Уочи превремених парламентарних избора заказаних за 7. јун, косовски публициста Ветон Суроји (Ветон Суррои) упозорио је да политичка криза на Косову не само да није разрешена, већ прети да буде продубљена изборним процесом.
У осврту на дешавања у прва четири месеца 2026. године, Суроји издваја три кључна разлога за забринутост, оцењујући да изостанак ширег друштвеног и политичког сагласја може довести до тога да избори буду „наставак кризе другим средствима“.
Без консензуса у „критичном глобалном тренутку“
Према његовим речима, свет се налази у једној од најдубљих трансформација још од краја Хладног рата, али политичке партије на Косову нису одговориле јединством.
„Уместо консензуса, превагнула је логика изборне трке“, наводи Суроји, додајући да грађани имају разлога за забринутост када се партијски интереси стављају, како наводи, испред општег интереса.
Устав у сенци политичких потеза
Посебно проблематичним оцењује начин на који је 5. марта у Скупштини вођена расправа о уставним изменама за директан избор председника, на предлог председнице Вјоса Османи.
Како истиче, процес је спроведен убрзано и без потребног консензуса, што, према његовом мишљењу, релативизује значај највишег правног акта.
„Нешто што се не дешава ни код најневажнијих закона урађено је за неколико сати“, оцењује.
„Нормализација“ кршења Устава
Дан касније, 6. марта, уследило је распуштање Скупштине, које је Уставни суд Косова касније оценио као неуставно и без правног дејства.
Ипак, како наводи Суроји, изостала је јединствена политичка и друштвена осуда тог потеза.
„Забрињава лакоћа са којом је овако озбиљно кршење добило политичку легитимацију“, упозорава.
Избори без решења?
Закључујући, Суроји оцењује да без јасне границе између прихватљивог и неприхватљивог политичког деловања, избори не могу донети стабилизацију.
„Демократија се не мери само тиме да ли се гласа, већ и да ли се поштују правила на којима се гласање заснива“, наводи.
„Демократија се не мери само тиме да ли се гласа, већ и поштовањем правила на којима се гласање заснива. Без минималног консензуса о тим правилима — о границама власти, улози Устава и озбиљности институција — сваки изборни циклус ризикује да произведе исто стање које имамо данас“.
Рокови већ у току
У међувремену, Централна изборна комисија Косова већ је започела изборне процедуре.
Пријава политичких субјеката траје од 2. до 10. маја, док је рок за предају кандидатских листа до 12. маја. Све регистроване партије дужне су да до 7. маја потврде учешће и евентуалне коалиције.
Портпарол ЦИК-а Ваљмир Елези навео је да се ове обавезе односе на 53 регистроване политичке партије.
Косово иде на пете изборе за годину дана
Косовска скупштина распуштена је 28. априла у поноћ, након што ни шести покушај избора председника није успео због недостатка кворума, услед бојкота опозиције.
Тиме је истекао уставни рок за избор председника, па Косово иде на нове парламентарне изборе — пете у нешто више од годину дана, који морају бити одржани у року од 45 дана.
До политичке блокаде дошло је због сукоба власти и опозиције: опозиција тврди да је процес вођен мимо устава и одбијала је да учествује, док власт оптужује опозицију за намерну блокаду. Премијер Албин Курти поручио је да опозиција избегава одговорност, док опозиционе странке узвраћају оптужбама о узурпацији власти.
Кандидаткиња власти, Фериде Рушити, није добила подршку опозиције, што је, уз бојкот седница, онемогућило избор председника и довело до расписивања нових избора.
Опозиција није кандидовала своје представнике, док је Самоопредељење у више наврата мењао предлоге у покушају да добије подршку од опозиције.
Иницијално, проблем је настао када је доскорашњој председници Вјоси Османи, која је изразила снажну жељу да се поново кандидује, изостала подршка Самоопредељења којој се надала, као и део јавности.
