Више посланика Европског парламента, предвођених сталним известиоцем за Косово Рихом Терасом, упутило је писмо председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и комесарки за проширење Марти Кос, захтевајући хитно и потпуно укидање свих казнених мера које је Европска унија увела Косову 2023. године.
Како је Терас навео у објави на друштвеној мрежи X, казнене мере ЕУ према Косову не погађају политичке актере, већ имају директне последице по цивилно друштво, мала и средња предузећа, те образовни и енергетски сектор.
„Све мере морају бити одмах укинуте“, поручио је Терас, уз фотографију писма упућеном фон дер Лајен и Кос.
У писму које су потписали посланици Европског парламента наводи се да су мере од самог почетка биле „неправедне, несразмерне и контрапродуктивне“, те да Европска унија њима није постигла никакав конкретан политички циљ. Уместо тога, како се истиче, дошло је до „озбиљног пада поверења грађана Косова у Европску унију“ због чега, тврде посланици, укидање само 50% мера „није довољно“.
Садржај писма преносимо у целости:
Поштована председнице фон дер Лајен,
Поштована комесарко Кос,
Ми, долепотписани посланици Европског парламента, захтевамо хитно укидање казнених мера које су Косову уведене 2023. године. Мере које је Европска комисија развила и наметнула Косову биле су од самог почетка неправедне, несразмерне и контрапродуктивне. Оне од тренутка увођења немају стварну сврху, а Европска унија њима није постигла ништа осим пада јавног мњења на Косову у односу према Европској унији.
Негативан утицај мера Европске уније на косовско друштво изузетно је дубок и осећа се у различитим областима живота. Организације цивилног друштва, културни и образовни сектор, мала и средња предузећа, енергетски сектор — и листа се ту не завршава — трпе последице ових непотребних мера.
Све главне политичке странке на Косову такође су изразиле озбиљну забринутост због ових мера и о томе обавестиле Европску комисију. Све спекулације да би укидање мера могло бити схваћено као политизован чин Комисије у светлу предстојећих општих избора немају никакво утемељење.
Година 2025. била је политички изузетно тешка и турбулентна за Косово. Од општих избора одржаних у фебруару, не постоји функционална Народна скупштина нити функционална влада. Међутим, демократија функционише на локалном нивоу, што су потврдили локални избори одржани у октобру ове године.
Утицај казнених мера Европске уније највише се осећа у свакодневном локалном животу грађана, а знатно мање на нивоу власти. Кажњавање грађана Косова путем ових мера мора бити заустављено потпуним укидањем 100% мера. Укидање само 50% мера није довољно. Стога позивамо Европску комисију да одмах стави тачку на ове мере. То мора бити учињено пре избора за Народну скупштину Косова, заказаних за 28. децембар 2025. године.
С поштовањем,
Рихо Терас, стални известилац за Косово (ЕПП)
Елио Ди Рупо, известилац у сенци (С&Д)
Ивајло Валчев, известилац у сенци (ЕЦР)
Илхан Кјучук, известилац у сенци (Ренеw)
Томас Вајтс, известилац у сенци (Греенс/ЕФА)
Мерја Килонен, известилац у сенци (Тхе Лефт)
Лукас Мандл (ЕПП)
Аднан Дибрани (С&Д)
Тонино Пицула (С&Д)
Јири Ратас (ЕПП)
Вили Совндал (Греенс/ЕФА)
Натали Лоазо (Ренеw)
Андреј Ковачев (ЕПП)
Томислав Сокол (ЕПП)
Давор Иво Штир (ЕПП)
Јуси Сарамо (Тхе Лефт)
Европски парламент
Санкције Косову и укидање дела истих
У среду, 17. децембра, ЕУ је укинула део мера уведених Косову у мају 2023. Према наводима Кохе, брзина и начин укидања преосталих санкција сада зависе од Европске комисије. Како се наводи, санкције неће бити укинуте у целости, већ постепено. Такође, Европска комисија није прецизирала када и које санкције ће бити укинуте, писао је овај медиј.
Курти је данас и поздравио укидање ових казнених мера, и то уз констатацију да највећу финансијску штету Косову није учинила ЕУ, већ, како је навео, парламентарна опозиција
Подсетимо, након сукоба у општини Звечан, између КФОР-а и Срба, маја 2023. године, који су протестовали због насилног уласка албанских градоначелника уз Специјалне јединице у зграде општина, чему се противила Европска унија, Косову су уведене казнене мере.
За нову кризу око општина готово једногласно одговорност је ЕУ али и Америка видела у Приштини, оптужујући их за једнострану акцију упада градоначелника упркос њиховим позивима да се оне наслино не заузимају. Казнене мере су пре свега укључивале привремену суспензију радних група за Споразум о стабилизацији и придруживању, непозивање Косова на састанке на високом нивоу и суспензију билатералних посета.
Такође, суспендовано је и програмирање фондова за Косово, који су били предвиђени да се доставе кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан и ИПА 2024 (Инструменти за претприступну помоћ). Иако су уведене, мере су се, ипак, у више примера селективно примењивале.
Од Приштине се тада тражило да хитно повуче своје потезе како би се ситуација деескалирала.
ЕУ је тражила да Приштина повуче специјалне јединице из општинских зграда, а један од захтева био је и да се омогуће избори на Северу на којима би Срби повратили локалну власт.
Договор са Европском унијом о акцијама које доводе до деескалације ситуације постигнут је у Братислави 10. јула исте године, на састанку који је потпредседник Владе Бесник Бисљими одржао са тадашњим изаслаником ЕУ Мирославом Лајчаком.
Специјалне јединице постепено су повучене из ове зграде, али су ове јединице остале и утврдиле се на више локација на северу.
Приштина од првог дана сматра да су мере неправедне, нарочито јер су услове које је тада Европска унија дала, сматрају, у међувремену у већем делу испунили. На потоњем су нарочито инститирали након пропалог референдума у априлу прошле године за смене градоначелника, који су, иако су га петицијом измамили, Срби и Српска листа бојкотовали.
Петог децембра 2025. године, Срби и Српска листа званично су преузели власт у ове четири општине, победивши на изборима одржаним 12. октобра.
