Данас је Теодорова субота, прва субота Великог поста, када православни верници обележавају спомен на Светог Теодора Комогивинског. На овај дан у црквама се освећује жито, које симболизује духовну обнову, плодност и заједништво, а верници приступају причешћу.
Према предању, када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи идолском крвљу како би се хришћани оскрнавили, Свети Теодор се јавио градском епископу Евдоксију и поручио му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу. Тај догађај симболично је увео обичај освећеног жита, који се и данас поштује.
У храму Светог Саве у Јужној Митровици, литургију је служио отац Ненад Стојановић, који са супругом и четворо деце живи у Јужној Митровици као једини Срби у овом делу града после рата. Освећено је жито, које је потом даривано верницима, заједно са антидором (нафором), као знак благослова и заједништва.
У беседи, поводом прве недеље Великог поста, отац Ненад је указао на већа искушења управо за време великог поста као сигнал који Бог упућује верницима да постану бољи. Искушења су увек велика – од личних проблема и препрека до колективних недаћа, објаснио је.
„Пост је тест за нас православне хришћане. Бомбардовање наше земље, тадашње Југославије, почело је 24. марта, када је био пост. Највећа битка на Кошарама била је на Велики петак. Поново, 17. марта када су рушене цркве, ова црква је спаљена – опет у посту. Рат у Украјини почео је пре четири године, управо у посту. Сада имамо и закон о странцима, опет у посту. Зато треба да се замислимо и промислимо зашто се све то дешава. Вероватно нам Бог шаље сигнал да треба да мењамо себе. Да се молимо Богу и тражимо љубав, сложност и мир.“
Народни обичаји Теодорове суботе
Осим црквених обичаја, у народу се Теодорова субота обележава и кроз посебне сеоске обичаје. На селима код Срба је овај дан познат и као “Коњски дан”, када се коњима обавезно даје посебно освећено жито, а људи их обилазе и благосиљају за здравље и плодност. Постоје и обичаји везани за змије, које „излазе“ на данашњи дан.
Ови обичаји, спојени са црквеном традицијом, чине Теодорову суботу даном духовне и народне пажње, када се кроз молитву, причешће и ритуале освећује живот заједнице и природе.
Храм Светог Саве – вековна историја
Храм Светог Саве улази у други век постојања. Изградња је започета 6. августа 1896. године, а камен темељац поставио је митрополит Дионисије. Храм је завршен половином 1921. године, а освећен 17. јула 1921. године од стране владике Рашко-призренског Михаила. Пројектовао га је професор Андра Стевановић, зидове је осликао Димитар Папрдишки, док су радове извели мајстори из Велеса.
Храм је спаљен током мартовског етничког насиља над Србима 2004. године, а обнова је почела 2014. Од 2016. године литургију води отац Ненад Стојановић, који са породицом наставља традицију окупљања и литургијског живота Срба у Јужној Митровици.
