Бивша шефица преговарачког тима Приштине у дијалогу са Београдом, Едита Тахири, поручила је данас да би евентуалне промене граница на Балкану биле „добре за Албанце“, јер би се, како каже, „ујединила трагично подељена нација“.
Тахири се огласила објавом на Фејсбуку, наводећи да су „почеле спекулације о мировним преговорима које предводи Трамп“.
„Спекулације проруских и просрпских аналитичара афирмишу идеју промене граница укључујући и на Балкану, односно између Косова и Србије“, навела је Тахири.
Она, међутим, поручује да амерички председник „добро зна да нема промене граница само на једном делу Балкана“:
„Јер ће се мењати на целом Балкану, миром или ратом“, навела је.
Она, међутим, тврди да је то „добро за Албанце“, помињући уједињење „трагично подељење албанске нације“.
„У овом случају биће добро за нас Албанце, јер ће се ујединити албанска нација, трагично подељена већ један век“, поручила је.
Подела, разграничење, промена граница
„Разграничење између Срба и Албанаца“, односно „подела територија“ или „промена граница“, идеје су за решавање косовског питања које су биле актуелне, прво иза кулиса, а потом све отвореније, крајем друге деценије 21. века, односно у време када је председник Косова био Хашим Тачи, а Србије, као и сада, Александар Вучић.
Вучић је чак августа 2018. године потврдио да се залагао за разграничење. Међутим, свега месец дана касније саопштио да је његов план за Косово „доживео пораз“, након чега се све ређе у јавности говорило о оваквом решењу.
Против поделе Косова, али за уједињење са Албанијом
Са друге стране, актуелни косовски премијер, који је у то време био у опозицији противио се овој идеји, а остао је при истом ставу са доласком на власт 2021. године.
Са друге стране, Курти је у више наврата јавно говорио о уједињењу Косова и Албаније, мада много чешће док је био у опозицији, него након преузимања власти.
Сам назив странке коју предводи – Самоопредељење, настао је на основу идеологије „уједињења албанских земаља“, односно уједињења Косова са Албанијом, што је представљано као самоопредељење и „испуњење правде и правичности“. У време док је ова странка још увек била покрет, Курти и његови саборци нису признавали Косово као „послератну државу“ у оквиру међународног пројекта без уједињења са Албанијом. Тек пошто се припремао долазак ове странке на власт, започело се са препаковањем интерних докумената странке који су били јавно доступни.
Он је почетком 2024. године, чак два пута за мање од недељу дана говорио о Бујанској конференцији, као симболу Албанаца за Самоопредељење – односно уједињењу Косова и Албаније.
Курти је јуна месеца 2023. године, спомињао „национално јединство“, односно „уједињење“, наводећи да је оно „главни циљ“. „Не заборављамо важност историје и уједињења”, поручио је Курти.
2021. године, непосредно по тадашњој изборној победи, изјавио је да би на референдуму гласао за уједињење са Албанијом, само ако буде представљено на демократски начин, али и да то није приоритет у овом мандату његове Владе.
Аљбин Курти се пред долазак на премијерску функцију, јавно залагао за измену првог члана косовског устава којим се налаже да Косово „не може да се припоји другој држави“.
„Имамо препреку када је у питању Устав Републике Косово, али то није непремостива препрека. Радом и залагањем, уз политичку вољу и вољу народа, морамо донети закон о референдуму и једног дана променимо Устав Косова. Косово и Албанија као две државе исте нације могу се интегрисати и ујединити“, поручио је он у марту 2021 године.
Други о уједињењу
У прошлости је више других политичара на Косову, али и из Албаније, говорило у прилог – сви Албанци у једној држави.
Новембра 2021 године, и то након заједничке седнице Влада Косова и Албаније, албански премијер, Еди Рама, изјавио је такође да би гласао „За“ уједињење, те да ће до уједињења доћи, али и да не зна када би референдум о том питању могао да се одржи.
Само два дана касније је и Љибурн Аљиу говорио о уједињењу, наводећи да се све време ради на томе „на природан начин“, те да је граница „само вештачка подела две земље“, пренела је ЕкономиаОнлине.
Аљиу је уједно почетком децембра 2023. године казао да је „Косово привремени пројекат и прелазни процес у правцу спајања са Албанијом“. Наводи овог министра изазвали су бројне негативне реакције косовске опозиције.
Претходно је председник косовске скупштине, Гљаук Коњуфца, који је такође члан Самоопредељења, јануара месеца 2023. поручио да ова странка има дугорочан концепт за постизање националног уједињења.
Поред чланства Косова у НАТО и ЕУ, уједињење са Албанијом била је окосница спољне политике коју је у предизборној кампањи почетком 2021. године водио лидер ААК, Рамуш Харадинај. Изразио је чак уверење да би „савезници Косова“, подржали овакав корак.
„Амерички војници нису се борили – а неки од њих погинули – да би створили Велику Србију и Велику Албанију на Балкану“, одговорио му је потом бивши амбасадор САД у Приштини, Филип Коснет.
САД не подржавају ни „Велику Албанију“ ни „Велику Србију“, крајем лета 2023. је у разговору са новинарима у Приштини поручио актуелни амерички амбасадор Џефри Ховенијер.
