација „тројног пакта“ Албаније, Косова и Хрватске, постигнутог прошле године, с циљем ојачавања оружаних снага.
Вујиновић, ипак, напомиње да се све још заснива на најавама, као што постоје и најаве о фабрикама дронова и муниције којих ће бити на Косову.
„Оперативни кораци се не спроводе вероватно због политичке нестабилности на Косову. Господин Маћедонци је истакао да је Хрватска један од могућих купаца ‘Шоте’, а видећемо да ли ће тако и да буде“, рекао је Вујиновић за Косово онлајн.
Према његовој оцени, може се очекивати да ће Косово производити још неко, могуће пешадијско наоружање или артиљеријску муницију, као резултат споразума о сарадњи у области одбране Косова, Албаније и Хрватске.
„То је питање сврхе овог договора коју још не разумемо. Они покушавају да га представе као мултилатералан споразум, који је, иако је Нато већ присутан, потребан да би Косово било суштински и посредно члан Натоа и да би тиме била појачана његова безбедност. Није за очекивати да ће на Косову бити произведени неки комплексни борбени системи јер је оно под владом Аљбина Куртија потпуно деиндустријализовано“, истиче Вујиновић, уз напомену да струја на Косову нестаје на дневном нивоу, да су цене високе, а демографска криза све очитија.
Јачање капацитета КБС-а
Безбедносни стручњак из Приштине Бурим Рамадани каже да је веома важно што ће Косово бити у могућности да производи „Шоту“, што ће допринети јачању капацитета КБС-а, али и сектора безбедности уопште.
„То је такође веома важно због буџетских расхода. Буџет ће се смањивати у погледу трошкова за оклопна возила, а истовремено би могло да буде много више простора за обуке и већа улагања у друге аспекте КБС-а“, навео је Рамадани за Косово онлајн.
Када је реч о тројном споразуму о војној сарадњи Косова, Албаније и Хрватске, Рамадани каже да до сада није био оптимистичан у погледу постизања оперативних аспеката тог споразума.
„Овај паметни концепт одбране је добра идеја за земље да раде заједно, да заједно тренирају, да имају исте технике и исту методологију оперативног аспекта. Такође је веома важно позвати друге земље на Балкану како би се остварила много шира сарадња“, мишљења је он.
Слична „Милошу“
Објашњавајући какво је возило „Шота“, Вујиновић наводи да је то борбено-оклопно возило, слично „Милошу“ које има српска војска, „Деспоту“ у Републици Српској или „Хамеру“ у Сједињеним Америчким Државама.
„Према пројекцијама које сам имао прилике да видим ‘Шота’ је јача и од ‘Деспота’ и од ‘Милоша’. Од ‘Деспота’ има јачи оклоп, а од ‘Милоша’ јаче наоружање. Прототип ‘Шоте’ је компанија Тимак из Албаније представила 2024. године у Паризу и од тада нисмо имали никакву информацију да ли је почело оперативно тестирање, а камоли о увођењу у војску Албаније“, наводи Вујиновић.
Далеко од респектабилности
На листи Глобал фајер пауера, портала који сваке године рангира војне снаге у свету, Косово је по најновијем поретку заузело 138. место од укупно 145.
Када буде почела производња „Шоте“, према мишљењу Вујиновића, то може али и не мора битније да утиче на боље котирање Косова.
„Та листа се прави од 60 појединачних индикатора, од производње нафте и коришћења електричне енергије до наоружања. Тако да, у некој мери можда може да утиче, али не толико, јер се Косово суочава са огромним друштвеним, економским и привредним проблемима које на ту листу значајније утичу него, на пример, војна моћ. Аустралија је, на пример, на 17. месту, иако је њихова војска у суштини једна од слабијих. Србија се налази на 63. месту, Хрватска на 73, Албанија на 77, тако да је Косово још далеко од било какве респектабилности на тој листи глобалног ватреног индекса“, наводи наш саговорник.
Декларацију о сарадњи на подручју одбране и безбедности између Хрватске, Албаније и Косова, подсетимо, потписали су 18. марта прошле године министри одбране Хрватске Иван Анушић, Албаније Пиро Венгу и Косова Ејуп Маћедонци.
У декларацији су издвојена четири подручја сарадње – унапређење одбрамбених способности и индустријске сарадње, унапређење интероперабилности кроз образовање, обуку и вежбе, борба против хибридних претњи и јачање отпорности, као и пружање подршке евроатлантским интеграцијама.