На данашњи дан, 3. маја, када се широм света обележава Светски дан слободе медија, Асоцијација новинара Косова (АГК) упозорава да новинари на Косову и даље раде у отежаним условима и на удару су различитих притисака и напада.
У саопштењу АГК-а истиче се да, упркос сталном наглашавању важности слободних и независних медија у демократском друштву, новинари на Косову настављају да се суочавају са бројним изазовима у обављању свог посла. Као један од кључних проблема наводи се континуирана кампања власти и владајуће партије Самоопредељења (Ветëвендосје), која, према оцени АГК-а, има за циљ делегитимизацију рада медија.
Према њиховим наводима, новинари и медијске куће често су изложени нападима кроз дискредитујући речник, чиме се настоји нарушити поверење јавности у њихово извештавање.
„Главни проблем остаје непрекидна кампања од стране Владе Косова и политичке партије на власти, Самоопредељење, у покушају да се делегитимизује рад новинара. Новинари и медији остају мета напада кроз увредљив речник, који има за циљ смањење поверења јавности у њихово извештавање“.
АГК је упутила позив институцијама и политичким актерима да поштују рад новинара и не ометају га, наглашавајући да су слободни медији кључни фактор у демократском развоју друштва.
Забринутост је изражена и због начина на који су изабрани чланови управних одбора Радио-телевизије Косова (РТК) и Независне комисије за медије (КПМ). Како наводи АГК, овај процес је спроведен убрзано и уз процедуралне мањкавости, што је, према њиховој оцени, отворило простор за политички утицај и контролу над овим институцијама.
Истовремено, АГК подсећа на недавни напредак у међународним рангирањима медијских слобода. Косово је ове године забележило побољшање на Индексу слободе медија Репортера без граница, што се, како понављају, великим делом приписује одлуци Уставног суда којом је закон о КПМ-у проглашен неуставним.
Косово је напредовало за 15 места – са 99. на 84. позицију, уз оцену да је правосуђе имало кључну улогу у заштити слободе медија .
АГК наглашава стога да правосудни систем остаје један од најважнијих гарантора медијских слобода, што се огледа и у најављеним мерама које предвиђају приоритетно решавање случајева који се тичу новинара.
Ипак, упркос овом напретку, проблеми остају. Извештаји указују на присуство политичких притисака, СЛАПП тужби, ограниченог приступа јавним информацијама, као и безбедносних ризика са којима се новинари суочавају у свакодневном раду.
АГК је позвала надлежне органе да уведу строже казнене мере у случајевима напада на новинаре, као и да обезбеде ефикасније процесуирање таквих случајева.
Организација је поновила своју посвећеност унапређењу безбедности новинара кроз документовање и пријављивање напада, као и сарадњу са институцијама безбедности и правосуђа.
Такође, новинари и медијски радници охрабрени су да пријаве кршења радних права Инспекторату рада, укључујући непоштовање уговора и Закона о раду.
Упркос изазовима, АГК закључује да новинари на Косову настављају да раде у интересу јавности, доприносећи информисању грађана и јачању демократских процеса.
„5 минута громогласне тишине“ у Грачаници
Медији на српском, овај дан на Косову обележили су и указивањем на сопствени положај, кроз акцију „Пет минута громогласне тишине“ у Грачаници, у организацији Удружења новинара Србије и Друштва новинара Косова и Метохије. Том приликом упозорено је на погоршање услова рада, раст притисака и напада на новинаре, али и на чињеницу да бројни случајеви и даље остају без судског епилога.
Акција „Пет минута громогласне тишине“ у Србији покренута је као протест медија кроз затамњивање екрана, прекид програма или објављивање празних садржаја, како би се скренула пажња на стање које медијске организације описују као најлошије у региону и међу најтежима у Европи. Њоме се упозорава на континуиране политичке притиске, кампање против новинара, раст броја напада и тужби, као и на све пасивније институције. Да је ситуација озбиљна потврђује и Светски индекс слободе медија Репортера без граница, према којем се Србија налази на 104. месту од 180 земаља, у категорији држава са тешком ситуацијом по питању слободе медија.
Посебно је истакнут проблем готово трогодишњег изостанка дистрибуције дневне штампе на српском језику на Косову, што је оцењен као преседан и ускраћивање права на информисање на матерњем језику. Представници ових удружења указали су и на безбедносне притиске, институционалну дискриминацију и финансијске изазове са којима се суочавају српски медији, уз оцену да изостаје адекватна реакција међународне заједнице.